ПОГЛЕД ИСКОСА: In memoriam Асканио Поповић - Налазио је своја упоришта

ПРЕ месец дана, изненада, у 75 години, преминуо је сликар, стрип-цртач, илустратор и члан УЛУПУДС-а Асканио Поповић (Београд, 1949-2024).

Асканио Поповић/ "Сатир", Фото Приватна архива

Завршио је Школу за индустријско обликовање (графички дизајн) и студирао београдску Ликовну академију на сликарском одсеку. Његов први стрип је "Армон са звезда", следе "Могли, дечак из џунгле", "Маја", "Времепловац", "Рамболд", "Серби" 1 и 2 и "Легенда о знаном јунаку". Био је члан стрип групе "Београдски круг 2". Највише је ценио класике стрипа Хала Фостера и Салинаса, а од домаћих великане Андрију Мауровића и Александра Хецла. Са њима је био у контакту и поседовао њихове ретке оригиналне радове. Илустровао је двадесетак књига и уџбеника за београдске издаваче. Мауровић је утицао на сурову али не и сирову, натуралистичку појавност неких његових стрипова ("Рамболд"), мада је Поповић више користио барокну технику светло-тамног. Међу ретким се стрип цртачима и илустраторима остварио и као успешан сликар. Ликовну академију није завршио не што није могао већ што је био незадовољан наставом модернистичких професора. Напустио ју је на другој години студија и жељан знања о старим мајсторима наставио сам да се образује. Уз неколико наших сликара познавао је перспективу, савладао је све вежбе из нацртне геометрије и једини је знао људску као и животињску анатомију. Данашњи сликари коња ни не схватају какве грешке праве. Окренут техници старих мајстора презирао је хиперреалисте. Као сликар бавио се митолошком фантастиком, учествовао је на групној изложби "Фигурација ирационализма" у Галерији УЛУС-а али није имао самосталне изложбе. Живео је од сликања комерцијалних дела која су му откупљивали гросисти. У последњој деценији живота његов друг Зоран Поповић му је наручио десет слика и сачувао их желећи да му организује самосталну изложбу, али он није више хтео да ради, са тим сликама је био незадовољан, говорећи да може боље.

Асканио Поповић је био припадник десне елите, познавао је Драгоша Калајића, Ратибор Реј Ђурђевић му је оставио ретке књиге Маргарит Стаки против модерне уметности, а био је у контакту и са мање познатим десничарима. Издавач Владимир Максимовић у једном зборнику објавио је његов поглед на модерну. За пријатеље Аца, имао је пасију изучавања тајне историје света, утицаја јеврејског фактора на светску историју и уметност. Отац му је дао име по јунаку из италијанске опере и збиља, слушао је само класичну музику. Његов живот, међутим, није био нимало оперетски, пре драма и црњак, мучио се као и његов још познатији отац сликар Милан Поповић, претеча Медиале и један од најважнијих српских сликара фантастике. Асканио је несебично волео оца а не мајку, радницу у "Политикиној" штапарији и није имао нимало поштовања за свој народ и хришћанство. Особен и оригиналан, пронашао је нека само своја упоришта и чврсто их се држао до краја као човек и уметник.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Век Кашанинове критике

04. 09. 2024. у 07:45

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Вујасиновићев јубилеј

29. 08. 2024. у 05:00

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Од маске до личности

07. 08. 2024. у 07:00

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Охрабрење за даровите почетнике

31. 07. 2024. у 05:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације