"УЛАЗ У РАЈ ИЛИ КРАЈ ИСТОРИЈЕ": Раша Тодосијевић - Спавам и сањам

СПАВАМ и сањам. Као: ја лешкарим, одмарам се, али никако да заспим. Као: ја знам савршено француски.

Фото Архива Новости

Читам Лотреамонова певања, а књигу држим наопако - прво крај и на крају почетак, а све то наглавачке. Не знам докле бих читао ту наопаку књигу, можда до самог почетка, када се у неко доба појави Ролан Барт. Ролан Барт улази кроз прозор и смеје се што носи нечију руку - а рука, наравно, мртва. Као: нисам изненађен његовом посетом, нити ме чуди што је жив; учтиво сам прикрио своју ледену запањеност. Хтедох да му изјавим саучешће поводом његове смрти, али се сетих да би било неумесно изјављивати тако нешто живом човеку који је одавно мртав. Пружиш му руку и велиш: Баш ми је жао што сте умрли, примите моје најискреније саучешће. А покојник, душа којој је смрт најтеже пала, сав утучен, свенут од бола, прихвата руку и захваљује се.

И то није све.

Барт одложи мртву руку, очински седе крај мог узглавља, помилова ме по коси и упита:

- Добро, Тодосијевићу, шта ви мислите о уметничком критичару том и том?

Зинух од чуда. Пре сам могао очекивати да Monseiur, зашто да не, заподене какав духовно занимљив разговор о будућности српског књижевног дивизионизма, о структурализму, или можда о новим путевима сеоске психоанализе, а најмање о тој прозаичној особи. Једино ми је преостало да га упозорим да је та особа нитков, патетична нитковчина, лопурда, провинцијски јебиветар, водоотпорни прдеж, трећеразредно шкрабало, хиљадуразредни интелект, јегуља над јегуљама, цар свих љускара, псина жедна новца, славе и моћи, безумна пијандура, мравојед крвожедних очију и злочестих канџи, роб вампира и слуга вукодлака, естетичар сливника, сплачина и лешева из 18. века, коњ са врапчијим мозгом, пијавица - сецикеса, мајмун водоноша, губа слинава, шупљоглава улизица, Франкенштајново недоношче, слепац, стоглави крокодил, људождер, бебождер, император трулих слонова око којег круже уметници-гаврани-стрвождери, кост оглодана, цмиздрави балкански Мамон жељан гнојаве крви лудих уметника, мецена, донатор, пола жена-пола кенгурица што урла и крекеће сред хадске руље, гроб на точковима, хушкач, баба збрчкана, говнослав говнославић, сифилистични макро са теоретским амбицијама, инкарнација лепрозне смушености лажи и преваре, канта за ђубре, пацифичка олупина, коприва, смрдибуба, аманита цитрина, котрљан, сотона, клопка за аждаје, шинтер, пуноглавац, хидра, раскокана официрска камењарка, евнух китоломац, оџак усрани, безумник који полтронише ментално ретардираним имбецилима, риноцеротум на трону од буђавих душека пуних шкорпија, ваши, гусеница, цркнутих мачака, бубашваба и обезглављених корњача. Једном речју, он је казан испљувака што се бахато бућка сред канализације човечанства.

Док сам се ја, онако сметен, двоумио одакле да почнем и којим редом да му све то изложим, нестаде Барта, нестаде мртве руке, а ја се пробудих сав у зноју, притиснут кобном грижом савести при помисли шта сам све могао да изблебећем о том драгом човеку, да је мој злокобни сан, којим случајем, дуже потрајао. Са жељом да се ослободим те море, у подлом кајању, написах писмо дотичном критичару:

Драги Господине, прошле сам ноћи сањао како угодно ћаскам са Роландом Бартхесом.

Причали смо о свему и свачему, али понајвише о Вашој књизи "Спиритуалност Форме".

Немојте мислити да сам заборавио и да нисам поменуо Ваше француско порекло, одакле, погађам, потиче Ваша љубав према класичној логици, и узорна префињеност списатељског стила. Рекох му да су Французи тако способни, вредни и вешти, да њима велики број људи из целог света са задовољством поклања своје време и свој новац. Наравно да су господину Барту годиле моје засране речи удворичког дивљења према француској култури. Но, драги Господине, негде пред зору, au petit jour, Барт поста нервозан, надрндан, избледео, па без икаквог повода узе на зуб последње поглавље Ваше грозне књиге. Поче грубо извртати сваку реченицу, сваки зарез, сваки засад Ваших љупко постројених мисли, називајући Вас притом упишаном вуцибатином, тиквом без мозга, сакатим скрибоманом, улизицом, амебом, курвом, параноидним џелатом уметника-сератора, критичарем коњокрадицом, гњидом, кугом, крастом у шпиритусу, куком за лешеве, распореном хијеном, накарадном, грбавом балерином, педером са инцестуозним склоностима, умоболним теоретичарем естетике покоља, палежи и силовања, туробним страшилом за гуштере-покајнике и уметнике-скакавце, љубавником лешева и дегустатором туберкулозних избљувака, будалом, окуженом проститутком, кастрираним нојем, птеродактилом са смислом за оперу, распеваном мумијом, нашминканим кретеном, свињском љубичицом, патолошким лажовом са сликарским амбицијама, ћопицом, напаљеном попадијом, леблебијом, пародијом, експресионистом, каљугом, симболистом, педагогом разбојника, подводача и веселих издајника, крунисаним лешом што се бекељи, цичи и шкргуће по уметничким клоакама, тамбуром радодајком, кљусетом, стоструком глупошћу, уображеним клозетом и слепачком тиранијом. Једном речју, био је толико дрзак, безобразан и конфузан, да Вас је упоредио са безглавим предводником чопора губавих кљакаваца.

Драги Господине, да сам на Вашем месту ја се због тих његових речи не бих много узрујавао. Уосталом, тај Француз је мртав, а ја ћу, будите уверени, ћутати као гроб.

С поштовањем Ваш,
Раша Тодосијевић

                       (Из књиге "Улаз у рај или крај историје", издавач ЛОМ)

Препоручујемо

Додатак Култура

0 1

ЖИВОТ ПОСВЕЋЕН ЗНАЊУ, ПРАВДИ И ОТАЏБИНИ: Заборављена Зора Прица Крстић, прва жена са титулом доктора наука у Србији и међу првима на Балкану

05. 12. 2024. у 18:27

Додатак Култура

0 1

САМ У СВЕТУ, САМ У ПОЕЗИЈИ: Са Алеком Вукадиновићем отишао је и последњи представник симболистичког тока српског стиха

05. 12. 2024. у 09:30

Додатак Култура

0 0

ЗАЧЕТНИК КУЛТА КНЕЗА ЛАЗАРА: Студија Ксеније Миловановић о књижевном делу Данила Бањског

05. 12. 2024. у 06:00

Додатак Култура

0 0

ПРОСТОРИ НЕЖНОСТИ

27. 11. 2024. у 05:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације