ПОГЛЕД ИСКОСА - ЋЕЛИЋЕВ ЈУБИЛЕЈ
Стојан Ћелић (Босански Нови, 1925 - Београд, 1992) био је и остао прослављени српски сликар, професор, академик и писац о уметности.

Стојан Ћелић, Медитеран, Галерија САНУ
Овим текстом обележавамо 100 година од његовог рођења. У време када су многи опуси обезвређени и аутори пали у заборав, његова ликовна дела и реч чврсто стоје. Не треба, међутим, имати илузију да Ћелића нису оспоравали. За њега се говорило да је шеф босанског лобија на београдској Ликовној академији (уз Раденка Мишевића, Емира Драгуља и друге). Драгош Калајић (а он је био веома моћан) сматрао је Ћелићево сликарство "апстрактним кичем" али и модернизму толико наклоњени сликар Радован Хиршл отишавши да живи у Цирих приметио је "да су музеји пуни Ћелића", у смислу да има много слика сличних његовим. Писац овог текста је уочио да неке слике славног академика доста личе на поједине Анри Матиса, о чему је нашао потврду касније и у главном тексту Станислава Стаже Живковића у каталогу највеће Ћелићеве ретроспективне изложбе у Галерији САНУ 1990. године.
С друге стране, том виду стваралаштва крајње ненаклоњени чувар Медиалине харизме Михајло Ђоковић Тикало изузетно цени текстове Стојана Ћелића, а они се не могу сасвим одвојити од његове уметности. Сликари често нису поуздани проценитељи вредности дела других стваралаца, у комисијама и жиријима су неупоредиво објективнији и неутралнији историчари уметности и ликовни критичари.
Ћелићев опус је самосвојан и поред свих референци на друге модернисте, познато је да слика настаје из слике а текст из текста, нема девичанске, чисте уметности или, како сликар Милун Митровић каже: "У уметности нема невиних". Јохан Волфганг фон Гете је рекао да када би од његовог дела одузели све оно што дугује претходницима, ништа не би остало.
Стојан Ћелић се као писац о ликовној уметности, као беседник у интервјуима и као интелектуалац винуо до таквих висина да и студије о његовом сликарству наших најбољих старијих историчара модерне уметности какав је Станислав Сташа Живковић делују помало наивно, а сличног узлета је и његово сликарство. Умео је да буде и сјајан педагог. Као сликару и критичару били су му крајње страни сви видови реализма, метафизике или фанастике, међутим, управо је он као професор препознао такву сликарску звезду у успону, какав је био Милан Милетић. Усмерио га је саветима, ликовним примерима и отворено подржао, када су многи сликари те врсте били већ на почетку онемогућени. Ћелић се бавио графиком, цртежом, пастелом, акварелом, таписеријом, мозаиком, сценографијом и илустрацијом књига.
Ликовна култура у Србији нема свог Кандинског, Клеа, Мондријана, Ротка и Горког али има Ћелића, Возаревића, Томашевића, надасве Табаковића и друге ликовно не мање вредне модерне мајсторе какав је Иљовски. Због својих унутрашњих, чисто ликовних квалитета, дело Стојана Ћелића је толико било цењено у свом времену и биће исто тако и у будућем.

ВЕЛИКА ПРОМЕНА У ШКОЛАМА У СРБИЈИ: Од данас ништа неће бити исто, односи се на родитеље
РОДИТЕЉИ школараца у Србији од данас добијају аутоматска звучна обавештења када наставник у електронски дневник упише изостанак детета са часа или нову оцену. Мада су деца годинама налазила начине да не кажу родитељима баш сва дешавања у школи, то сада више неће бити могуће.
17. 04. 2025. у 11:29

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

"КОМПЛИТЛИ ФРИ ОФ ЧАРЏ": Да ли сте чули како Путин прича енглески? (ВИДЕО)
РУСКИ председник Владимир Путин имао је у фебруару телефонски разговор с америчким председником Доналдом Трампом о окончању рата у Украјини, а иако тада није саопштено којим су језиком причала двојица државника вероватно се свако користио својим матерњим и ослонио на преводиоце.
17. 04. 2025. у 15:25
Коментари (0)