ЗАШТО ЈЕ ПРОПАЛА ЈЕДНА ПОРОДИЦА? Сећање на 150 година од рођења и 70 година од смрти Томаса Мана и његов роман "Буденброкови"

РАДЊА романа "Буденброкови" Томаса Мана (1875-1955) се одиграва у првој половини 19. века (1835-1875) у немачком граду Либеку, у време када је Немачка (Пруска) била заправо лабави савез државица са сталешким уређењем.

ВЕЛИКАН Томас Ман, Фото Profimedia

Такво друштво је израсло из традиције наследних привилегија, учврстило се и суочило са новим изазовима модерног државног и привредног поретка. Које су то промене задесиле Либек и породицу Буденброк?

На првом месту треба истаћи промену друштвених и економских прилика. Сталешко друштво са наследним привилегијама потискује младо грађанство са својим тржишним етосом и захтевима за почетним облицима демократских избора и владавине. Друштво се мења - јача капитализам (царинска унија) и борба за демократску државу. Уздрмано је сталешко друштво.

На другом месту је нови дух времена који најупечатљивије осликава крај романа "Буденброкови". Унук старог Јоакима, син Томаса Буденброка, мали Хан, одлази у грађанску школу где се меша са другом децом. Он нема свог учитеља као што је био обичај у аристократским породицама. Школа и јавно образовање постају пут кроз живот младих људи, а не наследне предности сталешког друштва. То је био увод у ново доба.

Трећи узрок великих негативних промена у породици Буденброк треба потражити у карактеру њених чланова. Интелектуалне, моралне, емоционалне и вољне особине Јоакимових наследника такође су значајно допринеле сурвавању положаја и угледа породице. Оно што је изградио стари Јоаким нису успела да наставе и продуже његова деца. Зашто?

Фото Промо

Успешан отац, трговац житом, конзул Јоаким Буденброк живео је и радио са девизом "Буденброкови су изнад чланова породице". Сви чланови породице треба да раде за успех фирме. Он подређује срећу деце пословању фирме. Он је човек снажне воље, посвећен послу и успеху фирме, строг према деци.

Али, каква су његова деца у карактерном погледу? Најстарији Томас наслеђује очеву фирму са протестантским начелом ("успех и срећа су у нама"). Његова супруга је окренута уметности, свира виолину и придобија њиховог сина Хана за уметност, а не за пословање.

Млађи брат Кристијан такође је без дара за пословање и трговину, али испуњен епикурејским жаром и потребом. Окренут је чулном животу. Тежак ударац задаје угледу Буденброкових, а Томас не успева да га спречи у таквом начину живота. Јоакимова ћерка Антонија (Тони), сестра Томаса и Кристијана, доживљава бродолом у своја два брака и завршава као усамљеница. Први неуспех у браку био је последица преваре и користољубља са мужевљеве стране, а други због прељубе мужа са кућном помоћницом. Њен допринос фирми "Буденброк" био је никакав.

После смрти Томаса, Буденброкови пропадају као породица и као фирма. Од некадашњег статуса моћи, богатства и угледа није остало ништа.

Социолошко читање овог романа открива нам три узрока промене (и пропасти) које су задесиле једну моћну породицу. Међутим, постоје још нека питања. Каква је улога Буденброкових у историји немачког друштва? Видимо да је стари Јоаким она личност која је способна да оствари своју пословну замисао? По неким схватањима успешне личности стварају и управљају привредним и друштвеним кретањима, док по другима такве личности немају већи утицај од других личности и народних маса. Тврдња да личности утичу на историјске токове рачуна на располагање политичком влашћу. Али, Буденброкови су били само зрно песка у Либеку, немачкој државици. Учешће у власти Томасу Буденброку није помогло да успешно води своју фирму. Јоаким и Томас су били успешне личности у свом послу, али и део оновремене елите. Теоретичари елите тврде да у сваком друштву постоји мањина која је активна и схвата живот као напор да се нешто постигне и већину која је пасивна и очекује да се нешто за њу уради. Масе долазе до изражаја у крупним политичким догађајима као што су револуције, побуне, протести на улицама.

Шта је једна породица у историји националног друштва? Друштво се мења кроз историју. У историји се стално дешава нешто ново. Да ли су промене у друштвеној стварности последица разумних намера појединаца и група? Колико људска природа утиче на ток друштвене историје?

Историја немачког друштва (као и сваког другог) показује да се друштво мења под утицајем промена у производњи свеколиких добара и нових идеја о организацији државе и друштва.

Историјске догађаје, другим речима, покрећу идеје, материјалне неједнакости, непредвидиве радње (судбина). Идеје су изнад економских интереса, оружане силе, појединачне егзистенције.

Друштвена историја није стихија нити некакав закон који постоји изнад људи. Промене у немачком друштву, како су описане у роману Томаса Мана, одвијају се у два супротна смера: породица Буденброк пропада, а немачко друштво се модернизује и иде напред.

Чланови ове породице не могу да се прилагоде друштвеним променама због карактерних особина деце и нових односа у друштву - укидање сталешке организације друштва.

Али, шта је једна породица у ковитлацу друштвене историје? Они не мисле о крупним кретањима друштва. Заокупљени су својим успехом и међусобним односима. Свест о друштвеноисторијским променама припада оним људима који се боре за ново и другачије уређено друштво. Није мисао која покреће друштвене промене доступна свим члановима друштва. Далеко од тога. Неко ко верује да судбина управља светом, понашаће се пасивно и без иницијативе. С друге стране, друштвени процеси и догађаји могу да се доводе у везу са историјским кретањем. Буденброкови су лутке друштвене и политичке историје. Стари Јоаким, оснивач породичне фирме, покушао је да пренесе пословни дух на децу али није успео у томе. Буденброкови нестају са друштвене сцене, али долазе друге породице са новим духом времена. Они су жртве друштвених промена на које не могу да утичу. У Библији је записано да они који су горе биће доле и обрнуто. И у историјском кретању се места мењају. Породице које су биле горе, пашће на друштвеној лествици, а неке друге ће се попети. Друштвена историја зна за те промене али како и зашто се тако догађа породицама, она нема одговор. 

                                  (Из књиге "Социолошко читање књижевности")

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

ЈЕЗИК ИЗ РОДНОГ КРАЈА И СОКАКА: Власта Н. Ценић, први добитник награде "Милован Данојлић" за најбољу књигу поезије за децу

09. 07. 2025. у 05:00

Додатак Култура

0 0

МИЛЕНА ИМАЛА И БЕОГРАДСКУ ФАЗУ: Да ли су најчувенија дела велике српске сликарке настала у престоници

09. 07. 2025. у 05:00

Додатак Култура

0 0

ЕХ, ДА ЈЕ ТОМПСОН БИО ЖИВ... Подсећање на писмо генерала Александра Лузана Мусолинију

09. 07. 2025. у 05:00

Додатак Култура

0 0

Нова цивилизација

09. 07. 2025. у 05:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације