КАДА СУ ЧЕТИРИ КЊИГЕ ПОБЕДИЛЕ ЏОНА ВЕЈНА

Ранко Павловић

20. 08. 2025. у 05:00

БИО сам на многим сајмовима књига (или књиге, како то Матија Бећковић каже, јер све књиге се стапају у једну), и сам сам неке приређивао.

КАДА СУ ЧЕТИРИ КЊИГЕ ПОБЕДИЛЕ ЏОНА ВЕЈНА

Мало који Међународни сајам књига у Београду у посљедњих пет деценија је протекао а да бар на њега нисам привирио, да не спомињем Међународни сајам књиге у Бањалуци, па Салон књиге у Новом Саду, сајмове у Нишу, у Приштини и Пећи (док је у те градове могла стизати и српска књига), у Сарајеву и Загребу, у Херцег Новом и Будви, у Солуну, у Франкфурту гдје се излажу стотине хиљада књига, а од једног до другог павиљона посјетиоци путују аутобусом... Али, највише књига на једном мјесту видио сам када сам био ученик седмог разреда основне школе у Теслићу.

Насред читаонице Народне библиотеке која је тада носила име Еде Блажека, на четири састављена стола, посјетиоца је чекало обиље хране за око и душу: сарајевска "Свјетлост" изложила је своја најновија издања! Са ситнишем у џепу, који сам скупљао данима да бих гледао најављени вестерн са Џоном Вејном у главној улози, обилазио сам око књига, што би народ рекао, као мачак око вреле каше. Посебну пажњу привукло ми је неколико танких књижица, на чијој предњој страни корица је стајао назив едиције: "Хоризонти". Узео сам да их прелистам: све поезија. Аутори: Дара Секулић, Вук Крњевић, Хусеин Тахмишчић, Изет Сарајлић... А онда, један куршум - право у срце: "Златни куршум" Душка Трифуновића!

Нека ми опрости Џон Вејн што га нећу гледати! Новцем потребним за једну биоскопску улазницу купио сам четири књиге.

Услиједила је моја прва ноћ проведена са савременом поезијом. Тачније, са Душком Трифуновићем. Посебно сам био опчињен оном враголастом Фани поред које пролази ешалон у коме би "сви хтели да буду челни, и сви левокрилни". Како сам коју пјесму читао, био сам све увјеренији да бих и ја могао слично да пишем. Отварао се преда мном бескрајни океан поезије, раширио сам једра и запловио, већ тада увјерен да ће та пловидба трајати колико и мој живот.

Зашто сам испричао ову причу? Да бих покушао објаснити да није важно колико је књига пред нама, него колико је оних које нам улазе у срце. Другим ријечима, нема великих и малих сајмова књига, постоје само сајмови књиге и драго ми је што Матична библиотека у Источном Сарајеву и Општина Источно Ново Сарајево истрајавају у својој племенитој мисији.

Могао бих ја сада овдје да причам како издаваштво никада није било у тежем положају него у овим оскудним временима за културу (а када код нас за културу нису била оскудна времена?). Могао бих да образлажем податак да су буџетска средства којима се стимулише објављивање нових књига једва достатна за једну њену солидну промоцију пред читаоцима, а гдје су трошкови штампе, уређивања, графичке опреме, гдје књижарска провизија, и зашто о хонорарима књигописцима, рецензентима, илустраторима, дизајнерима и иним посленицима ентузијазмом чврсто везаним за књигу углавном нико више и не говори. Могао бих да се јадам како нам поштари загорчавају живот. На примјер, ако желите једну књигу из Зворника послати у Мали Зворник, гдје бисте је, кад Дрина за суше онемоћа, могли пребацити из дјечије праћке, платићете исту поштарину као да је одашиљате на Нови Зеланд или у Владивосток. К томе још, пошто поштари не воле да разносе књиге и часописе, па их често "испоручују" најближем контејнеру за смеће, морате да их шаљете препоручено, да би цијена поштарине била већа од цијене књиге. Могао бих и о томе како цариници, откако су успостављене паралелне културне везе између Србије и Републике Српске, почесто од пошиљаоца или примаоца "штампаних ствари" наплаћују царину, као да је то парфем чувене свјетске марке или алкохолно пиће за изабране.

Могао бих још штошта о потешкоћама, али нећу, јер сам увјерен да је Књига увијек побједник и да ће надживјети и ово вријеме и нас. Наши издавачи су упорни, што показује и Сајам књига у Источном Новом Сарајеву. Уосталом, свједоке за то можемо наћи у непосредној близини, па да се само на њих ограничим. Један од најзначајнијих издавача на српском говорном подручју, Завод за уџбенике и наставна средства у Источном Новом Сарајеву, који уз објављивање школских књига, знатним средствима и трудом стимулише и јачање наше белетристике, даје нам наду у неуништивост књиге. На Катедри србистике Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву стасале су и стасавају генерације тумача, аналитичара, теоретичара и историчара књижевности којима се вјерује.

Организатор овог сајма, Матична библиотека Источно Сарајево, постиже запажене резултате у популарисању књиге. Све више је нових пјесника и прозних писаца, а врло вриједне књижевне награде које стижу у Републику Српску и из Србије, дају им крила и подстрек да истрају.

Наш народ воли причу, без ње не може. А приче нема без књиге. Коначно, прича ће спасити Књигу.

(Из беседе на отварању Сајма књига у Источном Новом Сарајеву, 18. августа)

13. 08. 2025. у 14:28

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ПУТИН И ЗЕЛЕНСКИ ДОЛАЗЕ НАДОМАК СРБИЈЕ?! Нове информације о месту сусрета двојице лидера

Свет

0 14

ПУТИН И ЗЕЛЕНСКИ ДОЛАЗЕ НАДОМАК СРБИЈЕ?! Нове информације о месту сусрета двојице лидера

ВИШИ званичник у администрацији америчког председника Доналда Трампа рекао је да би састанак руског и украјинског председника Владимира Путина и Володимира Зеленског могао да се одржи у Мађарској, преноси Ројтерс.

19. 08. 2025. у 11:18