БРАНКО ЋОПИЋ ИЛИ ПРИЧА О ОДБАЧЕНОСТИ: Редитељ Саша Хајдуковић о новој серији, култној бањалучкој трилогији, односу са Николом Пејаковићем...
ОД филма "32. децембар", преко серија "Хотел Балкан" и "Адвокадо", до трилогије "Месо", "Кости" и "Кожа", Саша Хајдуковић углавном се режисерски кретао кроз натуралистичке крими-драме и комедије дубоко уроњене у слике, звуке и мирисе његове родне Бањалуке. Главни "кривац" да град на Врбасу добије место под рефлекторима је Никола Коља Пејаковић, који је, како каже за "ТВ новости" Хајдуковић, пригрлио његову идеју за "Месо".
Док је у фокусу ове серије, и потоњег филма, била производња ћевапа, а "Кости" су причале о истоименим јунацима доведеним до тачке пуцања, "Кожа" је такође сага о једном граду, менталитету и траумама, али са највише аутобиографских елемената.
Од почетка емитовања све три серије биле су у самом врху гледаности у Србији. Милионски аудиторијум давао је позитивне коментаре, а бањалучка трилогија освојила је и многе награде. Ауторски тим затворио је једно поглавље, а ускоро ће отворити и ново о Бранку Ћопићу.
- Написао сам сценарио који покушавам да даље развијам, а Коља и ја спремамо "Јеретичку причу прву". Реч је о серији заснованој на делу биографије, односно лику и делу Бранка Ћопића, али је тема највише његово писање "Јеретичке приче". Оно што ме као аутора сада интересује је однос индивидуе и друштва, шта значи јерес и шта значи изопштеност. Тренутно смо на том фону, али, наравно, видећемо шта ће се све дешавати у току стваралачког просеца. Нећемо још о томе колико би то епизода могло да има и како би изгледало. Близу смо да то дефинишемо, али још нам је мало у магли - каже за наш лист Саша Хајдуковић.
* Зашто баш Бранко Ћопић?
- Бранко Ћопић је идентитетски везан за овај простор и он је неко ко је икона, боље речено симбол овог простора. Његове приче и његов свет су и наше приче и наш свет. Дрзнућемо се да ухватимо тај његов свет.
* И овде је, наравно, поштован и цењен Бранко Ћопић, али колико ће данашњој публици бити блиско то што је вама, поготово зато што је његов живот и све што му се дешавало реликт прошлог времена?
- Неће то бити баш класична биографија. Кажем, опет, више ме интересује тај тренутак одбачености. Јер и у овом времену живиш као неки изопштеник. Ово је врло индивидуалистичко време и гаји ту једну лаж да сам, као појединац, можеш, ако се трудиш да оствариш нешто... А онда имаш пример обожаваног и вољеног човека који, када види нешто лоше у систему и укаже на то, губи пријатеље и све остало у животу. Буквално га свет шутне низ улицу и то је вечна тема, у смислу шта можемо сами, а шта не можемо, шта нам значи околина, како нас спасава и како нас и убија у исто време. И све је то испричано кроз случај Бранка Ћопића, односно кроз његов пример.
* Можда су због те изопштености тако мало екранизована Бранкова дела?
- Екранизовани су "Орлови рано лете", "Николетина Бурсаћ" уз још два или три филма, али он је био забрањиван и у позоришту. Било је доста неких ствари у вези са њим, пре свега, идеолошких неслагања, без обзира на то што је скоро до краја живота Бранко стварно веровао у ту идеологију, иако се није увек слагао са њом. Последње Ћопићево дело екранизовано је почетком деведесетих када је Бата Ченгић писао и режирао "Глуви барут". Врло је занимљиво и симболично и ко је редитељ и ко је писац и шта је тема. "Глуви барут" је прича о изолованом селу у Босни у коме живи официр краљеве војске и где долазе партизани, односно комесар ког убијају. И онда почиње прича о том селу које је између четника и партизана и чији мештани трпе насиље и једних и других. Отприлике после објаве тог романа Бранко је искључен из партије. То дело није дало класичну идеолошку слику из Другог светског рата, о Немцима и партизанима, него шта се све ту још дешавало и колико је било прљаво и колико је ту било разних идеологија, интереса и свега. При том, тај филм је радио Бата Ченгић, који је режирао и "Слике из живота ударника" и који је критички посматрао ту стварност.
* Да ли сад знате ко би могао да игра Бранка Ћопића ако ће га бити у серији?
- Нећу још о томе док не ставимо целу причу на папир.
* Прошло је седам година од када сте почели ову троструку причу. Како сада, са ове дистанце, гледате на бањалучку трилогију? Да ли сте очекивали оволико позитивних реакција гледалаца?
- Нисмо имали некаква очекивања и пројекцију будућности, више смо ишли корак по корак, из пројекта у пројект. Утисци које су људи добили после гледања прве, потом друге серије носили смо мало као терет, мало као признање у следећу причу. Кренули смо са "Месом", који је био хибридни пројект, јер ту причу сам почео, па се Коља прикључио и наставио. После тога смо схватили да нас у ствари тај миље и те теме обојицу интересују и да бисмо могли још да радимо. И на већ задате околности и теме, попут послератне Бањалуке и свега што веже све три серије, причамо потпуно различите приче у оквиру тога.
* Шта вас је заправо нагнало да причате такве приче о Бањалуци, иначе вашем и Кољином родном граду?
- Нормална је жеља да причаш о времену и месту у ком живиш. Тачније да универзалне теме и приче које те интересују локализујеш у своју заједницу, да нађеш специфичност своје заједнице и да даш неку врсту идентитета свом граду.
* Да ли вам било тешко да направите дистанцу, пошто приче, колико год вама биле блиске, нису личне?
- Увек идеш с тим да пребацујеш на оно што знаш. Ако и не знаш баш дату ситуацију, тражиш шта за тебе значи та ситуација или како би је идентификовао у свом животу, и онда твоје осећање те дате ситуације пребацујеш на то што је написано. Наравно, у сарадњи са свим осталим људима на сету, поготово глумцима, долазиш до тога да направиш карактер који је аутентичан, што је и циљ.
* Када помињете глумце, једна фотографија са сета сведочи о вашем загрљају са Јовом Максићем који плаче, док Милица Јаневски поред вас брише сузе.
- Био је то Јовин и Миличин последњи дан на сету и добар део глумачке екипе је тада, на свадби, завршавао снимање. То јесте колективан доживљај које није само физички него и духовни рад. Када се заврши, с једне стране си захвалан и добро си, с друге стране ти је тешко, јер није само посао у питању него је више једно интимно искуство. И са Јовом и са Милицом, односно свима, увек је специјалан догађај када се заврши. С једне стране, зато што је посао напоран и физички, сав си срећан, а с друге стране ти је и жао што се завршава, а с треће стране си захвалан свима што су посветлили време твојој причи и што су ставили таленат у службу те приче.
* Критичар "Новости" Божидар Зечевић је у критици "Коже" похвалио Кољу, али и вас и уопште причу серије. Он је истакао да је смирење најважнија поука, а ви?
- Пре свега, хвала много Божидару Зечевићу за критику. Слажем се, али не може се речима описати и ставити у једну реченицу - поука је та и та. Поготово за "Кожу" је јасно да је то прича о разумевању, препознавању и односима људи који могу да се заврше ватрометом или смирењем. То је врло тачно и ваш критичар приметио. Више је то питање неког осећаја света и времена у ком живиш, него што има неку тачку. Зато и јесте крај отворен, у смислу да не дајемо поуке људима или да се понашамо као да знамо како треба да се живи. Једноставно, ту смо сви заједно и треба да се боримо за душу, да је сачувамо.
ШКОЛА ПОСЛЕ ШКОЛЕ
* КАКАВ је ваш однос са Николом Пејаковићем, како изгледа размена поетика, енергије, идеја?
- То је однос професора и ученика, и та сарадња је за мене била права школа. Од "Меса" до "Коже" наш однос се развијао и емотивно. Наравно у томе свему смо се спријатељили и тај однос је сад на другом нивоу. То је невероватно искуство и као да сам из пројекта у пројекат нове ствари учио и сналазио се. Буквално ми је бањалучка трилогија била као школа после школе.
Препоручујемо
КРАЈ БАЊАЛУЧКЕ ТРИЛОГИЈЕ: Дугоочекивана серија "Кожа" од 20. јануара, на РТС 1
20. 01. 2024. у 07:00
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)