ЖЕЉА МИ ЈЕ ДА ПРОБУДИМ ЕМПАТИЈУ: Редитељ Филип Чоловић о "Камионџијама д.о.о" и "Радио Милеви", књизи "Вир", вредносима којима учи синове...

ОВЕ вреле јулске дане Филип Чоловић проводи у Убу, загледан кроз објектив камере у игру маестралних Тихомира Станића и Ненада Јездића, који већ четврти пут оживљавају добро позната лица - Жићу и Бају у серији "Камионџије д.о.о.". Али, сваки 25. јул овог редитеља, писца, супруга, оца и брата подсети на трагедију која га је 2013. променила и заувек обележила.

Фото Приватна архива

Када је пре 11 година обезбеђење једног сплава насмрт претукло Федора Фримермана (30), његов старији брат Филип најпре је написао књигу "Зима без брата", а затим и снимио документарни филм "Потреба за мржњом". Недавно је у нови роман "Вир" пренео личну причу и тако, како каже, затворио болно поглавље живота.

Уз ту "чашу жучи" испија и "чашу меда" - недавно је "ускочио" као редитељ у популарну комедију "Радио Милева", пре тога се потписао испод филма "Ала је леп овај свет" и серије "Шетња са лавом", а пред њим су нова остварења, задовољан је и верује да је живот прелеп дар, о чему говори у интервјуу за "ТВ новости".

* Тренутно сте на сету серије "Камионџије д.о.о.". Како тече снимање четврте сезоне?

- Иако се цела екипа добро забавља и труди да буде ведра, најтеже је снимати комедију поготово у несносним врућинама. А често смо на отпадима у циган-малама, стовариштима, у камиону... Углавном радимо на 40 степени, незаштићени смо, тако да је и за екипу, а верујте и глумце, који су у костимима, то веома напорно. Много би ми лакше било да глумца натерам да игра драму, трилер или хорор, да мало и ћути, али на четрдесет и нешто степени натерати га да на стоваришту или отпаду буде ведар, да засмеје другог, то је заиста изазов. С друге стране, радујемо се реакцијама, које су и досад биле сјајне, а очекујем да буду још боље, јер, искрено, дубоко сам уверен да правимо најбољу сезону досад. Овога пута сценарио смо писали Маријана Вићентић и ја, додали смо многе објекте и споредне ликове, па је ова сезона најбогатија. Већ у првој епизоди Жића и Баја остаће без свог жутог камиона, те ће бити принуђени да се боре за егзистенцију и сналазе се, лутајући кроз многа занимања. Радиће у ауто-перионици, биће избацивачи у клубу, али и чувари у зоолошком врту. Њих двојица ће покушати да се преквалификују, али неће им ни то поћи за руком и на крају ће се опет докопати свог камиона. Ове сезоне имамо и фирму у којој су се окупили сви наши ликови који се баве гвожђем, а снимаћемо и сцене у лудници, у коју један од главних јунака Грча (Бранислав Зеремски), упада сплетом околности.

Фото Д. Миловановић

* Поново сте се латили пера и пре три месеца објавили "Вир". У шта се овог пута желели да увучете читаоце?

- "Вир" је настао из потребе да се изборим са оним што се десило. Пре 10 година сам изгубио брата и писао сам о томе у књизи "Зима без брата". Међутим касније је наступио судски процес, који подсећа на кафкијански, па сам зато књигу и започео Кафкиним цитатом. Процес је трајао десет година, и на крају остао без епилога. Људи ми кажу да сам храбар што о томе пишем, пошто није лако писати из првог лица, без обзира на то што је све заогрнуто у књижевност. Онда кажем да није у питању храброст, већ немоћ. Током суђења сам осетио као да сам сам у тој борби. И то није само мој утисак, већ свих који уђу у раље система, у неподмазану судску машину која меље. Све што сам доживео гурао сам у апсурд. Оно што је написано помало је горко, иронично, чак и црнохуморно. Људи роман већ читају у дистопијском кључу иако ми то није била намера. Жеља ми је била да људе мало продрмам и пробудим емпатију. То је био мој вапај за емпатијом, за солидарношћу.

* Колико се "Вир" и документарац "Потреба за мржњом", који је добио многе награде и код нас и у иностранству, разликују?

- Постоји велика разлика. Ја кроз филм водим, причам о мом брату, али то је доста дисректно и расплинуто је на остале случајеве који су се десили у то време. Намерно сам желео да покажем како то није изузетак, већ део наше стварности. А књига се бави искључиво једним случајем, правосудним системом и тиме како систем реагује на насиље. У њој има фикције, али свако ко зна оно што се десило, препознаваће случајеве. Некоме ко то буде читао из неке друге земље или за педесет или сто година, биће занимљиво и само као књижевност, као нешто што се дешава господину Виру на неком острву... Иначе, осим што значи вртлог, вир на латинском значи човек и то је један од разлога што је главни јунак добио то име. Увек сам био за хуманизацију и то је главни порив књиге.

Фото Промо

* Као да комедијама које често режирате желите да надоместите горчину живота?

- Нисам изгубио дух без обзира на то што се десило. Када је прочитала књигу, једна млада глумица ми је рекла да не може да верује да се у мени дешава све ово о чему причам, док снимамо лаку комедију. А један глумац ми је давно рекао да не може да верује да у мојим књигама нема више хумора с обзиром на то какав сам човек и колико полажем на дух. То је у овој књизи донекле помирено јер она има сатире. Испоставило се да доста добро пливам у комедији, а сматрам да је тај жанр најтежи. Нису само "Камионџије" и "Милева", годинама сам се бавио серијама које су хумористичке, али то је и питање сензибилитета и дара. За редитеље је можда и најтеже да се баве комедијом, као и за писце. Имате много писаца који ће лако да напишу драму, трилер, много глумаца који ће то да одиграју, али за комедију је потребна додатна жица. Људи највише воле да гледају комедије, али оне никад не добију уважавање, сем тога што остану да живе.

* Режирали сте и 35 епизода "Радио Милеве", које ћемо гледати од септембра. Какво вам је било то искуство?

- Глумице са којима сам радио у последње време отвориле су ми очи колико су потцењене, колико има мало главних улога за њих и колико су глумци више у фокусу. "Милева" је изузетак и могу слободно да кажем да је готово потпуно женска серија. Толико има духовитих жена и девојака, од маестралне Олге Одановић до Анђелке Стевић Жугић и Анђеле Јовановић. Било ми је огромно уживање иако је "Милева" потпуно другачија у форми и редитељском приступу, јер говоримо о серији која се снима у студију у контролисаним условима.

Фото Д. Миловановић

* Спремате и филм о Бранку Миљковићу. Зашто баш овај песник?

- Тихомир Станић ми је понудио да продуцира филм "Орфејева смрт", о Бранку Миљковићу, који "вучем" са собом више од 10 година. Изашли смо заједно на конкурс ФЦС, али сценарио нажалост није прошао и поред лепих одјека које је имао. Желим да одам почаст нашем песнику, али на особен начин. У том филму има и поезије, у складу је са његовом поетиком, није линеаран, фрагментаран је, састоји се од делова његове прошлости која се заиста десила, али је мало романтизована. Причао сам и са његовим братанцем и друговима, врло озбиљно сам се бавио тиме да најбоље могуће напишем сценарио и прикажем Бранка који је био филмска личност. Већ самом појавом, са шеширом и капутом... Био је театралан мало природом, а мало је радио на томе да буде такав. На крају, он је човек који је поред свих великих почасти водио турбулентан живот. Био је боем, тукао се, упадао у разне невоље, и на крају страдао... Једни тврде да се обесио, други чак да је убијен и обешен, а имао је само 27 година. Из угла редитеља то је перфектна драмска прича, и верујем да ћу пре или касније доћи до тог филма. Бранко Миљковић свакако заслужује такво нешто.

Фото Немања Мишчевић

* Када нисте писац и редитељ, посвећени сте породици. Чему учите своје синове?

- Породица је најважнији део приче. Додуше мало је тешко и незахвално родитељство на даљину, јер када одемо на снимања, поготово ван Београда, остајемо неколико месеци, па умем да кажем да је као у војсци. Међутим оно што мислим да је најважније за родитеље - осим да испуне потенцијале своје деце и да им помогну да буду најбоља верзија себе - јесте да у децу утиснемо и уградимо вредности које сматрамо да су добре и верујемо у њих. То је најважнија ствар поготово у данашњем времену где су се вредности потпуно пореметиле и изгубиле... Често ми кажу да можда чиним медвеђу услугу деци, да се неће добро снаћи у свету уколико поштују те вредности, али не мислим да је наш задатак да тражимо пречице за децу. То да буду исправни, нема цену, и важно је да што више људи буде са тим вредностима, које, искрено мислим, већина људи доживљава као праве. Те основне врлине ће увек бити врлине, без обзира на то колико људи у неком тренутку мислили да су им оне само терет. Да ли због капитализма, брзине живота, развоја технологије, друштвених мрежа, доступности информација, породица је престала да буде језгро и ми смо ту омладину, бар је то моје мишљење, мало запоставили, изгубили, и време је да се њима мало више посветимо.

Препоручујемо

ТВ Новости

0 4

ЈАДРАНКА И ВЕЉКО У КРИЗИ СРЕДЊИХ ГОДИНА: "ТВ новости" на снимању треће сезоне серије "Мама и тата се играју рата" аутора Гордана Кичића

08. 07. 2024. у 16:00

ТВ Новости

0 34

ПОНОВО ПОЧИЊЕ СТРАШНА КАТАБАЗА: Друга сезона популарне и награђиване серије "Црна свадба" стиже на јесен

08. 07. 2024. у 15:00

ТВ Новости

0 2

ПРЕВИРАЊЕ ДОБРА И ЗЛА УНУТАР ЧОВЕКА: "ТВ новости" на снимању друге сезоне серије "Бунар"

29. 06. 2024. у 15:39

ТВ Новости

0 1

ДОБРИ ЉУДИ ЧУВАЈУ ОВУ ПЛАНЕТУ: Тихомир Станић о серији "Нобеловац" као постигнутом циљу, лику из Чкаљиног опуса, новој сезони Театријума...

16. 06. 2024. у 13:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације