КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Третман барока
КЊИГА огледа професора опште књижевности на Филолошком факултету у Београду Јована Попова "Појмови, периоди, полемике", како њен поднаслов казује, у фокусу има неколике недоумице науке о књижевности.
Фото: Приватна архива
Реч је о недоумицама које су у књижевној теорији и историји заправо константа, како закључујемо на основу претходних знања, а које су многи научници настојали, и настоје, да реше, или бар да се приближе најбољим решењима, како би, пре свега као универзитетски предавачи помогли студентима, како би им понудили што прецизнију терминологију и што јасније увиде, али и како би и саму науку о књижевности учинили што функционалнијом.
Зато професор Јован Попов у првом делу ове књиге, названом "Појмови", са освртом на постигнућа светских и наших књижевних теоретичара, разложно их анализирајући, указујући на њихову оправданост или пак мањкавости, настоји да прецизира термине род, врста и жанр.
Чинећи то, он указује на извесна преклапања која су најуочљивија код термина подврста и жанр. Да би дошао до најпрецизнијих одредница, он се руководи оним што нуде досадашња издања "Речника књижевних термина" имајући у виду да је прецизна терминологија основна апаратура без које нема ни теорије ни историје књижевности.
Фото Промо
Са свешћу о томе, у поглављу "Периоди", Јован Попов анализира теоријску периодизацију књижевности Драгише Живковића, као и књижевно-историјску периодизацију Јована Деретића, насталу на темељима праксе, указујући на њихове доприносе, као и на мање добра или пак проблематична решења, па и пропусте, особито у првим издањима, као и на промене, драгоцене исправке и нове увиде, или закључке, у последњим, функционално се осврћући на периодизације Стојана Новаковића и Јована Скерлића, као и на настојања њихових претходника да уобличе историју књижевности или књижевну периодизацију.
Како се показало, састављачима наведених периодизација или пак историја књижевности, највише муке задало је временско уоквиривање, као и именовање прелазних периода који су, како можемо закључити на основу ове књиге, особито инспиративни за њеног аутора. То нам казују и студије "Аспекти барока" и "Контроверзе класицизма", као и студија "Ка превладавању класицизма: о почецима превођења Хомера код Француза и код Срба".
Као историчар и теоретичар, компаратиста и преводилац, изузетан познавалац француске књижевности, Јован Попов пише о настајању и ширењу барока у европској уметности, о друштвеним условима његовог настајања, о његовим дометима и специфичностима, као и о усвајањима самог тог термина или пак отпорима да се он усвоји, као и о третману барока у историји књижевности - барок као раздобље, епоха.
У особито занимљивом поглављу "Полемике", Јован Попов бави се третманом науке о књижевности данас, а у светлу деловања француске нове критике и установљава да је у нашем времену књижевност пре свега повод да се говори о другим друштвеним питањима, да наука о књижевности више нема упориште у самом тексту. У једној од својих студија он разматра добре и лоше стране те чињенице. Као добру види то што теоретичари књижевности нужно морају да прошире своја знања, а лоша је то што је наука о књижевности изгубила своју специфичност, а требало јој је много да до тога дође.
Поред критике студија културе у овом поглављу Јован Попов са специфичним одмаком и духовито, најпре као универзитетски предавач, потом као стваралац и читалац, разматра студију париског професора Пјера Бајара Како да говоримо о књигама које нисмо прочитали која је свом аутору донела статус светске звезде.
Ипак се залажући за читање, као рафинирани читалац, поштовалац традиције, као и лика и дела свог професора Драгана Стојановића и његове херменеутичке страсти, са свешћу о доприносу софистициране полемике науци о књижевности, Јован Попов се враћа најлепшој песми српског романтизма - Santa Maria della Salute - значењима њених појединих стихова.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
"Питај Трампа да ли је истина да је платио абортус, питај га за вијагру"
"НИСАМ знао да је црнкиња све до пре неколико година када је случајно постала црнкиња, а сада жели да буде позната као црнкиња."
02. 10. 2025. у 16:38
МАКРОН И РАМА СЕ ПОДСМЕВАЛИ ТРАМПУ: Лапсус америчког председника, грешком поменуо Албанију и мир са овом државом (ВИДЕО)
АЛБАНСКИ премијер Еди Рама нашалио се с француским председником Емануелом Макроном на рачун председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа током Самита Европске политичке заједнице у Копенхагену.
02. 10. 2025. у 12:13
"ГРОЗНО ЗВУЧИ!" Ово је најружнија реч у српском језику
МЕЂУ предлозима су биле и речи јалова, нероткиња, прворотка, као и многе друге, али је на крају победу однела ова реч...
02. 10. 2025. у 09:08
ШЕШЕЉ О СЈАЈНИМ ВЕСТИМА: Сви су радосни, осим најгорих српских издајника (ВИДЕО)
ЦЕЛИ српски народ силно се обрадовао вешћу да се генерал-пуковник Небојша Павковић вратио у отаџбину, каже председник СРС др Војислав Шешељ.
02. 10. 2025. у 17:36
8 ГОДИНА ОД СМРТИ: Тужан призор на гробу Доне Арес (ФОТО)
ДАНАС је пуних осам година од смрти певачице Доне Арес.
02. 10. 2025. у 21:27
ПОСЛЕ ТРАЧА ДА ЈЕ МИЛИЦА ТРУДНА СА ЈУГОСЛАВОМ КАРИЋЕМ Његова сестра честитала и поручује: "Чуо је, није фер да се шире лажи"
ПЕВАЧИЦА Милица Тооровић ужива у трудноћи, а многи су се шокирали када су чули трач како је Југослав Карић отац Миличиног детета, што је он врло брзо демантовао.
02. 10. 2025. у 18:44 >> 18:51
"НА СТОЛУ СУ РАТНИ ПРЕДЛОЗИ, БРИСЕЛ ХОЋЕ РАТ!" Орбан се хитно јавио из Копенхагена
МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан навео је из Копенхагена, где учествује на самиту Европске политичке заједнице, да је ситуација озбиљна и да се на столу налазе, "отворени, ратно оријентисани предлози".
02. 10. 2025. у 08:59
(МАПЕ) ОВАКО ЋЕ СЕ КРЕТАТИ НЕВРЕМЕ У СРБИЈИ: Погледајте из часа у час, стижу снег и киша (ФОТО)
ПОГЛЕДАЈТЕ како ће се ледени облак кретати над Србијом и које крајеве кад погађа невреме. Данас и сутра облачно са кишом и хладно, осим на северозападу Војводине где ће се задржати суво време, најавио је РХМЗ.
02. 10. 2025. у 10:47
ВЕДРАНА ОГОРЧЕНА: "Пилић је био хришћанин! Срамота за Сплит, само мртав Пилић може бити - велики Пилић"
ХРВАТСКИ тениски ас Никола Пилић преминуо је у 87. години живота у Ријеци, а сахрањен је протеклог викенда у Опатији, граду у којем је провео последње дане живота.
02. 10. 2025. у 07:20
Најновије из рубрике
СЛАВНИ СЕРГЕЈ ПОЛУЊИН У НАШОЈ "БАЈАДЕРИ": Свечано отварање балетске сезоне Народног позоришта са светском звездом у ансамблу
БАЛЕТСКА сезона Народног позоришта у Београду свечано почиње са славном звездом у гостима: у раскошном класичном балету "Бајадера" (на музику Лудвига Минкуса и у кореографској поставци руске уметнице Габријеле Комлеве), у суботу 4. октобра на Великој сцени националног театра заиграће у главној улози (Солора) - Сергеј Полуњин.
02. 10. 2025. у 14:02
МИХАЈЛО ПАНТИЋ ДОБИТНИК ВИНСКЕ НАГРАДЕ ЗА КЊИЖЕВНОСТ: Једногласном одлуком жирија признање добио прозаиста,есејиста,критичар
ЈЕДНОГЛАСНОМ одлуком жирија овогодишњи добитник Винске награде је књижевник Михајло Пантић.
02. 10. 2025. у 13:37
ИТАЛИЈАНИ ОТВАРАЈУ XX ФЕСТИВАЛ РАНЕ МУЗИКЕ: Концертом ансамбла "Маре Нострум" почиње јубиларно издање у Београду
ЈУБИЛАРНИ, двадесети Фестивал ране музике почиње у петак, 3.октобра, у београдској Катедрали Блажене Девице Марије концертом под називом Е si bella la luce del di - музичким путовањем кроз живот Алесандра Страделе, у извођењу реномираног италијанског ансамбла "Маре Нострум".
02. 10. 2025. у 11:34
ЛЕСКОВАЦ ИЗАБРАН ЗА ПРЕСТОНИЦУ КУЛТУРЕ СРБИЈЕ ЗА 2026. ГОДИНУ: Планира се реконструкција Дома војске и постављање споменика Краљу Милану
НАКОН Чачка, Ужица и Зрењанина, титулу националне престонице културе у 2026. години понеће Лесковац, одлучило је Министарство културе. Овим ће Лесковац добити значајна новчана средства, а планирано је да она буду уложена у реконструкцију Дома војске и његову пренамену у мултифункционални културни центар, као и у постављање споменика Краљу Милану Обреновићу.
01. 10. 2025. у 16:31
ЗБОГОМ ВЕЛИКОМ ЏЕЗ ШМЕКЕРУ: На вест о одласку Војислава Бубише Симића (1924-2025), диригента, композитора, аранжера, пијанисте...
АКО је нечије име било толико неодвојиво од онога чиме се бави, онда је то сигурно било диригента, композитора, аранжера, пијанисте Војислава Симића (1924-2025), јер Бубиша је био синоним за - џез.
01. 10. 2025. у 16:02
Коментари (0)