ПОГЛЕД ИСКОСА - О духовном у уметности
УМЕТНИЧКА колаборативна група Дим Тим делује од 2011. године, када су брачни пар Данијела Мршуља Васић и Миленко Васић спојили своје поетике и унутрашње светове у нова визуелна искуства.
I used to be different. Now Im the same.
Уметност парова као Стевана Новаковића и Снежане Миротић, Радована и Љиљане Хиршл или Драгана Дангубића и Станке Ђорић са Дим Тимом долази у ред највреднијих појава у нашој неоавангарди. Дим Тим је током августа и септембра у Нишком павиљону у организацији Галерије савремене уметности остварио већу самосталну изложбу под називом "Некада сам био другачији. Сада сам исти", који може да се схвати на више начина. Изложба је важна не само због свог обима, већ и зато што представља пресек заједничког рада током претходних десет година. На њој су представљени скоро сви видови израза овог тима - слике, скулптуре, фотографије, инсталације и објекти, а група се бави још и перформансом и муралом. Недавно је изведен њихов мурал у Новом Београду, један од 27 остварених од Швајцарске до Вијетнама. Како сами кажу, није реч о класичном стрит арту већ о увећању њихових слика.
Делујући у различитим медијима, брачни пар Васић доводи у жижу свог интересовања на нов начин класичне поставке ликовне уметности, као што су репетиција, агломерација, геометрија слике и психолошко дејство симбола. У доба масмедијске пропаганде, свеопштег кича, хладноће и отуђености уметности, која из досетке клизи у демонизам, на сцену враћају пуризам и конструктивизам као духовност, као и вредност уметничког чина, данас потпуно десакрализованог, тј. компромитованог на исувише застарео начин стварања многобројних уметника - занатлија. Успостављајући дијалог са Баухаусом и пионирима апстрактне уметности на прелому 19. у 20. век, када је сликарство било духовност, Дим Тим заговара чисту ликовност, али проширену ка широј области визуелног. Не само да сећају на Василија Кандинског, Пола Клеа и Оскара Шлемера, чија је слика полазиште за поменути нови мурал, већ превреднују то велико искуство као реалну могућност обнове савремене уметности, као повратак духовности у новом кључу нових медија. Њихова визуелност пре свега је вид истраживања подстакнут новим технологијама и манипулативном моћи садашњег врлог новог света. Дим Тим отвара и паралелне светове пролаза, излаза из кризе, на сликама - шифрама су и космичке пирамиде, неке нове-старе утопије као реалности. Свесни да се утопије релативно лако остварују у стварности, они саму уметност виде као позитивну утопију. Можда је реч и о заснивању друге модерне, модерни после постмодерне, о чему је писао Хајнрих Клоц, о модернизму коригованом искуствима постмодернизма и високе технологије која, како тврде езотерици попут Пауелса и Бержијеа, прелази у вид магије. Дим Тим је лабораторија наде, покушај излаза из уметности посустале у досади и сенилности, огрезлој у естетици ружног и шокантног.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ЛУДИЛО: Ови навијачи су шокирани како су у Албанији МЛАКО дочекали Србе?!
Албанија и Србија одиграли су бурну утакмицу на почетку квалификација за Светско првенство у фудбалу, а по завршетку тог меча избило је на видело и незадовољство одређених навијача због тога како су присталице домаћих из саме Албаније биле "млаке" према Србима.
10. 06. 2025. у 17:54
ПРЕ МЕСЕЦ ДАНА ОДРЖАО ПОСЛЕДЊИ КОНЦЕРТ На вест о смрти Матије Дедића: Сањао да се пресели у Њујорк, жалио због лошег здравља (ФОТО)
НЕМА томе месец дана када је Матија Дедић одржао у Загребу свој последњи концерт, коме је присуствовала и његова мајка Габи Новак.
10. 06. 2025. у 22:07
МОЈ ЖИВОТ ИЗМЕЂУ ХАМЛЕТА И ЛИРА: Раде Шербеџија о свом животу и четврт века постојања Казалишта "Улисис" на Брионима
НАКОН свих бура и олуја Казалиште "Улисис" дочекало је двадесет и пету годину постојања, а реч је о позоришном пројекту који не познаје мржњу.
10. 06. 2025. у 07:15
УВЕО НАС У ЈЕВРОПУ, АЛИ УВЕК ПРИПАДАО НАМА: Књига о Паји Јовановићу појавила се у "Плавом колу" Српске књижевне задруге
У ПОСЛЕДЊИХ неколико деценија у великој мери је обновљено интересовање за Пају Јовановића (1859- 1957), једног од најпознатијих уметника у повесници српске уметности друге половине 19. и прве половине 20. века и несумњиво најпрепознатљивијег домаћег сликара у европским оквирима, који не престаје да интригира, сматра професор Игор Борозан са београдског Филозофског факултета. Овај дописни члан САНУ је, уз Драгана Лакићевића, један од уредника "Књиге о Паји", која се појавила у "Плавом колу" Српске књижевне задруге.
10. 06. 2025. у 20:10
ДУБОКО, ИСТОРИЈСКО ПРОЖИМАЊЕ ДВА НАРОДА: У Галерији 73, јубиларни 10. "Дани словачке културе"
СРБИЈА је међу ретким земљама у свету, која је међународно заштитила нематеријалну културну баштину једне своје националне мањине, јер је на Унескову листу уписано ликовно стваралаштво Словака, сликара наиваца из Ковачице.
10. 06. 2025. у 19:30
СКУЛПТУРЕ НА ОТВОРЕНОМ ПОЉУ ЉУБАВИ: Јелена Кршић представља нову серију радова на изложби "Излечиште" у галерији "Сањај"
ЈЕДИНО што може да замени моћ уметности је природа са својим чарима, сматра вајарка Јелена Кршић, чија је изложба "Излечиште - revivarium", публиком у београдској галерији "Сањај".
10. 06. 2025. у 20:40
ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио
ЗАКЉУЧИЛИ смо да је Коста био способан да управља својим поступцима у време извршења злочина и да та способност није била битно смањена. Постоји једна краткотрајна ометеност, за период у учионици за који он каже да нема сећања, али он је све радио по плану. То указује да је он управљао својим поступцима.
05. 06. 2025. у 17:05
СРПСКА ПОСЛА: Никола Јокић запањио свет! Вратио се у Србију и урадио ОВО (ВИДЕО)
НИКОЛА Јокић је најбољи кошаркаш планете, али дајте му лопту и биће најбољи у сваком спорту. То је показао још једном.
08. 06. 2025. у 08:54
ДРАСТИЧНО СЕ ПРОМЕНИО: Како данас изгледа Енес Беговић након губитка сина?
ЕНЕС БЕГОВИЋ доживео је породичну трагедију у јуну 2023. године, када му је преминуо син.
10. 06. 2025. у 17:38
Најновије из рубрике
ХОКНИ, ДРУГИ ПУТ МЕЂУ СРБИМА: Један од најскупљих живих аутора прву самосталну изложбу у Музеју савремене уметности одржао још 1970.
ПРЕ тачно 55 година, тада млади британски уметник Дејвид Хокни (1937) одржао је самосталну изложбу у Музеју савремене уметности у Београду, на чијем челу је тада још био његов оснивач, легендарни Миодраг Б. Протић, а у среду, 11. јуна, на истом месту, на другом нивоу здања на Ушћу, биће отворена поставка "Од папира до екрана" овог сада вероватно глобално најутицајнијег сликара.
10. 06. 2025. у 23:59
ПРЕ МЕСЕЦ ДАНА ОДРЖАО ПОСЛЕДЊИ КОНЦЕРТ На вест о смрти Матије Дедића: Сањао да се пресели у Њујорк, жалио због лошег здравља (ФОТО)
НЕМА томе месец дана када је Матија Дедић одржао у Загребу свој последњи концерт, коме је присуствовала и његова мајка Габи Новак.
10. 06. 2025. у 22:07
У ЊЕГОВОМ ОСМЕХУ УВЕК ЈЕ БИЛО МАЛО ГОРЧИНЕ: Комеморативни скуп посвећен академику Љубомиру Симовићу (1935-2025) одржан у Српској Академији
ПИШУЋИ своју биографију ја сам, очито, направио велику грешку, коју сад не умем да исправим: наиме, ја сам у својој биографији, практично, навео и своју библиографију.
10. 06. 2025. у 20:59
СКУЛПТУРЕ НА ОТВОРЕНОМ ПОЉУ ЉУБАВИ: Јелена Кршић представља нову серију радова на изложби "Излечиште" у галерији "Сањај"
ЈЕДИНО што може да замени моћ уметности је природа са својим чарима, сматра вајарка Јелена Кршић, чија је изложба "Излечиште - revivarium", публиком у београдској галерији "Сањај".
10. 06. 2025. у 20:40
УВЕО НАС У ЈЕВРОПУ, АЛИ УВЕК ПРИПАДАО НАМА: Књига о Паји Јовановићу појавила се у "Плавом колу" Српске књижевне задруге
У ПОСЛЕДЊИХ неколико деценија у великој мери је обновљено интересовање за Пају Јовановића (1859- 1957), једног од најпознатијих уметника у повесници српске уметности друге половине 19. и прве половине 20. века и несумњиво најпрепознатљивијег домаћег сликара у европским оквирима, који не престаје да интригира, сматра професор Игор Борозан са београдског Филозофског факултета. Овај дописни члан САНУ је, уз Драгана Лакићевића, један од уредника "Књиге о Паји", која се појавила у "Плавом колу" Српске књижевне задруге.
10. 06. 2025. у 20:10
Коментари (0)