ВЕЧНИ ЛОМОВИ У НАШИМ ДУШАМА: Горан Шушљик о утисцима после приказивања серије "Време зла" по делу Добрице Ћосића

ПРЕСРЕЋАН сам због коментара публике по завршетку серије "Време зла".

Фото Промо

Што се мене тиче, реакције гледалаца, својих пријатеља и колега доживео сам интензивније него икад до сад. Сада утиске сабирамо са друштвених мрежа, као некад у кафани. Не дебатује се више по кафанама већ на интернету - каже, за "Новости", глумац и аутор серије "Време зла" Горан Шушљик, сумирајући утиске после краја приказивања.

У 15 епизода ове историјске ТВ серије смештена је и сценаристички уобличена тротомна сага "Време зла" Добрице Ћосића. Радња серије прати причу породице Катић у освит Другог светског рата у Београду.

Да ли су гледаоци на прави начин разумели ову причу о тешким и болним временима?

- Мислим да јесу. То је и била наша бојазан, с обзиром на комплексност тог историјског момента и да се за неке наше генерације подразумева да те теме познајемо боље од младих нараштаја. Срећни смо и задовољни јер је на крају контекст свима био разумљив. Гледаоци су, пре свега, ценили и препознали емоцију и основну идеју о човеку који услед политичких и историјских ломова губи себе и своје најближе окружење. "Време зла" јесте болна приповест, али мислим да је важна и да се тиче и ових живота које сада живимо.

Има ли и негативних коментара?

- Има и критике и то је потпуно нормално. Нити смо идеални нити можемо бити свима допадљиви. Ово је телевизијско штиво које захтева концентрацију, нешто што нам ово убрзано време често одузима. Бавили смо се адаптацијом великог и значајног романа и чини ми се да смо успели да ту велику причу дочарамо кроз 15 епизода. Трудили смо се да не намећемо идеолошке ставове, већ смо причали о разним идејама и идеологијама које су тада постојале, а које постоје и данас, у можда неком другом облику. Јер, ми се стално враћамо на исте политичке сукобе иако су контексти мало другачији.

Фото Промо

И у серији и у животу делили смо се на оне за краља и за комунисте, касније на партизане и четнике, али те линије нису увек биле јасно исцртане. И ваш јунак Петар Бајевић, иако одан комунистичкој идеји на крају тражи да буде стрељан разапет на крсту?

- То је условно речено парадокс. Петар Бајевић чини један симболични гест у славу свега онога што јесте. Постоји та сцена и у самом роману. Петар носи ову борбу у себи, али то није само његова борба, често су се комунисти поистовећивали или су их други поистовећивали са раном хришћанском сектом. Тако да је Петар, кад му се пружила прилика, изабрао овакву врсту геста. Корени комунизма могу да се нађу и у коренима хришћанства, иако су и идеја и религија често злоупотребљаване. Обе су имале племениту тезу за правдом и вером у бољи свет, комунизам у онај на земљи, хришћанство у онај који ће доћи. Ликови у роману и у серији нису црно-бели, већ су налик онима из стварног живота, и приказују ломове и искушења у нашем животу и нашој души. Наравно, у литератури је фокус на великим ломовима, али и даље остаје блиска и јасна дилема сваког човека.

Може ли се бити добар човек у времену злом?

- Питање добра, баш као и питање зла никада није једноставно. Оно што је за једног човека у датом тренутку добро, често се претвори у зло. То су дилеме које прате нашу цивилизацију кроз историју. И док постоји људска врста ми ћемо се вероватно исто питати, ти одговори су већ дати али их ми изнова заборављамо. Са питањима добра и зла суочавамо се свакодневно кроз изборе које правимо, а то раде и наши јунаци. Та потреба да се зло победи, пре свега у њима самима, једна је од основних борби наших ликова.

Фото Промо

Кад год се суочимо са причама које се баве нашом прошлошћу неизоставно питање је зашто нам се историја понавља, зашто не учимо на грешкама?

- Стицајем разних историјских околности људи са ових простора никада нису имали времена да изграде једну стабилну друштвену основу. Почев од наших породица које су пречесто страдале или су живеле под јако тешким околностима. Овде никада није било истинског мира да би болне ране могле да зарасту. Није било времена за катарзу.

Фото: Н. Скендерија

Отуда и поделе и братоубилачки ратови...

- Најсуровији смо према себи и према сопственом народу, често много суровији него према неким стварним, великим непријатељима које смо имали кроз историју. Ти непријатељи су нас и гурали у братоубилачке ратове. Нажалост, то је историја ових простора. Нису само у питању издаје идеја, идеологија, већ потреба да се у име те идеје проспе крв, да се друга страна уништи. Разлог је поменути недостатак времена за мир, за зацеливање, за развој друштва, образовање... Не значи да би било једноставно и да смо имали све то, али би макар последице биле мање крваве.

Фото: Printskrin

"Време смрти" почиње у пролеће

ШУШЉИК напомиње да је велика привилегија добити глумачки ансамбл који желиш, а то се њима остварило. А да ли ће тако бити и са серијом "Време смрти" чије припреме су у току?

- Надам се. Трудимо се око продукционих ствари, припрема и осталог, али на крају тај хумани део, ти људи који интерпретирају улоге су најважнији, они дају живот вашем делу. Почетак снимања 30 епизода планирамо за пролеће 2022, пројекат "Време смрти" је још амбициознији, али верујемо да ће се до тада са вакцинацијом регулисати многе ствари и нама олакшати посао - каже Шушљик.

Препоручујемо

Србија

0 1

ПОЧИЊЕ ЕМИТОВАЊЕ СЕРИЈЕ „ВРЕМЕ ЗЛА“: Велики број кадрова снимљен у Горњем Рачнику надомак Јагодине

24. 10. 2021. у 15:09

Култура

0 3

КАТИЋА ИМА И У ДАНАШЊЕ ВРЕМЕ: Андреј Шепетковски о серији "Време зла" у Горњем Рачнику

08. 12. 2020. у 09:11

Србија

0 0

ВАЈАТ ЗА МЛАДЕНЦЕ ДОБИО НОВИ СЈАЈ: Серија "Време Зла" Глигоријевићима из Јагодине била повод да реновирају кућу грађену пре више од века

18. 10. 2020. у 10:15

Познати

0 1

ТАЈНА ЉУБАВ ПЕТРА И МИЛЕНЕ: На снимању серије "Време зла" по трилогији романа Добрице Ћосића

05. 09. 2020. у 13:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације