Култура

ФИЛМУ ДАВАО МОРАЛНУ ХРАБРОСТ: Век рођења великог Анджеја Вајде Пољски институт у Београду обележиће ретроспективом у Кинотеци

Миљана Краљ

03. 03. 2026. у 13:31

НА дан када се пре сто година родио један од највећих пољских и светских филмских стваралаца Анджеј Вајда (1926- 2016), у петак, 6. марта, на свечаној церемонији у Пољској, биће додељена награда са његовим именом, а у Београду, у Југословенској кинотеци отпочеће ретроспектива значајнијих дела.

ФИЛМУ ДАВАО МОРАЛНУ ХРАБРОСТ: Век рођења великог Анджеја Вајде Пољски институт у Београду обележиће ретроспективом у Кинотеци

Поводом века од рођења Сенат његове земље читаву 2026. прогласио је Вајдином годином, а смотра у нашој престоници, где је 1961. снимио "Сибирску леди Магбет" (са Оливером Марковић и Љубом Тадићем), одвија се у организацији Пољског института у Београду.

- Филмски и позоришни рад Анджеја Вајде обликовао је колективну машту Пољака - каже, за "Новости", Јацек Мултановски, заменик директора Пољског института. - Вајда је имао огроман утицај на начин на који Пољаци доживљавају сопствену прошлост. Готово од самог почетка каријере његови филмови покретали су интензивне расправе, идеолошке спорове и контроверзе, често постајући глас у најважнијим националним дебатама. Као творац "Пољске филмске школе" и "Филма моралне узнемирености", Вајда се често суочавао са тешком пољском историјом, националним митовима и актуелном политичком ситуацијом. Његови филмови нудили су проницљиву анализу пољског националног карактера, траума и "демона", демитологизујући пољску историју. Његово стваралаштво представљало је дијалог са пољском романтичарском и мартирологијском традицијом, редефинишући појмове херојства, издаје и смисла оружане борбе.

Вајда се, како истиче Мултановски, често окретао пољској књижевности како би кроз њу коментарисао садашњост или рашчистио рачуне с историјом:

- На филмско платно пренео је дела кључна за пољски књижевни канон - Мицкјевича, Жеромског, Фредра, Рејмонда, Ивашкевича и Анжејевског. Вајда није само стварао; подржавао је и младе филмске ауторе оснивајући, између осталог, Вајдину школу (Мајсторску школу филмске режије). Подржавао је покрет Солидарност, посећујући штрајкаче у бродоградилишту у Гдањску у августу 1980. Тамо је упознао Леха Валенсу, што је довело до идеје за филм "Човек од гвожђа". Након политичких промена у Пољској 1989. изабран је за сенатора као представник Грађанског комитета Солидарности. Његов грађански став представља узор савременим уметницима који се ангажују у јавним питањима и одбрани демократских вредности.

Цртао целог живота

ПЛАНИРАНО је да програм у КЦБ српској публици представи и овде мање познати редитељев ликовни опус.

- Вајда је желео да буде сликар - објашњава Мултановски.- Неко време студирао је на Академији ликовних уметности у Кракову. Академију је напустио због филмске школе, закључивши да у сликарству никада неће достићи ниво свог пријатеља Анджеја Вроблевског. Вроблевски је умро млад, пре тридесете године, али његово дело и данас ужива велики углед, а последњих година организоване су бројне изложбе у Пољској и иностранству. Вајда је био мајстор стварања слика које су постајале иконичне представе једне епохе. Речи су биле сувишне да би се разумело шта редитељ жели да поручи. Током целог живота цртао је и водио белешке. Правио је скице за филмске и позоришне пројекте. Многе од њих могу се видети у четворотомним бележницама објављеним 2024. године (Notesy 1942-2016), које су постале сензација у Пољској - монументална збирка приватних записа вођених више од 70 година.

Ретроспектива у Југословенској кинотеци, ограничена је на шест филмова, због чега је тврди саговорник, избор био тежак, јер су морали да се одрекну многих наслова, и издвоје само оне који су најкарактеристичнији за Вајду.

- Када говоримо о Пољској филмској школи, "Канал" (1957) и "Пепео и дијамант" (1958) су незаобилазни - наставља заменик директора Пољског института у Београду. - "Канал" је био први играни филм који се бавио Варшавским устанком - устанком младих становника Варшаве и пољске интелигенције против немачких окупатора 1944. године, који се завршио трагедијом грађана престонице и разарањем града. "Пепео и дијамант", са култном улогом Збигњева Цибулског, говори о трагичним изборима младих људи у новој комунистичкој пољској стварности. Филм је познат по бројним симболичним сценама. Представљајући Вајду српској публици, нисмо могли да изоставимо "Катин" (2007), филм дубоко важан за редитеља из личних разлога; посвећен је масовном убиству пољских официра које су Совјети починили 1940. године. Вајдин отац био је међу жртвама. Годинама је у комунистичкој Пољској било забрањено рећи да је злочин починио НКВД.

С друге стране, је "Земља обећана" (1974), апсолутни класик пољске кинематографије, истиче саговорник:

- У њему Вајда приказује брутални свет Лођа 19. века, којим владају новац и дивљи капитализам. "Бреза" (1970) доноси потпуно другачију атмосферу - уместо предаторског града ту су шумска дивљина, интимност и поетски судар живота и смрти. Филм је адаптација приповетке Јарослава Ивашкевича. Ретроспективу затвара "Без анестезије" (1978), који су написали Вајда и Агњешка Холанд. То је важан филм "Филма моралне узнемирености", који приказује механизме уништавања појединца унутар комунистичког система седамдесетих година. Овај филм је уједно најава другог дела програма, који ће касније ове године бити приказан у Културном центру Београда. Тамо ћемо представити триптих: "Човек од мрамора" (1977), "Човек од гвожђа" (1981) и "Валенса: Човек наде" (2013), посвећен Вајдином грађанском ангажману.

Музеја Манга у Кракову

- ВАЈДА се први пут сусрео са јапанском културом као младић током рата, у немачки окупираном Кракову видео је изложбу дрвореза из колекције Феликса "Манга" Јасењског - открива саговорник говорећи како је то младалачко искуство навело редитеља да деценијама касније донира новац од Кјото награде за оснивање и изградњу Музеја Манга, замишљеног као стални дом за ту колекцију. - Његова супруга, сценографкиња Криштина Захватович, дели ту страст. Обоје су током живота више пута посећивали Јапан. "Манга" је био псеудоним Феликса Јасењског, једног од најважнијих пољских колекционара на прелазу из 19. у 20. век. Данас Музеј Манга заузима јединствено место у Кракову као једина државна институција у Пољској која у толикој мери популаризује јапанску културу и представља важан елемент модерног идентитета града. Зграда је дело светски познатог архитекте Арате Исозакија, који је у младости, заједно са урбанистима из Варшаве, учествовао у обнови Скопља након земљотреса 1963. године. Али то је већ друга прича.

Једна од овогодишњих добитница награде "Анджеј Вајда" је Данута Валенса, супруга Леха Валенсе, лидера Солидарности који се појављивао у Вајдиним филмовима.

- У тој одлуци постоји логичан континуитет - каже Мултановски. - Награду додељује Фондација Кјото-Краков, која носи име Анджеја Вајде и Криштине Захватович-Вајда. Установљена 2016. награда одаје признање активностима које спајају уметничку сензибилност, моралну храброст и бригу за заједницу. Међу досадашњим лауреатима је, између осталих, Адам Михњик. Додела награде Данути Валенси уклапа се у сећање на покрет који је променио Пољску. Вреди подсетити да је Данута Валенса примила Нобелову награду за мир у име свог супруга у Ослу 1983. Жири је препознао њен животни став и способност да усклади улогу супруге лидера Солидарности са мајчинством. Данас је Данута Валенса друштвено активна и говори о питањима једнакости и породице. Треба поменути и да је овогодишњи добитник награде такође Анджеј Почобут, белоруски новинар пољског порекла и активиста Савеза Пољака у Белорусији, који је у затвору од марта 2021. године.