ЧОВЕК МОРА САМ СА СОБОМ ОЗБИЉНО ДА ПОРАЗГОВАРА: Глумица Нада Шаргин о улози у Ибзеновом комаду "Нора - Луткина кућа"

ПРВАКИЊА Драме Народног позоришта и, извесно, једна од најбољих српских глумица Нада Шаргин, од сутра ће заиграти главну улогу у Ибзеновом комаду "Нора - Луткина кућа" у режији Тање Мандић Ригонат.

Фото М. Јанковић

На истој сцени гледамо је како, са непоновљивим сензибилитетом, бриљира у "Иванову", "Марији Стјуарт" и "Белој кафи", а са Ибзеном се први (и једини) пут сусрела као Петра, у "Непријатељу народа".

- Сад ће двадесет година од те улоге, у режији Боре Драшковића... Нисам имала јасан одос према скандинавским писцима, волела сам "Госпођицу Јулију". Са њом сам (као драмским монологом) положила и пријемни у класи Виде Огњеновић. Знам да сам нешто "ухватила", да ми је био јасан њен унутрашњи тремор и немир. Разумем то узнемирење које имају главни женски скандинавски ликови. Волим и "Хеду Габлер", ипак, увек сам више осећала и играла Русе. Код Чехова има топлине, он никог не осуђује. И они који варају и лажу, поседују симпатичне особине, па сваки лик, није ни позитиван ни негативан до краја.

Са Ибзеном је другачије?

- Кад ми је летос текст понуђен, прочитала сам га прилично површно и сад ми је то застрашујуће. Како смо дубље улазили у ликове, схватала сам шта све ту има. Код Ибзена ништа није очигледно и на први поглед, зато се треба добро нарадити да извучете различите слојеве његове реченице која није ни обична ни лака.

Ипак, постоји линија која повезује Ану Карењину и Нору: обе напуштају мужеве, остављају децу и бивају осуђене у друштву?

- Ана је себи и својим страстима рекла "да", али она (и Мадам Бовари) за разлику од Норе на крају извршавају самоубиство. Оно што је страшно (а истинито), је чињеница да жену која је у стварном животу инспирисала Ибзена да напише "Нору" - муж је прогласио ментално оболелом и послао на лечење, да би је потом покорену вратио кући! Ибзен је одлучио да својој Нори да крила. И зато је велики. Као писац и мушкарац "пустио" ју је да одлети. Многи комади који су касније писани, па и код нас извођени, бавили су се тиме шта је било са Нором после. Људе то, очигледно, веома занима.

Шта Нору чини одважнијом, па и сналажљивијом, од других жена свога времена?

- За разлику од Ане коју пратимо после напуштања мужа, Нора на крају излази из куће и ми не знамо шта се даље дешава. Што се мене тиче, она се снашла. Има кућу у наследству, може да је прода и буде финансијски сигурна. Ибзен јој је оставио могућност да бар неко време живи сигурно. Дао јој је и одређене вештине. Нора у комаду каже да је ту и тамо радила, преводила, лекторисала. Није без заната (кроји), а ни образовања. Писац је "пушта" у свет, али је није препустио судбини. Она ће сигурно преживети. Остаје, наравно, питање шта је са децом. У Ибзеново време постојала је глумица која је одбијала да игра Нору уколико не промене крај, што се и десило - на Ибзеново згражавање. Образложила је то речима да она децу никад не би напустила и да их на крају мора повести са собом. Ибзену се то није допало, уосталом, нигде не пише да се Нора неће вратити по децу. Коначно, она на крају комада изговара: "Прво морам себе да преваспитам..." И то је веома битно. Као што у авиону кажу, прво стави себи маску, па детету. Јер, како ћеш се њима бавити,ако сама ниси стабилна?

То је и основна линија која Нору спаја са нашим временом?

- Тања Мандић је на једној проби лепо објаснила да је то снажан рефлектор који Нора упери ка себи, преиспитујући шта све ту има. Шта ваља, а шта не. Мислим да је управо ово самопосматрање нешто најсавременије у Ибзеновом комаду. Човек мора сам са собом, у свим временима, озбиљно да поразговара. Да исправи шта се да исправити и тако да пример својој деци. У сваком случају, остаје питање шта је било с Нором, после. Многи савременици су је онда, а и данас би, осуђивали. Неки су је сматрали себичном и нарцисоидном, док јој се други диве и доживљавају као хероину.

За све је потребан поглед преко сопственог рамена, оно што се данас дешава само је последица прошлости?

- Ствар је и васпитања. Мој отац је другачији од Нориног, мој мушкарац, такође. Ствари се постављају од детињства. Начин на који се муж понаша према њој, ни данас није превазиђен. Виђала сам такве примере. И сама сам реаговала на неке Норине поступке, као да се свађам с другарицом. Зашто ради, зашто каже,зашто ово или оно... Али,кад уђеш у нечију кожу и схватиш мотиве, постаје ти јасно.

Фото М. Јанковић

Који је лик у вашој досадашњој каријери био најкомплекснији, с богатим унутрашњим животом?

- Последње што сам радила је Милена Катић у серији "Време зла". Окружена је мушкарцима - оцем, мужем, братом, касније љубавником. У кући је у којој политичке борбе и идеали одређују и њен живот. Тако је и с Нором: из очевих руку "прелази" у мужевљеве, баш као нека лутка. Њих две су различите жене, а паралела је да обе живе у мушком свету.

Глумице се и данас жале како су мање плаћене од својих колега. Тај систем постоји, али се лагано урушава. Гледамо неке фантастичне женске улоге на телевизији, у позориштима. И биће их још. Нешто се, ипак, мења.

Ви сте једна од ретких великих глумица која је, упркос, материјалним изазовима одолела да се немилице "троши" у серијама?

- Док сам била млађа могла сам да издржим да, буквално, не спавам. То ми се последњи пут десило пре две године када сам радила "Ливаду пуну таме" Милене Марковић на малој сцени у Народном позоришту и, истовремено, снимала "Калуп", у режији Вука Ршумовића. Издржала сам јуначки и рекла - никад више. Обе улоге сам добро направила и била задовољна, ипак, изјавила сам да је то последњи пут. Док нисам имала породицу, била сам спремна, ако треба, да не спавам по три дана. Мислим да то припада неким годинама, заносу, али дође време кад кажеш себи како више нема смисла. Иначе, са "Нором" су се лепо поклопиле околности. На зиму сам завршила снимање "Времена зла", а с Ненадом Павловићем "Траг дивљачи" на пролеће. Оно што ми је у међувремену нуђено, одбијала сам. Било је слично улогама које сам већ одиграла, па сам искрено говорила редитељима да ће неке друге глумице бити више инспирисане. А и публика воли изненађења.

Баланс и мера

КАКО налазите унутрашњи баланс и меру?

- Зависи од случаја до случаја. Вероватно здрав разум одлучи кад осетиш да пуцаш. Зависи и колико си са собом на "ти". За сваког глумца прича је, вероватно, другачија. Понекад се и деси да ти буду понуђене три добре улоге за редом, па кажеш себи изгураћу овај период, онда ћу искулирам. Одбијала сам улоге којих сам се наиграла, мада ми је новац потребан као и другима. Ипак, превагнула је захвалност што имам иза себе "Време зла", што ће "Траг дивљачи" изаћи следеће године. Нажалост, колеге које су под теретом великог кредита или нечег другог, морају да уђу у ту машинерију. Такође, дешава се да су баш захваљујући телевизији неки људи тек у својим четрдесетим, направили каријере. И фантастични су.

Препоручујемо

Култура

0 5

ГЛУМЦИ АМАТЕРИ ОДУШЕВИЛИ ПУБЛИКУ: Представа "Ординација" у Јаши Томићу (ФОТО)

18. 12. 2021. у 11:41

Култура

0 0

ПРИЧА О СВЕТОМ САВИ НА СЦЕНИ: Светислав Буле Гонцић, в. д. управника Народног позоришта у Београду, о плановима за следећу годину

17. 12. 2021. у 10:45

Култура

0 1

НАРЦИС/Е: Премијера нове представе у Смедереву

08. 12. 2021. у 11:46

Култура

0 6

СРПСКА "МЕЛОДИЈА" ЧУЈЕ СЕ У МОСКВИ: Марија Ђајић и Валентина Стоилковић, редитељка и глумица, граде успешну каријеру у главном граду Русије

06. 12. 2021. у 12:19

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације