НАЦИОНАЛНА ТРАУМА: Нови број часописа "Култура"

Слађана Илић

22. 03. 2022. у 13:55

БРОЈ 172. "Културе", часописа за теорију и социологију културе и културну политику, садржи темат "Култура и национална траума".

НАЦИОНАЛНА ТРАУМА: Нови број часописа Култура

Фото: Приватна архива

Културна траума је појам који означава културалну рефлексију неког трагичног догађаја или стања из прошлости, а која је постала део колективног идентитета.

Теорија културне трауме од посебног је значаја за разумевање наше културе. Од пет саставница српског културног идентитета, које наводи Мило Ломпар у тексту "О српском културном обрасцу", објављеном у "Катени мунди" број 4, 2020. годне, чак три су колективне трауме: Косовски бој, сеобе и претрпљени геноцид.

Ново уредништво часописа "Култура" своје темате желело је да започне баш овим питањем, за које сматра да је далеко од тога да је у нашој средини адекватно теоријски рефлектовано. Због тога су позвани угледни аутори из различитих области - културологије, науке о књижевности, антропологије, филозофије, психологије, социологије, медиологије - да из свог угла осветле овај феномен. Тако је добијен темат од девет инспиративних и вредних радова који делимично представљају одговор, али и изазов за даља истраживања о културалној рефлексији наших колективних траума.

Три рада, чији су аутори Бојан Јовановић, Славица Гароња и Слободан Антонић, посвећена су трауми геноцида у НДХ, тачније освешћивању трауме и њеном превазилажењу кроз књижевност и друштвену теорију.

О ратовима деведесетих говоре такође три рада: Јована Мирића, који компаративно истражује психологију ратних траума; Саше Радојчића, који разматра одговоре српског песништва на ратове деведесетих и Јелене Арсенијевић Митрић, која пише о културоциду над Србима у Хрватској, а посебно у Крајини.

Фото Промо

Још један рад тиче се ратне трауме - Предрага Петровића, о трауми Великог рата у српском авангардном роману.

Два рада посвећена су савременим траумама:

Слободан Рељић пише о нашој распетости између геополитичког и културног Истока и Запада, а Весна Тријић о самопоништавајућој културној политици у библиотекарству.

Ново уредништво "Културе" уверено је да је овим тематом отворено веома важно питање за српску културу, али и за нашу културну политику. Нема превазилажења трауме - а иза ње увек стоји неко претрпљено зло - без суочавајуће рефлексије, слободне расправе и уметничке прераде и сублимације.

Отуда очекује да ће ово бити први корак ка активнијем односу читаве наше културе, али и државе, према освешћивању наших колективних траума, те стваралачки лековитом суочавању с њима.

Поред поменутих, у "Култури" број 172, у оквиру рубрике "Осврти и прикази" објављени су следећи текстови:

Светлане Шеатовић "Чека их несагорела корабља", о научној монографији Драгане Ратковић, "Песник и емиграција". Концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова, Михаела Антоловића "XX век из интелектуалноисторијске перспективе", о књизи Енца Траверса, "Историја као бојно поље". Интерпретирање насиља 20. века и Јоване Милованчевић "Како остати оно што јеси, а мијењати се", приказ зборника радова "Савремено стање идентитета крајишких Срба", објављеног у Матици српској, 2020. године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
(МАПА) ПУТИН ВЕЋ НАЦРТАО НОВУ МЕТУ У ДОЊЕЦКУ: Пада кључни украјински град, Руси напредују у Торецку - муке за Кијев тек долазе

(МАПА) ПУТИН ВЕЋ НАЦРТАО НОВУ МЕТУ У ДОЊЕЦКУ: Пада кључни украјински град, Руси напредују у Торецку - муке за Кијев тек долазе

РУСКЕ трупе напредовале су у Торецку, кључном логистичком чворишту Украјине и главној тактичкој мети Москве у региону Доњецка, према украјинском каналу "Дип стејт".

15. 10. 2024. у 19:38

ШТА СЕ ДЕСИЛО НЕПОСРЕДНО ПРЕД СМРТ ЗУКОРЛИЋА: Проговорио отац покојног муфтије - видели се четири сата пре: Мени сузе иду, а она...

ШТА СЕ ДЕСИЛО НЕПОСРЕДНО ПРЕД СМРТ ЗУКОРЛИЋА: Проговорио отац покојног муфтије - видели се четири сата пре: "Мени сузе иду, а она..."

ОТАЦ покојног народног посланика у Скупштини Србије и муфтије Муамера Зукорлића, хаџи Мехдија Зукорлић, испричао је до сада непознате детаље из живота свога сина.

17. 10. 2024. у 18:29

Коментари (0)

ОНИ СУ ОТРОВАНИ: Отац Салета и Дејана Матића први пут говорио о томе како су изгубили вид