НАЦИОНАЛНА ТРАУМА: Нови број часописа "Култура"
БРОЈ 172. "Културе", часописа за теорију и социологију културе и културну политику, садржи темат "Култура и национална траума".
Фото: Приватна архива
Културна траума је појам који означава културалну рефлексију неког трагичног догађаја или стања из прошлости, а која је постала део колективног идентитета.
Теорија културне трауме од посебног је значаја за разумевање наше културе. Од пет саставница српског културног идентитета, које наводи Мило Ломпар у тексту "О српском културном обрасцу", објављеном у "Катени мунди" број 4, 2020. годне, чак три су колективне трауме: Косовски бој, сеобе и претрпљени геноцид.
Ново уредништво часописа "Култура" своје темате желело је да започне баш овим питањем, за које сматра да је далеко од тога да је у нашој средини адекватно теоријски рефлектовано. Због тога су позвани угледни аутори из различитих области - културологије, науке о књижевности, антропологије, филозофије, психологије, социологије, медиологије - да из свог угла осветле овај феномен. Тако је добијен темат од девет инспиративних и вредних радова који делимично представљају одговор, али и изазов за даља истраживања о културалној рефлексији наших колективних траума.
Три рада, чији су аутори Бојан Јовановић, Славица Гароња и Слободан Антонић, посвећена су трауми геноцида у НДХ, тачније освешћивању трауме и њеном превазилажењу кроз књижевност и друштвену теорију.
О ратовима деведесетих говоре такође три рада: Јована Мирића, који компаративно истражује психологију ратних траума; Саше Радојчића, који разматра одговоре српског песништва на ратове деведесетих и Јелене Арсенијевић Митрић, која пише о културоциду над Србима у Хрватској, а посебно у Крајини.
Фото Промо
Још један рад тиче се ратне трауме - Предрага Петровића, о трауми Великог рата у српском авангардном роману.
Два рада посвећена су савременим траумама:
Слободан Рељић пише о нашој распетости између геополитичког и културног Истока и Запада, а Весна Тријић о самопоништавајућој културној политици у библиотекарству.
Ново уредништво "Културе" уверено је да је овим тематом отворено веома важно питање за српску културу, али и за нашу културну политику. Нема превазилажења трауме - а иза ње увек стоји неко претрпљено зло - без суочавајуће рефлексије, слободне расправе и уметничке прераде и сублимације.
Отуда очекује да ће ово бити први корак ка активнијем односу читаве наше културе, али и државе, према освешћивању наших колективних траума, те стваралачки лековитом суочавању с њима.
Поред поменутих, у "Култури" број 172, у оквиру рубрике "Осврти и прикази" објављени су следећи текстови:
Светлане Шеатовић "Чека их несагорела корабља", о научној монографији Драгане Ратковић, "Песник и емиграција". Концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова, Михаела Антоловића "XX век из интелектуалноисторијске перспективе", о књизи Енца Траверса, "Историја као бојно поље". Интерпретирање насиља 20. века и Јоване Милованчевић "Како остати оно што јеси, а мијењати се", приказ зборника радова "Савремено стање идентитета крајишких Срба", објављеног у Матици српској, 2020. године.
Препоручујемо
ДЕЛА НАЈПОЗНАТИЈИХ УМЕТНИКА: Oтворена изложба „Мића Поповић и његови савременици“.
20. 03. 2022. у 15:55
БЕЗ КОСОВА МИ НЕ ПОСТОЈИМО: Промоција књига песама и афоризама Видосаве Арсенијевић
11. 03. 2022. у 22:38
ДЕО ПОСТАВКЕ И ЦРТЕЖ ОД 15 МЕТАРА: Изложба Иве Прилинчевић у београдском "Штафелају"
02. 03. 2022. у 21:44
УКРАЈИНСКИ ВОЈНИЦИ У КЛАНИЦИ ПОКРОВСКА: "У граду је прави пакао, Руси довели све снаге које могу"
РУСКА пешадија продрла је у градске границе једног од главних стратешких циљева председника Русије Владимира Путина, претећи да га опколи. Украјинске специјалне снаге укључиле су се у борбе у урбаном подручју.
29. 10. 2025. у 17:43
САД ИЗДАЛЕ ГЕНЕРАЛНУ ДОЗВОЛУ ДО АПРИЛА: Одлажу се санкције руској нафтној компанији
СЈЕДИЊЕНЕ Америчке Државе су данас издале тзв. "генералну дозволу" којом се привремено одлажу санкције Росњефту у Немачкој до 29. априла 2026. године, објавило је америчко министарство финансија.
29. 10. 2025. у 16:17
Удала се за 25 лета старијег чобанина, доживела шок кад је умро
Марсел Амфу је читав свој живот живео једноставно. Његова кућа није имала ни струје ни воде. То му је омогућило да уштеди огромне суме новца.
28. 10. 2025. у 21:37
Коментари (0)