ОБОЖАВАЛИ СМО ГА И СА ЊИМ СЕ ДО СУЗА СМЕЈАЛИ: Миодраг Петровић Чкаља је рођен на Дан шале

МИОДРАГ Петровић Чкаља је волео да засмејава људе још од раног детињства. Уз Мију Алексића, вероватно најбољи комичар на овим просторима.

Фото: Принтскрин/Јутјуб

"Паја и Јаре", "Камионџије", "Сервисна станица", "Љубав на сеоски начин", "Врућ ветар", "Пут око света" су само нека од остварења у којима је играо и изазивао код људи једну од лепших емоција - смех.

Миодраг Петровић рођен је на Светски дан шале, 1. априла 1924. године у Крушевцу. У родном граду завршио је гимназију, где је у драмској секцији и почео да се бави глумом.

Након Другог светског рата уписује Ветеринарски факултет, али наставља да аматерски глуми у КУД "Иво Лола Рибар". Убрзо постаје члан Драмског студија Радио Београда, где и почиње његова популарност учествовањем у емисији "Весело вече".

Фото: Јутјуб принтскрин

У првој серији ТВ Београд - "Сервисна станица" тумачио је једну од главних улога, кувара Јордана. Први пут се појавио на филму пре 60 година. У питању је била споредна рола у "Језеру" Радивоја Лоле Ђукића. Остало је историја.

Још као дете добио је надимак по коме га је публика упамтила. Наиме, једном приликом је ишао на пецање са друговима из школе и тражио је да му додају штап. Тачније - чакљу. Ипак, уместо те речи, Миодраг Петровић је изговорио Чкаља. Према Чкаљином личном сведочењу, његов пријатељ, извесни Јефтић, почео је тако да га зове, а остала деца у друштву су веома брзо прихватила надимак јер је Миодраг "био мршав и осушен попут гране". Јефтић није ни слутио да је смислио омиљени надимак свих будућих генерација на простору бивше Југославије.

Фото: Jutjub принтскрин/Dejan Marjanovic

У јавности се често причало како се Чкаља и Павле Вуисић нису волели, да се нису слагали, па чак иде дотле да се шушка како нису ни говорили.

- Волели су да се чују, водили озбиљне разговоре, никаква мржња није постојала. Ћале је рекао - нека се два глумца мрзе, али да направе тако нешто добро и биће супер. Деда јесте имао своје жуте минуте, црне дане. Седи сам, има своје време, али то свакоме треба, понекад - рекла је Јована Петровић у интервјуу за Крушевац Пресс.

Умро је у својој 80. години живота у Београду, 20. октобра 2003. године, а није желео да буде сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу, већ међу обичним светом и у кругу своје породице.

БОНУС ВИДЕО:

Препоручујемо

Култура

0 1

ГАВРАН НИЈЕ ОДЛЕПРШАО ИЗ ВЛАДИНОГ АТЕЉЕА: Марко Велк, француски уметник српског порекла, син Владимира Величковића о свом стваралаштву

03. 01. 2026. у 14:53

Култура

0 1

СОПРАН СОЊА ШАРИЋ КОСОВАЦ О ТРАДИЦИОНАЛНОМ ИЗВОЂЕЊУ "СЛЕПОГ МИША" У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ: Раскош музичке комедије

30. 12. 2025. у 15:54

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације