ЧОВЕК НИКАДА НИЈЕ У ПОТПУНОСТИ ПОБЕЂЕН: Ана Марија Грбић добитница награде "Гроздана Олујић" за „Новости“

НОВОУСТАНОВЉЕНА награда "Гроздана Олујић" за најбољу прозну књигу аутора до 35 година, недавно је уручена Ани Марији Грбић (1987) за збирку прича "Срнећа леђа" у издању "Геопоетике".

Ана Марија Грбић, Фото П. Милошевић

Списатељица ради као ментор креативног писања, књижевни уредник, радио-водитељ и илустратор, а претходно је објавила три песничке књиге.

На питање шта ју је подстакло да се опроба у прози, ауторка каже:

- Проза је била очекивана. Већ у последњој поетској књизи има доста прозе па је све протекло, бар за мене, готово неопажено. Нисам себе силила ни на шта, али донекле ми је било и тешко што излазим из једног поља сигурности, а поезија је у једном тренутку мог живота то постала. То је можда био прави знак да је било потребно да се од ње, бар на неко време, удаљим. Стваралачки процес је био сличан, и у поезији сам увек формирала неку врсту радње, заплета и главних јунака. И то што сам увек писала поеме а не збирке поезије, увек ме је вукло ка прози. Ипак, јасно сам дефинисала када пишем поезију а када прозу и било ми је битно да се те разлике осете снажно.

* Ваши јунаци су обични мали људи, углавном из провинције. Јесте ли неке од њих "преписали" из стварности?

- Јесам. Чак су ми на друштвеним мрежама људи писали своја лична искуства која сам касније узимала за инспирацију и то ми је доста помогло. Те људе некада нисам познавала, али су се јавили и помогли ми да схватим неке ствари којима сам сведочила али их нисам разумела, бар не из више перспектива. Конкретно, била је реч о томе да сам замолила да ми препричају где су били и како су се осетили када им је јављено да им је неко близак преминуо. То су врло интимне исповести и било је потребно пуно храбрости да то поделиш са неким кога можда ниси ни упознао. Овде сам се користила директним исповестима али сам пре свега посматрач, на улици, на пијаци, у продавници, свуда. Волим да мислим да познајем човека у доста његових аспеката и трудим се да пишем о томе искрено и без компромиса. Надам се да су ови јунаци баш они које свако може пронаћи у свом непосредном окружењу, или у себи.

*Жеље и амбиције ваших ликова су у суштини веома скромне, али ипак остају недостижне...

- Они наизглед имају скромне жеље али и једну велику: а то је тежња ка слободи која је готово увек недостижна. Можда су зато и осујећени тј. не желе да се боре за мале ствари јер знају да неће успети да освоје слободу. Оно што је мени било битно јесте да они никада нису у потпуности побеђени, њихова аутентичност им то не допушта. Чак и у тренутку смрти или после ње они остају запамћени, па макар и само од стране наратора, као посебна ствар која се десила у овоме свету.

Фото Приватна архива

*Прича је врло захтевна. Како сте успели да одржите пажњу читалаца.

- По ономе како је ја разумем кратка прича пружа најмање простора за врдање, замагљивање и посредност. Такав медиј мени и одговара јер се трудим да не кријем од саме себе оно што желим да кажем, па после и од осталих. Ова форма је заиста бескомпромисна, за мене и више од поезије. Док сам писала ову књигу, уосталом тако је са свим књигама, колико год то због тематике било чудно, забављала сам се и некада смејала и то ми је најбитнији део стваралачког процеса. Кратка прича не познаје досаду, она је жива и јасна, духовита и силовита: бар ја такве приче волим да читам.

*Враћате ли се поезији?

- Ово није тренутак за поезију у мом животу, али знам да ће тај тренутак поново доћи. Ускоро ми излази и први роман који је настао пре неког времена али сам дуго радила на њему. Рад на роману почео је пре збирке приповедака и сада је право време да, после заиста доста година рада на њему, и он дође до својих читалаца. Мислим да никада нећу напустити поезију али такође се никада нећу силити да је пишем пре него што за то дође време.

Фото П. Милошевић

МЛАДИ ОБНАВЉАЈУ СВЕТ

ВЕЋ неколико година водим АРГХ школу креативног писања "О слободи руку". У октобру нам креће нова школска година па очекујем и нове полазнике. Тај посао донео ми је више инспирације него што сам могла икада да замислим. Млади људи обнављају свет ,а млади људи у школи креативног писања су изузетни, спремни за експеримент, полемику и све што је потребно једном младом писцу. Од њих научиш пуно о савремености о односу према традицији, али и о младости. Радила сам много различитих послова, немало их је било и у области културе, али ово је заиста најбољи посао који сам могла да замислим - каже Ана Марија Грбић.

Препоручујемо

Култура

0 0

РЕДАК КЊИЖЕВНИ ДАР: Представљена последња два тома сабраних дела Гроздане Олујић

09. 09. 2022. у 13:11

Култура

0 0

ТРИЈУМФ КРАТКЕ ПРИЧЕ: Ани Марији Грбић додељена награда "Гроздана Олујић" за књигу "Срнећа леђа"

31. 08. 2022. у 06:00

Култура

ПРВИ ПУТ У СРБИЈИ: Представљена књига која обрађује правне аспекте ликовних уметности

08. 09. 2022. у 12:29

Култура

0 0

СЛИКА НАШЕГ ВРЕМЕНА: Објављена књига aутора Милана Ружића "Пун кофер прича"

08. 09. 2022. у 08:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације