ПОСТАЛИ СМО РОБОВИ НЕИСКРЕНИХ РЕЧИ: Глумац Лино Гвинчали, звезда серије "Детектив Ричарди" о јунаку који га је опчинио

КРАЈЕМ октобра, испратили смо "у пензију" сјајног инспектора Монталбана, после 15 сезона на малим екранима, али нам његово место не остаје празно. На канал Фокс крајм, у Монталбановом термину (петком од 22.00) гледамо нову крими-драму "Детектив Ричарди" - свежу причу чија је прва сезона снимљена 2021. године, а друга се већ спрема за 2023.

Фото: Фокс

Година је 1930. Улице Напуља пуне су крвавих злочина, а млади детектив не може да поднесе нерешен случај. Захваљујући својој надарености, може да види духове покојника и прочита њихове последње мисли. Ова клетва га прогони сваки дан. Смештена у магловити Напуљ, ова прича је моћна комбинација полицијске мистерије и научне фантастике, која помоћу узбудљиве нарације, оригиналног главног лика и незаборавних споредних ликова открива право значење живота и бола. "Заљубићете" се у детектива Ричардија, познатог по томе што се никада не смеје, а чије срце куца "дупло"! Наравно - због две жене. Простодушне младе девојке и лепе, богате удовице. Лино Гванчали, млад је али веома успешан италијански глумац који је дочарао лик овог изузетно необичног детектива, а у интервјуу за "ТВ новости" открива нам у ком делу Ричардијеве особене личности се највише препознаје.

- За гледаоце он је Ричарди. Ја волим да га зовем по имену. Постао сам изузетно близак са њим, баш због неких његових карактерних црта у којима се више препознајем него што се са њима идентификујем. Он је стидљив, интровертан и има тајну која га мучи. Чини ми се да сам на добром путу да постанем Ричарди - уз смех и искрено признање започиње разговор за "ТВ новости" главни глумац серије чија је прва сезона у Италији забележила рекордну гледаност од скоро шест милиона гледалаца по епизоди. Лино је дипломирао на Националној академији драмске уметности у Риму, а добитник је и Гасманове награде, једног од најпрестижнијих италијанских кинематографских признања.

Да добије улогу, каже нам, да му је користило то што је био страствени читалац Мауриција де Ђованија и романа са Ричардијем у главној улози.

- Редитељ Алесандро Д'Алатри имао је јасне идеје како да постави радњу, желео је да сними класик. После нашег првог сусрета дошао је да ме види у позоришту и мислим да је након тога донео одлуку да сам ја његов Ричарди.

Глумите човека који не изражава своја осећања. Да ли сте и ви такви?

- Он је дирљив лик, човек који верује у етику и препознајем у њему многе моје ставове и уверења. Баш као што је деловао просветљујуће на мене. Захваљујући њему схватио сам да изразе наклоности никада не узимам здраво за готово. Када се Ричарди насмеје, или додирне некога, то је зато што он то жели. Он то не ради да умири савест или да би се придржавао неких друштвених правила. Сваки његов гест је искрен и долази из срца. Чини ми се да смо заборавили да волимо срцем. Као да су интереси победили снагу емоција.

Шта је био највећи изазов за вас у креирању Луиђијевог лика?

- То да учиним да емоције говоре кроз његов поглед, а не речи. Лик добија снагу и дубину једино кроз емоцију. Очи заиста јесу огледало душе.

Да ли себе доживљавате као интровертну особу? Можете ли глумити лик као што је Ричарди, а да и сами нисте помало "он"?

- Ја сам резервисан. Можда сам "весели интроверт". Волим друштво људи и говорим много више од њега. Ричарди би желео да се препусти срећи, али има унутрашње демоне који га прогоне и који му то не дозвољавају.

Чини се да вас је мало "обузео", као да још нисте изашли из његовог лика? Допада ли вам се његова енергија?

- То је делимично тачно, иако већ радим на нечем другом. Током моје каријере играо сам карактерно разноврсне ликове и изговарао фразе које никада у животу не бих рекао. Са Ричардијем се догодило супротно. Осећам да га волим, као млађег брата, као оне људе који су вам блиски и које желите да заштитите. Од Ричардија не можете да очекујете нешто што превазилази његову природу, али оно што вам он даје на емотивном нивоу је много.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације