ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Свет у коме смо заробљени
Флоријан Зелер: "Отац". Редитељ: Паоло Мађели. Атеље 212
Новости
Мађели компонује Зелеровог "Оца" као музичку партитуру, неку врсту џезирања, у коме се не зна шта је следећа музичка тема и у ком жанру ће бити. На реч о појави кћери Ане, уместо Хане Селимовић, појави се Драгана Варагић. Пјера, Марка Грабежа, волшебно мења Иван Михајловић. А све се догађа у глави Оца, Војислава Брајовића, који чудесно миксује стварност и сновиђење, благослов старачке деменције.
КОИКОИ, музичка група, у којој наступа и Марко Грабеж, прати својим добро темперованим тоном и сонговима (текстови Ђоја Мађели), додаје значење, не само тумачење истини, у коју Отац верује и којом покушава да поправи свет око себе. А тај свет је непоправљиво побркан заборавом, од кога, по његовом тумачењу, сви пате, осим њега самог. Клопка у коју деменција затвара човека катапултира га у потпуно нови свет, који, као иза Алисиног огледала, поседује сопствена правила, који други, "размађијани", просто не разумеју.
Војислав Брајовић је ову трагикомичну причу за једног глумца одиграо раскошно и зачудно, непрестано смењујући разум и оно друго, подједнако уверљиво. Хана Селимовић је његову кћер Ану представила као брижну, модерну жену, којој очева деменција није само проблем због тешкоћа које производи, већ изазива код ње и известан страх од непредвидивости људске природе, изненадне промене, која неочекивано стиже. "То је био човек, кога сам се бојала" је реченица, која открива корен Аниног војничког васпитања. А лакоћа, са којом Отац манипулише истином (не знамо је ли тога свестан), индикативно представља њега ранијег, арогантног, бахатог, можда насилног...
Марко Грабеж и Иван Михајловић су момци из стварног света, без стрпљења за туђе муке и желе брза и безболна решења. Драгана Варагић је спретно варирала повремено кћер Ану, медицинску сестру, Неку жену по вољи писца. Исидора Симијоновић је била насмејана, нежна, љубазна Лаура, неговатељица, која доноси анђеоско у већ плутајући Очев свет.
После "Сина", који је одјекнуо аутентичном трагедијом младалачке "насмејане депресије", "Отац", други део Зелерове трилогије ("Мајка" је трећа), суочава са црним хумором старости, која је проблем за друге, али не и за Оца самог. Тај свет, у кога њега крај живота смешта, логичан је и чвршће повезан, него онај, који се нама, па и у овој драми, представља као стваран. Ко смо? Куда идемо? Фиктивна су питања, а одговор зависи од тога, кога питате.
Значајно је да нам се у Атељеу даје могућност да учествујемо у изврсној Зелеровој драматургији, а повратак на ову сцену Мађелија и Брајовића је радост и добитак.
Препоручујемо
ПРЕМИНУО ЛЕГЕНДАРНИ КРИС РИЈА: Певач чувене песме "Driving Home for Christmas"
22. 12. 2025. у 16:26
ТРАМП ДОНЕО ОДЛУКУ: Повлачи амбасадоре и дипломате из окружења Србије
АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Доналда Трампа повлачи скоро 30 каријерних дипломата са амбасадорских и других високих позиција у дипломатским представништвима САД у свету.
22. 12. 2025. у 10:32
РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета
РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.
20. 12. 2025. у 09:41
"САД ЈЕ ТИТО ОДЈЕДНОМ ПОБИО ЈАДНЕ ХРВАТЕ..." Ведрана о бившој држави: "Све сам више Југословенка како време одмиче!"
ВЕДРАНА не бира речи када говори о времену Југославије...
24. 12. 2025. у 09:52
Коментари (0)