ИЗЛОЖБОМ "ЧЕКАЈУЋИ СТАЛНУ ПОСТАВКУ" ИМС ОБЕЛЕЖИЋЕ ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА ПОСТОЈАЊА: Богата ризница прошлости (ФОТО)

КАДА буде завршена нова зграда Историјског музеја Србије, посетиоци ће, готово дословно, пролазити кроз све значајне тренутке наше прошлости, а неки од тих најмаркантнијих догађаја и личности у стварању државности и идентитета, представљени су на изложби "Чекајући сталну поставку", којом ће ова институција,на садашњој адреси на Тргу Николе Пашића, од петка 21. априла, обележити шест деценија постојања.

Фото Д.Миловановић

Оригинална круна, плашт и жезло краља Петра Првог Карађорђевића, пет идеалних реплика немањићких владарских одличја (цара Душана и царице Јелене, краља Милутина, краљице Јелене Анжујске, и деспота Стефана Лазаревића), изузетно редак портрет младог Михаила Обреновића (ово дело Димитрија Аврамовића је последња аквизиција музеја), као и многи други вредни експонати збирке ИМС, чине поставку подељену у три сегмента: средњи век и две нововековне династије.

Директорка ИМС, др Душица Бојић, открива да ће на изложби најранији трагови српске писмености, из манастира Света Катарина, на Синајској гори, бити представљени - најсавременијом технологијом, кроз "проширену реалност" (Augmented reality). Прича о преднемањићком периоду води од цркве Светог Петра и Павла, преко Јована Владимира (српског владара Дукље, из 11. века), до цркве у Стону. Уз копију фреске Михаила Стонског (први српски краљ из династије Војислављевић), биће изложена и његова реконструисана одежда. Међу експонатима је и копија најстаријег музејског предмета ИМС - Стројимировог печата, из 9. века.

Сегмент посвећен почецима немањићке владавинеFoto: Фото Д.Миловановић

POGLEDAJ GALERIJU

А оригиналним графичким листом на коме је лоза Немањића, из власништва ИМС, почиње презентација владара најзначајније наше средњовековне династије, и то кроз текстове стручњака, репородукције фресака из њихових задужбина, реконструисане инсигније, копију могућег жезла Св. Саве (чува се у Милешеви), Мирослављево јеванђеље из 1896. (штампао га је Љуба Стојановић, а покровитељ био краљ Александар Први Обреновић, а чува се у ИМС)... Испред фреске на којој је Јелена Анжујска са сином Милутином, односно Урош Први са малим Драгутином, како прича саговорница, биће изложена реконструисана одежда будућих владара, браће Милутина и Драгутина, из времена када су били деца.

- Тренутно се раде жезла цара Душана и царице Јелене, а биће реконструсане све круне Немањића, и сукцесивно стизати у музеј како их златари буду завршавали - објашњава директорка ИМС.

Поставку улепшава и тканина инспирисана орнаментиком из Жиче, у којој су крунисани сви Немањићи, а осмислила је Изабела Мартинов Томовић, која је и дизајнер изложбе. Једна витирина посвећена је средњовековном оружју, а посебан сегмент српском витештву.

- Приказаћемо и филм о једном од најлепших наших рукописа, Српском псалтиру, који се налази у Минхену, након што је у 16. веку, дословно украден. Претпоставља се да је урађен за деспота Стефана, а у својој библиотеци држао га је Ђурађ Бранковић - прича Бојићева и додаје, да је део изложбе још један 45- минутни филм, аутора Марка Савића, о свим важним предметима из ризнице ИМС.

Прича о Карађорђевићима започиње огромним платном Ђурђа Теодоровића "Паљење ханова", која је 30 година била разрамљена, и сада се први пут приказује. Од вредних, оригиналних предмета ту су и Карађорђева застава, долама, оружје, сребрно посуђе које је добио на поклон док је чекао да га прими Алексадар Први, руски цар, набраја саговорница:

- Из Чешке смо добавили тањир кнеза Александра Карађорђевића, сина Карађорђевог. У питању је севр порцелан, са грбом кнежевине Србије, па смо спојили татин есцајг, са синовљевим тањиром.

Дирекрторка ИМС скреће пажњу и на две раскошне дрвене кутије, личну апотеку Александра Карађорђевића:

- Једну смо затворили да се види инкрустрација у сребру и злату, а друга је отворена, да се виде тинктуре и лекови из средине 19. века. Мали бели салон краља Петра изложен је уз његову фуруну, а ту је и посуђе са монограмима, као и портрет који је насликао Урош Предић. Портрет његове супруге Зорке, у стилу поентилизма, Спиридона Шпира Боцарића, позајмио нам је Народни музеј из Ниша. У сличном стилу Боцарић је урадио и њиховог сина Александра, док је портрет његове жене, краљице Марије, дело Васе Ешкићевића.

Са брода краљице Марије биће изложен клавир и репрезентативни салон у дуборезу, вероватно урађен код домаћих мајстора, јер има мотиве предиље и гусларе. Међу експонатима је и уговор Јелене Карађорђевић, ћерке краља Петра, када се удавала за Ивана Романова, сребрна чинијица за кавијар Арсена Карђорђевића, застава британског Реда подвезице Павла Карађорђевића, коју је музеју поклонила његова ћерка Јелисавета.

Ово ће бити и прва изложба, на којој ће се појавити, један поред другог, портрети браће краљице Драге Обреновић - Николе и Никодија, истиче саговорница:

- Ту су и портрети њене бабе Ђурђије и деде Николе, поклон Ане Луњевице, Драгине сестре из 1975. Она је поклонила и Драгина писма. Поседујемо преписку свих владарки из лозе Обреновића - Љубичину, Томанијину, Анкину...

За изложбу је направљена копија слике из Народног музеја "Смрт младог кнеза Милана Обреновића", указује Бојићева:

- Он је преузео власт после одласка оца Милоша и умро само после месец дана.

Из Народног музеја позајмили су им портрет Јулије, жене Михаила Обреновића, дело Јохана Беса. Михаилов портрет истог аутора, из Музеја града Београда, нису могли да добију, па су изложили фотографију на канвас платну, једног од портрета из власништва ИМС. Обе слике су у краљевски репрезентативним рамовима, са занимљивим пореклом:

- Добили смо их од Народног музеја, у доста лошем стању, а са њих су биле скинуте владарске круне. Из просторије, у којој су се налазили, све до реконстукције Народног музеја, нису могли да се изнесу, јер су после рата врата била зазидана и остао је само мали пролаз. Није се знало ни чији су, па су сликари Влада Аснтовић и Јелена Тамбурић, који су их конзервирали, ушли у потрагу за њиховим пореклом. Испоставило се да су урађени у рамџијској радионици у улици Краљице Наталије, у којој су половином 19. века радила три Италијана. Рамови су направљени од српског дрвета и у њима су, претпоставља се, били управо портрети Јулије и Михаила, које је урадио Бес - закључује Душица Бојић.

Фото Д. Миловановић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације