ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Шта је љубав него фантазија
НАРОДНО позориште "Тоша Јовановић" у Зрењанину започиње нову позоришну сезону 2023/24. једним од мање играних комада сада већ класика српске комедије, Александра Поповића.
фото: приватна Архива
О свету периферијских јунака, који имају само једну жељу, да остваре свој сан, био он сентименталан или послован, Поповић је писао много и по специфичном језику и бићу народа у њему постао непревазиђен у нашој драматургији.
"Љубинко и Десанка" је игра, заснована на изврсним актерима, и без тога не може да успе.
У Зрењанину, редитељ Милан Нешковић и драматург Јелена Мијовић су ово опште место за поставку Поповићевих "трагичних фарси" (а овде су актери дословно били бравурозни) обогатили дијалозима из ТВ сценарија за "Читав живот за годину дана" истог писца, чиме би позоришну игру приковали за тло, да редитељ није проширио значење комада, игре, љубави, трагикомедије на идеју циркуса, као места где се чуда догађају, и верује им се. Цео живот је циркус, изговара се почесто у "Љубинку и Десанки". Љуљашке, које личе на трапез динамично употпуњавају радњу. "Карактери" плутају овим сновиђењем као барке без кормилара, свако као да наслепо пипа своју судбину. Сара Симовић Десанку приказује као биће, које своје проблеме решава сопственим средствима, очигледно злоупотребљаваним.
Она чека Љубинка (Милан Колак), погрешно верујући да он може да ургира за решење њеног животног проблема. Али Случај уплиће прсте у тај однос, а помажу му и Август (Иван Ђорђевић Џуди), као и Шпијалтер (Јован Торачки), који постаје, уместо помоћника, непотребна компликација...
Настало у време владавине театра апсурда, половином прошлог века, писање Александра Поповића дугује, дакако, и Бекету, али и Јонеску, па и Нешковић не пропушта прилику да онтолошке истине, о животу и опстанку, покаже као кловновско веровање да се из пустиње (самоће) може изаћи "триком". Посетиоци те самоће (као Поцо и Лаки у "Годоу" могу да покваре идеалну равнотежу безнађа, и зато нису добродошли. Од Јонеска, и Поповић, и Нешковић баштине благоглагољивост, која би била сама себи сврха, да није одлика личности, њена последња одбрана од бесмисла и животног неуспеха...
Уз музику, плес, каламбур, акробације (кореограф Андрија Кулешевић), како физичке, тако и језичке, Нешковић заокружује ову трагикомичну љубавну причу онако, како свака домаћица, која прати ТВ серију у својој кухињи, жели - хепиендом. Но, кухињица, у којој ће се пиленце наћи у супи (а О. Вајлд тврди да је "нахрани животињу!" формула љубави) волшебно настаје од јавног тоалета у парку (сценограф Марија Калабић) и постаје метафизички простор, где су чуда могућна у оба правца. Само сан о срећи чини овај животни циркус, чији је главни покретач неспоразум, стварним и одрживим.
Препоручујемо
ПОЗОРИШНА КРИТИКА : Прапочетак успеха - Гете “ (Пра)фауст“, режија Борис Лијешевић, БДП
29. 06. 2023. у 16:26
ОД БЕОГРАДА ДО МОРА ЗА САМО ЧЕТИРИ САТА: Овако ће изгледати нови ауто-пут до Црне Горе (ВИДЕО)
САОБРАЋАЈНИЦА је пројектована са по две траке и једном зауставном траком у сваком смеру, уз предвиђену брзину од 100 до 120 километара на час.
10. 02. 2026. у 09:21
ОРБАН ОТКРИО ШОК ДЕТАЉЕ: Одбио сам позив Клинтона да уђем у рат са Србијом 1999. године
МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан изјавио је да је 1999. године, током свог првог премијерског мандата, док су трајали сукоби у АП Косову и Метохији и НАТО агресија, добио позив од тадашњег америчког председника Била Клинтона да Мађарска отвори други фронт и нападне Србију или "бар да пуца из Мађарске преко Војводине све до Београда", али да је одбио такав позив, пренео је данас Телеx.
09. 02. 2026. у 11:13
ЈК ПРИЗНАЛА: "Са њим сам изгубила невиност - први пут са Немањом био је грозан, ужасан"
"ИМАЛА сам 18 година. Било је грозно искуство. Помислила сам: "Како некоме ово може да се догоди?" Било је ужасно."
10. 02. 2026. у 07:32
Коментари (0)