ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Шта је љубав него фантазија
НАРОДНО позориште "Тоша Јовановић" у Зрењанину започиње нову позоришну сезону 2023/24. једним од мање играних комада сада већ класика српске комедије, Александра Поповића.
О свету периферијских јунака, који имају само једну жељу, да остваре свој сан, био он сентименталан или послован, Поповић је писао много и по специфичном језику и бићу народа у њему постао непревазиђен у нашој драматургији.
"Љубинко и Десанка" је игра, заснована на изврсним актерима, и без тога не може да успе.
У Зрењанину, редитељ Милан Нешковић и драматург Јелена Мијовић су ово опште место за поставку Поповићевих "трагичних фарси" (а овде су актери дословно били бравурозни) обогатили дијалозима из ТВ сценарија за "Читав живот за годину дана" истог писца, чиме би позоришну игру приковали за тло, да редитељ није проширио значење комада, игре, љубави, трагикомедије на идеју циркуса, као места где се чуда догађају, и верује им се. Цео живот је циркус, изговара се почесто у "Љубинку и Десанки". Љуљашке, које личе на трапез динамично употпуњавају радњу. "Карактери" плутају овим сновиђењем као барке без кормилара, свако као да наслепо пипа своју судбину. Сара Симовић Десанку приказује као биће, које своје проблеме решава сопственим средствима, очигледно злоупотребљаваним.
Она чека Љубинка (Милан Колак), погрешно верујући да он може да ургира за решење њеног животног проблема. Али Случај уплиће прсте у тај однос, а помажу му и Август (Иван Ђорђевић Џуди), као и Шпијалтер (Јован Торачки), који постаје, уместо помоћника, непотребна компликација...
Настало у време владавине театра апсурда, половином прошлог века, писање Александра Поповића дугује, дакако, и Бекету, али и Јонеску, па и Нешковић не пропушта прилику да онтолошке истине, о животу и опстанку, покаже као кловновско веровање да се из пустиње (самоће) може изаћи "триком". Посетиоци те самоће (као Поцо и Лаки у "Годоу" могу да покваре идеалну равнотежу безнађа, и зато нису добродошли. Од Јонеска, и Поповић, и Нешковић баштине благоглагољивост, која би била сама себи сврха, да није одлика личности, њена последња одбрана од бесмисла и животног неуспеха...
Уз музику, плес, каламбур, акробације (кореограф Андрија Кулешевић), како физичке, тако и језичке, Нешковић заокружује ову трагикомичну љубавну причу онако, како свака домаћица, која прати ТВ серију у својој кухињи, жели - хепиендом. Но, кухињица, у којој ће се пиленце наћи у супи (а О. Вајлд тврди да је "нахрани животињу!" формула љубави) волшебно настаје од јавног тоалета у парку (сценограф Марија Калабић) и постаје метафизички простор, где су чуда могућна у оба правца. Само сан о срећи чини овај животни циркус, чији је главни покретач неспоразум, стварним и одрживим.
Препоручујемо
ПОЗОРИШНА КРИТИКА : Прапочетак успеха - Гете “ (Пра)фауст“, режија Борис Лијешевић, БДП
29. 06. 2023. у 16:26
ТАЧНО НА ОВОМ МЕСТУ БИ МОГАО ПОЧЕТИ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ: Путин га сматра својом територијом, НАТО трупе већ распоређене
ОВАЈ снегом прекривени гранични мост између две средњовековне тврђаве у делу Естоније где се говори руски, могао би бити место где ће започети трећи светски рат, пише Политико.
26. 12. 2024. у 08:55
ПОЈАВИЛА СЕ ШОК ТВРДЊА: "Руси су оборили авион у Казахстану, погледајте трагове експлозије на репу летелице"
АВИОН Азербејџан ерлајнса, који се 25. децембра срушио на путу за Русију, можда је оборен руском ракетом земља-ваздух, према извештајима руских медија који нису наклоњени Кремљу и руском председнику Владимиру Путину.
26. 12. 2024. у 07:44
А ПОСЛЕДИЦЕ? Кина гради највећу хидроелектрану на свету - иселиће милионе људи, "кешираће" невероватне 35 милијарде долара
ПРОИЗВОДИЋЕ троструко више од 88.2 милијарде kWh, колики је пројектовани капацитет тренутно највеће хидроелектране на свету - "Три кланца" у централној Кини.
26. 12. 2024. у 14:37
Коментари (0)