Култура

ИЗДАНЦИ ИЗ ИСТОГ ХЕРЦЕГОВАЧОГ КОРЕНА: Изложба у Галерији 73 подсетила на брата и сестру, Милену и Бранка Шотру

М. Краљ

03. 10. 2023. у 17:25

УМЕТНИЧКИ ген "повукли" из исте херцеговачке продице, Милена Шотра Гаћиновић (1909-2003), и њен брат Бранко Шотра (1906- 1960), који су имали и заједничка левичарска убеђења и етику бораца за слободу, никада нису имали заједничку изложбу, донедавно, када су им се дела нашла на поставци у београдској Галерији 73.

ИЗДАНЦИ ИЗ ИСТОГ ХЕРЦЕГОВАЧОГ КОРЕНА: Изложба у Галерији 73 подсетила на брата и сестру, Милену и Бранка Шотру

Како је поводом ове поставке приметио ветеран наше ликовне критике Ђорђе Кадијевић, њих двоје су као личности и као ствараоци веома различити:

- Неупућени посетилац ове изложбе слика и графика заиста не би никада претпоставио да се у истом изложбеном простору налазе дела рођеног брата и сестре... Као да не потичу из истог родног простора и, већим делом живота из истог времена. Извесно да се личност Бранка Шотре, сликара, а нарочито графичара доминантно намеће пажњи посетилаца ове изложбе, њега је, уосталом као и његову сестру снашло оно несрећно време у коме се захваљујући ратним приликама и њима створеним културним, друштвеним и политичким разлозима, битно мења. Догођене животне промене и последице, у њихово време биле су толико изражене да се чини као да су живели у два различита света.

Бранко Шотра, Градина на обали Требишњице

Сликарка, активиста, костимограф, хоровођа, публициста, Милена се удајом за новинара, а потом свештеника и политичара Војислава Гаћиновића, рано отиснула из родног столачког крајолика - за Београд, па Америку... А онда, следећи супруга, назад за Београд, па за Париз и опет за САД. Док се, најстарији од шесторо деце Данила и Боже Шотре - Бранко, упутио се на студије сликарства у Београд, пре него ће, као афирмисани уметник отићи у партизане, и после рата постати професор и ректор Академије примењених уметности.

Пјер о Бранку

О ДЕЛИМА Бранка Шотре, на једној међуратној изложби, писао је и Пјер Крижанић:

- Његов пејзаж "Херцеговачко село", па "Херцеговачки заселак" и "Крш" дочарани су речитом колористичком сензибилношћу. Његов свежи топли пејзаж "Зембиљева улица", где до особитог израза долази чист сликарски таленат овог младог уметника, спада међу најбоље радове на изложби - нагласио је Крижанић о уметнику који je после рата основао и Дом ЈНА и обновио Војни музеј.

Ликовно образовање његове сестре, међутим, било је скоковито: када се 1932. после рођења двоје деце у Америци, вратила са супругом (који ће постати народни посланик) у Југославију (у Скопље, па у Београд), Милена је часове сликања похађала на Коларчевом народном универзитету, код Петра Добровића. Иначе, дом Гаћиновића, у међуратном Београду, био је стециште знаменитих људи, међу којима су били Бранко Ћопић, Иво Андрић, Веселин Маслеша, Јован Дучић, Јован Поповић, Божидар Продановић... А онда је 1938. други пут кренула за Америку, али преко Париза, где је провела годину дана на сликарској академији Андреа Лота. У Њујорку је школовање наставила код Александра Архипенка.

Милена Шотра, Са железничке станице у Чопу

- По његовим упутствима, почела је да слика пејзаже, што ће касније постати незаобилазна тема њеног сликарства - пише Тамара Рајковић, историчарка уметности. - Када је могла да достигне највише у сликарству, сустигла је вест да је Југославија нападнута. Кроз плач је Архипенку саопштила да ће се посветити борби за ослобођење Југославије и других земаља од фашизма. Архипенко је жалио што Милена одлази, сматрајући да је могла много да постигне. Напуштајући Архипенка, Милена је испустила своју највећу животну шансу да у уметност уђе на велика врата.

Сарађивала и са "Новостима"

МИЛЕНИН супруг Војислав Гаћиновић, на почетку своје професионалне каријере, радио је за "Вечерње новости", које су имењак нашег листа, а угашене су пре Другог светског рата. Али, када се коначно вратила у земљу, радећи као новинар у Танјугу, Милена је поред других листова сарађивала и са нашим "Новостима". Поред тога била је један од снивача Матице исељеника Србије, њен први секретар, али и сарадник Енциклопедије Југославије за српско становништво у САД.

После рата, у "стварлачку офанзиву" ушла је тек после 1960. када је отишла у пензију (то је и година када је остала без брата Бранка, који је изненада умро у Стокхолму). Једна од првих херцеговачких уметница приредила је десет самосталних изложби, и сликала је до своје дубоке старости.

02. 10. 2023. у 16:44

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

УКРАЈИНА ДОБИЈА ЗАБРАНУ 20 ГОДИНА! Трампов предлог: Ако им се не свиђа, имамо и другу варијанту

Свет

1 47

УКРАЈИНА ДОБИЈА ЗАБРАНУ 20 ГОДИНА! Трампов предлог: "Ако им се не свиђа, имамо и другу варијанту"

ИАКО ће у Овални кабинет Беле куће ући тек за два и по месеца, већ су почеле анализе може ли Доналд Трамп испунити предизборна обећања и донети мир Украјини и Блиском истоку. Према писању "Вол стрит џорнала", који се позива на изворе блиске Трампу, саветници новоизабраног председника нуде замрзавање рата дуж прве линије, консолидацију окупираних територија за Русију, демилитаризовану зону и заустављање интеграције Кијева у НАТО на 20 година.

08. 11. 2024. у 09:02