ДУЖНИ СМО ДА СВЕТУ ПОКАЖЕМО КО СМО: Јелена Медаковић, директор Музеја града Београда, о благу које чува ова установа (ФОТО)

БЕОГРАД има обавезу да свету покаже своју историјску величину и значај и кроз сталну поставку свог градског музеја.

Фото Музеј града Београда

То каже Јелена Медаковић, директорка Музеја града Београда, који ће од 16. до 20. октобра, изложбама на својим бројним адресама, промоцијом монографије, доделом награда и признања, прославити 120 година постојања, још чекајући сталну поставку.

- Програмом "Првих 120 година" од јануара обележавамо јубилеј, који није само музејски, већ је важан и за град, целу земљу, али и окружење - каже Медаковићева. - Ударних пет дана у октобру, представљају финале прославе, а отпочеће, већ 15. октобра увече, на дан када је музеј основан 1903, сусретом са Ивом Андрићем, у атмосфери његовог стана-музеја, где ће глумац Тихомир Станић, у улози нашег нобеловца поздравити госте.

* Спрема се и једна велика премијера?

- На нивоу спектакла биће прво изношење Макринове главе, на само четири сата, у згради у Ресавској улици, 16. октобра. На свету постоје само две главе овог императора, једна камена у Америци, и ливена, која је код нас. То је предмет непроцењиве материјале и историјске вредности, јер је Макрин веома кратко владао и за њим није остало много тога. Његова глава се налази у нашој збирци од краја шездесетих година, а пронађена је, готово случајно, током ископавања у Болечу. Тада је "Њујорк тајмс" писао да је вредна милионе долара, а та цена је, наравно, порасла и ми не можемо да је сада прецизно дефинишемо.

Фото Музеј града Београда

* А шта су изненађења поставке "120 предмета за 120 година" у Салону МГБ?

- Биће изложено ремек-дело Паје Јовановића, акт његове супруге Муни, као и једна изузетна представа Београда, коју је са великом љубави и пажњом урадио Урош Предић. Ту су и изузетне гравире из збирке за историју, али и салон краљице Наталије Обреновић. Приказаћемо и колекцију скулптура мањих димензија Мрђана Бајића, слику "Благовести" академика Милице Стефановић, која је и добитник Велике награде МГБ поводом 120. годишњице. На другом нивоу Салона, имаћемо плакате који ће бити први пут у јавности, из времена када су пропаганда и графички дизајн били висококвалитетна ликовна дисциплина, а међу њима је и рад Мила Милуновића.

Фото Музеј града Београда

* То ће све бити нуклеус будуће сталне поставке у обновљеној згради у Ресавској улици. Докле се стигло са тим послом?

- На сталној поставци ће бити више од 100.000 предмета, а ово је тек 120. Тренутно смо у процесу јавне набавке, која још није окончана због сталних жалби учесника на тендеру, па тако ни грађевински радови нису почели. Али, други припремни радови јесу, па се надамо скором окончању процеса између понуђача, у којима ми не учествујемо.

* У јубиларној години Музеј је успео да приведе крају радове на Спиртиној кући у Земуну...

- Чекамо још окончање спољашњих радова, јер улица није готова, као ни фасада. Спиртина кућа је претходном рестаурацијом из 2000. претрпела нека оштећења, али су главне карактеристике њеног сликарства и занатских радова сачуване. Она има капацитет да буде музеј одређене епохе, стила, начина живота, и лепоте једног периода, а да се Завичајни музеј Земуна премести у адекватнију зграду, јер баштини материјал који је огроман за једну грађанску кућу из 19. века.

* Док се чекају радови у Ресавској, музеј је почео да рестауира своје предмете. Како теку радови?

- За последње четири године обрађено је импозантано много експоната, који се већ броје у хиљадама. То је можда најзначајнији рад, иако није видљив у јавности. Зграду је лакше реконструисати, него завршити све задатке у припреми збирки. Конзервација и рестаурација су нам посао од највећег приоритета, изузетно захтеван и комплексан. Радили смо их на највреднијим и најосетљивијим деловима колекција, на намештају, сликама, археолошким предметима, папирној грађи... Музеј има и импозантну збирку старе и ретке књиге чија рестаурација тек предстоји, као и збирке накита, старог новца, династичких предмета.

Фото Музеј града Београда

о Колекција ће бити изненађење за многе, јер целовито није представљена више од пола века, када је била изложена у простору у Змај Јовиној улици?

- У данашњој управној згради, тада се налазила тек микропредстава онога што баштинимо, а чувамо предмете у распону од готово 8.000 година. Имамо остатке мамута, експонате са праисторијских налазишта попут Старчева и Винче, збирку за антику, експонате из келтског периода, средњовековне предмете, национални вредне уметничке колекције... Забрињавајућа је чињеница да град који се развија великом брзином, који није анониман, нема једно место где можете да видите и разумете његов развој. Тако да ћемо тек након отварања сталне поставке схватити колико је Београд значајан на европској, али и светској мапи, не само када је култура у питању, већ и феномен дужине трајања на једном месту.

Препоручујемо

Култура

0 0

ЧАРОЛИЈА БЕСКРАЈНИХ ВАРИЈАЦИЈА: Дела три ликовне уметнице у Ранчићевој кући

07. 10. 2023. у 10:00

Култура

0 1

"КУЋА" ЗА РОЂЕНДАН: Новим насловом, у режији Воје Брајовића, Звездара театар улази у четрдесету сезону

06. 10. 2023. у 16:45

Култура

0 0

ИЗДАНЦИ ИЗ ИСТОГ ХЕРЦЕГОВАЧОГ КОРЕНА: Изложба у Галерији 73 подсетила на брата и сестру, Милену и Бранка Шотру

03. 10. 2023. у 17:25

Култура

0 0

НОВА СЕЗОНА УЗ ЗВУКЕ ХАРФЕ: На концерима циклуса "Музиком кроз музеј" и ноте српских композитора из архиве ИМС

03. 10. 2023. у 17:13

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације