ФОСЕ НАЈВИШЕ КАЖЕ ОНИМ ШТО ИЗОСТАВИ: Редитељ Стеван Бодрожа о норвешкпом нобеловцу чија је дела два пута постављао на сцену

ЈЕДАН од ретких српских редитеља који је позоришно "препознао" овогодишњег нобеловца, норвешког драмског писца, романсијера и песника Јуна Фосеа, био је Стеван Бодрожа и то два пута: сад већ давне 2002. године поставио је на сцену Београдског драмског његову дуодраму "Мајка и дете" (Ђурђија Цветић и Павле Пекић), а потом и 2010. комад "Ја сам ветар", као самосталну продукцију међународног фестивала "Тврђава театар" у Смедереву, са Бојаном Жировићем и Милутином Милошевићем у подели.

фото Фестивал "Тврђава театар"

И док су Фосеова дела увелико пред нашом читалачком публиком, на сцени су до сада "инцидентно" извођена, али је Бодрожа пре две деценије имао добре разлоге да га представи овдашњој публици.

- Јун Фосе један је од писаца који највише кажу оним што - изоставе. То је магично у његовом делу и било би веома интересантно направити истраживање (књижевно - теоретичко, драмско, психолошко), како то постиже. Постоји сродност међу скандинавским Титанима, какав је Ибзен, Стриндберг и, ево, Јун Фосе, у темама. Сви се они баве људском психом, породичним проблемима, егзистенцијалним и егзитенцијалистичким питањима, смислом и бесмислом живота - истиче Стеван Бодрожа.

За разлику од Ибзена који је веома "распричан" у духу времена у којем су његова дела настајала (условљена и ондашњим, опширнијим начину изражавања), објашњава наш саговорник, данас су људи сажетији у комуникацији, па Фосе кроз сажетост свог исказа кореспондира са савременим добом.

фото Фестивал "Тврђава театар"

- Ипак, његов разлог за ту врсту израза много је дубљи. Као да не верује да се прави садржај душе уопште може изговорити. Кад се површно, у првом читању, сусретнете с Фосеовим текстом, помислите "ко су ови људи, шта ја ту треба да измаштам и измислим њихове биографије, надопуним што није написано". Али, како се дубље с глумцима бавите пишчевим текстом, увиђате да суштина те слојевитости једноставно исијава. Све је ту, инкапсулирано у тишинама, паузама и крајње лапидарним реченицама. Магичан је за театар, јер му увек треба оставити простора да нешто надопуни. У комаду никада не треба све "сажвакати" већ оставити нешто редитељу и глумцима да домаштају, а пре свега, публици да заврши пишчеву причу у својој души... Фосеова величина је у тој сажетости која је бескрајно пуна и дубока.

Породичне приче и односи често су у фокусу ауторовог интересовања: отуђеност међу сродницима у свеопштој отуђености.

- Реч је о немогућности људи да уђу у комуникацију, а ако и уђу, да нешто размене. Самоћа савременог човека интензивно је приказана у Фосеовим драмама, потресно и истинито. И мени,лично, те теме су веома блиске. Окружен сам људима у животу, али носим у себи неку врсту онтолошке усамљености... Наравно, проблем усамљености је проблем човекове отуђености и од самог себе. Кроз пут ка себи и препреке на које човек наилази, Фосе гради велики део својих наратива.

Бодрожа је радио и друге скандинавске писце, па је тако у Битеф театру 2008. поставио Ибзенову "Госпу с мора", а "Кад се ми мртви пробудимо" 2021. у Шапцу.

- Њихов менталитет није нам близак, мада је српска публика веома позоришно образована. Зато треба трагати за формама и начинима како искуство скандинавских ликова приближити перцепцији овдашњег гледаоца. И то је, такође, велико искуство. Можда ми гајимо и заблуду да смо весео и темпераментан народ,као да поричемо колико меланхолије и депресије у себи носимо...

У Ослу је наш редитељ имао прилику да гостује са "Мајком и дететом" Београдског драмског и суочио се с једним сасвим другачијим другачији простором.

- Плашим се да тумачење скандинавског поднебља из наше позиције неминовно уводи у нека општа места, типа - специфична клима, изолација. И сам Ибзен је говорио да је сваки Норвежанин филозоф зато што је бар 20 километара удаљен од суседа, па има много времена да буде сам са собом и размишља о животу. Али, управо стоичка борба са прилично крутном природом и проналажење унутрашње снаге да се с њом успешно носи, изградило је и једну веома озбиљну цивилизацију. Она носи са собом одговоран однос према сопственом животу и постојању, па и питања "шта хоћу од живота, зашто сам ја овде и шта могу да урадим". Из свега тога долази читав миље присутан у скандинавским делима - каже Бодрожа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације