ОБРЕНОВИЋИ КРОЗ ИСТОРИЈУ И ШАБАЦ: Вредно штиво о сроској династији прикупљено у седам књига

Неговање сећана на династију Обреновић и расветљавање историјских чињеница које су обележиле владавину те породице предстваљено је у форми каталога у до сада седам објављених томова Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца под називом „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе“.

фото в митрић

– Пројекат смо покренули 2010. године са циљем да прикупимо сву заоставштину Обреновића, пре свега у Србији. Како је пројекат растао  од 2013. године кренули да издајемо, мислили смо највише два тома стручне каталошке публикације „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије“. Покушали смо да прикажемо све то најзначајније што се чувало и у Народном музеју Србије, Историјском музеју Србије, Музеју града Београда али и у Народној библиотеци и Архиву Београда, кроз приватне збирке, кроз на пример манастирске збирке. Како је материјал пристизао  из године у годину и како су нам се јавиле колегинице и колеге из Француске, Аустрије и Швајцарске, читав пројекат је еволурирао 2015/16. године и зато од треће наше књиге ми имамо и додатак наслову и сада је тај пројекат „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе“ –  рекао је Александар Марушић, директор Музеја рудничко-таковског краја и један од уредника ове капиталне едиције.

Седми том стручне каталошке публикације, објављен почетком 2023. године, поред уводне речи, текстова две рецензије, доноси још деветнаест чланака – збир предмета, докумената и уметничких дела, непосредно и посредно везаних за чланове  владарског дома, а похрањеним у посебним збиркама Музеја науке и технике, Музеја Војводине, Природњачког музеја, Музеја у Крушевцу и Шапцу који са артефактима  из Архива Србије и Смедерева и једним занимљивим рукописом из Чачанске библиотеке чине основу ове публикације.

– Потрудили смо се да направимо једну лепу причу о Обреновићима и Шапцу коју прате и предмети из наше збирке. Укупно је представљено негде тридесет девет, четрдесет предмета из наше збирке. Ту су и неки предмети који су везани за Шабац, али се не налазе у нашој збирци, као рецимо Свето Писмо које је Милош Обреновић 1826. године поклонио Шабачкој цркви за здравље  своје браће Јована и Јефрема. Затим је ту застава из 1898. године  Шабачког певачког друштва коју је Друштву поклонио краљ Милан Обреновић а која се налази у породичној збирци породице Ђурковић.

- Ту је и мени краља Милана из 1889. Потрудили смо се да на неки начин дамо свеобухватну слику односа Шапца према Обреновићима и Обреновића према Шапцу јер су Шапчани због великог утицаја Јеврема Обреновића почетком 19. века на развој града били врло привржени династији Обреновић. О тој привржености династији Обреновић најбоље говори и Катанска буна која је била у Шапцу и кренула из Шапца. Заправо покушај враћања Обреновића и рушења кнеза Александра Карађорђевића. У овој збирци, која је обишла скоро цео свет, захваљујући колеги Марушићу и Музјеу рудничко-таковског краја сад се налазимо и ми и путујемо по свету заједно са овом збирком –  истакао је историчар Бранислав Станковић из Народног музеја Шабац.

Престављајућу заоставштину  династије Обреновић, која је систематски уклањана из проучавања историје српског народа,  публикација „Обреновићи у музејским и другим  збиркама Србије и Европе“ пример је децентрализације културних збивања, укључивања малих културних средина у велике системе, пример целине која материјална сведочанства прошлости повезује са садашњошћу и будућношћу утирући пут новим сличним пројектима, оцена је стручњака из те области.

–  Ово је заправо једна база података. Сада је апсолутно  немогуће изучавати српски 19. век, нарочито кроз владарску кућу Обреновића, а не консултовати ових седам од планираних десет књига. Она не даје никакав вредносни суд. Нити уздиже Обреновиће нити их ниподаштава него даје могућност историчарима, историчарима уметности, етнолозима, социолозима и другим припадницима да ли друштвених или хуманистичких наука да кроз једну објективну базу података, егзактну базу података, изучава оно што му је на памети – нагласио је Александар Марушић.

Препоручујемо

Друштво

0 1

ПАРИЗ ЗАБОРАВИО НАШЕ КРАЉЕВЕ? Др Александра Колаковића о француским везама наших династија (ВИДЕО)

28. 09. 2023. у 15:44

Репортаже

0 2

ШТА ЈЕ КЊАЗ МИЛОШ ПИСАО КРАЉУ ХАВАЈА: Шири се 12-годишњи пројекат "Обреновићи у музејским збиркама Србије и Европе"

26. 06. 2023. у 16:07

Друштво

1 1

НАЈКОНТРОВЕРЗНИЈА ЖЕНА У СРПСКОЈ ИСТОРИЈИ? Била је удата за краља, убијена је пре 120 година (ФОТО)

07. 02. 2023. у 13:13

Друштво

1 1

ИЗ ИРАНСКЕ БЕЛЕЖНИЦЕ РЕПОРТЕРА "НОВОСТИ“: Орден Обреновића у "Ружичњаку" у палати Голестан, чувеном здању под заштитом Унеска (ФОТО)

09. 10. 2022. у 11:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације