историја Срба
БУЂЕЊЕ ИСТОРИЈСКОГ СЛИКАРСТВА КОД СРБА: Недопустиво је прећуткивање да је Никола Машић Србин и да припада развоју српске уметности
АУСТРИЈСКО историјско сликарство је код многих народа Монархије подстакло жељу за прикључивањем разноврсним токовима пробуђеног историзма.
05. 04. 2026. у 18:36
ШТАМПАРСТВО И УКЉУЧЕЊЕ СРБА У ПОЛИТИЧКИ ЖИВОТ: Књижевни фељтон загребачког "Србобрана" је верно одсликао интелектуалну зрелост Срба у Хрват
КAO орган Српског привредног друштва „Привредник”, 1898-1914. излазио је у Загребу и лист „Привредник”, чији је власник био Савез српских земљорадничких задруга. Од 1910. до 1914. излазио је у Загребу, сваког двадесетог у месецу и лист „Слободна мисао”, гласник хрватских и српских слободних мислилаца, под уредништвом Зденка Веснића, као орган Српске народне радикалне странке.
01. 04. 2026. у 23:50
НЕЗАБОРАВ ЗА ДРЕВНЕ СВЕТИЊЕ НЕМАЊИЋА: У Српском културном центру "Спона" у Скопљу одржана предавања доцента др Јасмине Ћирић
ПЛОДНА сарадња Српског културно-информативног центра "Спона" у Скопљу и др Јасмине С. Ћирић, доцента Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, још једном је резултирала изузетно посећеним предавањима у Северној Македонији.
01. 04. 2026. у 06:30
МОРАЛИ ДА КОРИСТЕ ХРВАТСКЕ ШТАМПАРИЈЕ: Покретање књижевног листа Српски забавник утицало је на развој штампарства код Срба у Загребу
ПОЧЕТАК штампарства у Загребу везује се за боравак у њему историчара Павла Ритера Витезовића (1652-1713), који је својим радом овај град претворио у средиште хрватске књиге и културе.
30. 03. 2026. у 19:00
ДОПРИНОС СРБА У СТВАРАЊУ КУЛТНЕ УЛОГЕ ПОЗОРИШТА: Подизању казалишног нивоа допринео и глумац Адам Мандровић, из Београда
ПОЗОРИШНИ живот у Загребу добио је снажан подстрек када је Ватрослав Лисински довршио своју оперу "Љубав и злоба", која је изведена неколико пута током 1846. године.
29. 03. 2026. у 23:59
УТИЦАЈ НОВОГ САДА НА ХРВАТСКО КАЗАЛИШТЕ: Историја не може да порекне улогу новосадских глумаца на развој позоришне културе у Хрватској
У РАЗВОЈУ Загреба видно место је заузимало позориште, које се постепено уграђивало у темеље пробуђене националне свести Хрвата. Та свест се једва може замислити без учешћа православних становника града, који су позориште новчано помагали и били укључени у његов уметнички развој, као писци, глумци и интенанти.
28. 03. 2026. у 18:00
СРБИН ПОСТАЈЕ УПРАВИТЕЉ ЗАГРЕБАЧКОГ КАЗАЛИШТА: Др Јован Суботић успешно је повезивао српске и хрватске културне и политичке центре
МЕЂУ српским друштвеним радницима у Хрватској једно од водећих места припадало је и лекару др Лази Поповићу, рођеном 1877. године.
27. 03. 2026. у 18:00
"БОЉЕ РАТ НЕГО ПАКТ, БОЉЕ ГРОБ НЕГО РОБ": Побуна од 27. марта 1941, слика је српског менталитета, упркос накнадним тумачењима
СРПСКЕ демонстрације 27. марта 1941. против уласка Краљевине Југославије у Тројни пакт су слика српског менталитета, упркос накнадним тумачењима и мистификацијама.
27. 03. 2026. у 14:33
СРБИН НА ЧЕЛУ ХРВАТСКОГ САБОРА: Светозар Прибићевић је од почетка био значајан фактор политичког живота
СВЕТОЗАР Прибићевић, рођен 26. октобра 1875, један је од истакнутијих политичара које су Срби имали у Хрватској.
26. 03. 2026. у 18:00
ВЕЛЕИЗДАЈНИЧКИ ПРОЦЕС УЗДРМАО БЕЧКО ПРАВОСУЂЕ: Оптужница против Срба 1908. године заснована је на фалсификованом тумачењу историје
НA СРПСКОЈ политичкој сцени веома угледно место припада и др Душану Поповићу, који је добар део живота провео у Загребу, радећи као адвокат.
25. 03. 2026. у 19:00
ЈАЧАЊЕ ЕКОНОМСКЕ МОЋИ СРБА ИЗ ЗАГРЕБА: Барон Јован Живковић, у време бана Ивана Мажуранића, био је предстојник унутрашњих послова
МЕЂУ Србима који су видно утицали на друштвени и политички живот Срба у Хрватској био је и Владимир Матијевић, оснивач „Привредника” 1897. године.
24. 03. 2026. у 18:00
СРПСКИ ПОЛИТИЧАРИ НА ХРВАТСКОМ НЕБУ: Видан је допринос Срба у развоју Загреба и стварању грађанског поретка средњоевропског типа
ЖИВЕЋИ и радећи у хрватској метрополи, Срби су своје вредно место заузели у првом реду као трговци и банкари, а присутни су и у самим врховима државне администрације, просветног и културног живота.
22. 03. 2026. у 23:59
БЕЧ СЕ ПЛАШИО "СЛАВЕНОСРПСКЕ ХРОНИКЕ": Библиотека Српске патријаришије објавила први том дела грофа Ђорђа Бранковића
ОБЈАВЉИВАЊЕМ "Славеносрпских хроника" аустријског грофа и несуђеног српског деспота Ђорђа Бранковића на савременом српском, Библиотека Српске патријаршије је направила културни подвиг. Наиме, ова књига написана почетком 18. века била је у следећа два столећа библија националног препорода Срба.
21. 03. 2026. у 06:30
"ВРАЋАЈУ СПОМЕНИК ОКУПАТОРУ": Сарајево поново поставља обележје Францу Фердинанду
ГРАДСКО веће града Сарајева усвојило је данас иницијативу за враћање споменика аустроугарском престолонаследнику Францу Фердинанду и његовој супрузи Софији код Латинске ћуприје у Сарајеву.
26. 02. 2026. у 19:55
БЕСМРТНИ И ДУХОВНА ЛОЗА И ЗАВЕШТАЊА: СПЦ обележава и слави Светог Симеона Мироточивог, утемељивача модерне српске нације
СРПСКА православна црква обележава данас празник Светог Симеона Мироточивог, пре замонашења великог жупана Стефана Немање, подсећајући на дан када се он 1199. упoкојио у својој задужбини Хиландару.
26. 02. 2026. у 07:00
СРПСКИ ЛИБЕРАЛИ ЛИЧЕ НА МАТОРЕ КАЋИПЕРКЕ: У октобру 1872. године Михаил Бакуњина је коначно искључен из Прве интернационале
АКО и нису били чланови Руске секције, то никако не значи да ни Пашић а ни Марковић нису ипак припадали Интернационали.
15. 05. 2025. у 18:00
НЕПОМИРЉИВ РАЗЛАЗ МАРКСА И БАКУЊИНА: Швајцарска држава је обављала шпијунске задатке за рачун владе царске Русије
У ЦИРИХУ, главном средишту руске и словенске емиграције, Руска секција је успела, 1870, да за сарадњу задобије само две особе: једну Рускињу, студенткињу П. М. Јаковљеву, и једног Србина - Светозара Марковића.
14. 05. 2025. у 18:00
ЈУРИШ СРПСКИХ СТУДЕНАТА НА ЖАНДАРМЕРИЈУ У ЦИРИХУ: Човек који је ухапсио Нечајева, заправо је био Србин и презивао се Коњевић
У ТРЕНУТКУ хапшења, Нечајев је од исправа имао уза се српски пасош, издат од српског посланства у Букурешту на име Стефана Грозданова.
13. 05. 2025. у 18:00
МИЉЕНИК ПОРОДИЦЕ СТИЖЕ У БЕОГРАД НА ВЕЛИКУ ШКОЛУ: Када је рођен Никола Пашић - не зна се - кад је о томе питан, избегавао је потпун и јасан
НЕКИХ дванаест година по припајању Тимочке крајине Србији, под Милошем Обреновићем, 1833, и само три године пре него пгго ће Европом прохујати фебруарска револуција 1848, у време владавине кнеза Александра Карађорђевића, родио се Никола Пашић.
04. 05. 2025. у 18:00
ДАН КАДА ЈЕ ПЕГАВИ ТИФУС ОДНЕО ВЕЛИКУ СЛИКАРКУ: Пре 110 година, као болничарка Ваљевске болнице, преминула је Надежда Петровић
ПРЕ 110 година, 3. априла 1915. као ратна болничарка Ваљевске болнице, од пегавог тифуса подлегла је велика српска сликарка, која је нашој уметности отворила врата модернизма - Надежда Петровић (1874-1915).
03. 04. 2025. у 18:16
ПРЕ 260 ГОДИНА ОБЈАВЉЕНА ПРВА ИСТОРИЈА СРБА: У Венецији је 1765. одштампао Павле Јулинац, официр, дипломата, путописац и преводилац
ПУКОВНИК руске царске војске и дипломата Павле Јулинац, Србин са хабзбуршке Војне границе, који је био и путописац, преводилац, сакупљач народних умотворина и аутор прве српске савремене штампане историје преминуо је на данашњи дан, 25. фебруара 1785. у "царствујушчој Вијени".
25. 02. 2025. у 06:15
БИО ЈЕ КАРАЂОРЂЕВА ДЕСНА РУКА: Ко је војвода чије је мишљење вожд ценио и био му тумач у преговорима са Турцима?
НА тајни сабор виђенијих Срба који је у јарузи код Орашца, скривеној од Турака, кнез Теодосије Марићевић сазвао за Сретење 1804. стигли су само они српски прваци који су успели да умакну османлијским мачевима у Сечи кнезова. Стигао је и млади Јанко Катић, који се у Орашац, где је тог дана подигнут Први српски устанак, упутио пешке од родног села Рогача код Сопота.
16. 02. 2025. у 07:00
ДРЖАВА ПОСЛЕ ТИМОЧКЕ БУНЕ УНЕСРЕЋИЛА МНОГЕ ПОРОДИЦЕ: После пропасти Тимочке буне следила је одмазда - власт је пљачкала све живо
СТОЈАН Живадиновић рођен је у кући која и данас постоји у центру Сокобање на углу Трга ослобођења и Улице 27. марта.
10. 02. 2025. у 18:00
ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ОТКРИО ИСТИНУ О КНЕЗУ ПАВЛУ: Њујорк који сам толико волела одједном је постао депресивна, непријатељска средина
У ВРЕМЕ када смо се срели Мануел је радио за „Грејс шипинг“ у Лими, али је имао велике политичке амбиције.
28. 01. 2025. у 18:00
