БАКЕ, ТЕТКЕ И КУМЕ СТВАРАЈУ МЛАДЕ ЧИТАОЦЕ: Љиљана Хабјановић Ђуровић о књигам и очувању писма

ЈОШ од времена када је сањала да ће постати писац, за Љиљану Хабјановић Ђуровић је Београдски сајам књига био велики празник.

Фото Немања Мараш

После 35 година успешне књижевне каријере, време је показало да романи које је написала трају, са истим жаром радује се сусретима са читаоцима и, као и сваке године, свакога дана је на штанду "Глобос Александрије", под куполом Хале 1. Ово је година њених јубилеја.

- Читаоци су заслужни што као писац трајем од давне 1988. године када је објављена моја прва књига - каже за "Новости" Љиљана Хабјановић Ђуровић. - Њихова љубав према мојим књигама чини ме срећном и захвалном. Она ми говори да је то што радим потребно још неком осим мени и даје смисао мом раду, а самим тим и важном делу мог живота. Када пред собом на Сајму видим читаоце који се током девет дана непрестано смењују, када видим оне који чекају стрпљиво у реду понекад и сат, сат и по, или два да би добили посвету, срце ми је пуно захвалности и љубави.

* На Сајам књига дошли сте са две нове књиге за децу, "Ива и птице" и "Померанка Лили - Моји славни преци". Шта вас инспирише да пишете за најмлађе?

- Прву књигу за децу написала сам 2009. године на позив Издавачког центра Руске православне цркве. Била је то књига о Светој Петки и објављена је прво на руском језику. Годину дана касније објавила сам је на српском. И ту сам стала. Године 2015, док сам истраживала припремајући се за писање романа "Онда је дошла Добра Вила", схватила сам каквом су погубном утицају изложена наша деца. Како им се чак и кроз неке књиге, кроз лаку и забавну причу, нуде проблематични садржаји и накарадне "вредности". Тада сам и одлучила да пишем за децу. Желела сам да пишем књиге које ће дотаћи дечје душе и помоћи им, онолико колико то могу писац и књига, да постану добри људи. Већ 2017. објавила сам три књиге - "Ива и лутка" и "Ива и анђео" и поновљено издање књиге "Света Петка". Данас ме да наставим даље подстичу питања мојих најмлађих читалаца кад ће нова књига.

* Иако сте до сада објавили 11 књига за децу, међу којима и серијале о девојчици Иви, дечаку Срећку и померанки Лили, чини се да су оне некако остале у сенци ваших романа...

- Те књиге су заиста остале медијски скрајнуте у односу на романе. Али исти је случај и са мојом поезијом и мојим радом антологичара. Објавила сам збирку поезије "Жена у Хиландару" и приредила пет антологија духовне поезије. Али и за мене саму то је све био некакав узгредни рад - и ја себе доживљавам првенствено као романописца. За високе тираже и поновљена издања мојих књига за децу заслужне су, пре свих, моје читатељке које су истовремено некој деци мајке, баке, тетке, куме. Оне купују књиге, доводе децу на сајмове књига, на књижевне вечери. Оне од њих стварају читаоце.

* Већ 20 година сте, могло би се рећи, сами свој издавач.

- Године 2003. одлучили смо да оснујемо породичну издавачку кућу. Напустила сам тада највећег издавача на Балкану са великом маркетиншком снагом и великим бројем књижара, и почела сама да објављујем своје књиге, препуштена милости Божјој, љубави своје породице и наклоности читалаца. Време је показало да смо добро урадили. Наше прво издање био је роман "Игра анђела". Имамо среће да су тиражи мојих књига заиста огромни и да, од тренутка објављивања, па даље, деценијама, непрестано доштампавамо нова издања сваке књиге. Захваљујући томе, али и мудрој пословној политици мог мужа, у могућности смо да објављујемо књиге других аутора које нису тиражне, али су вредне и значајне за нашу традицију и духовност. Уредно плаћамо све порезе и доприносе, немамо дугове ни кредите, не примамо новац од домаћих и страних спонзора, ни државне донације.

* Као издавач и писац остали сте доследни очувању ћириличног писма, упркос чињеници да је латиница умногоме исплативија?

- Писмо је, као и језик, битно обележје постојања једног народа. Заговорник сам очувања језика и писма, и настојим да томе дам свој скромни допринос. Увек пишем ћирилицом. Све моје књиге, и све књиге у нашој издавачкој кући, штампају се ћирилицом. Писац је дужан да брани и чува наслеђе предака. И срећан је да то може да чини. Наравно, свесна сам да зато што су штампане ћирилицом моје књиге не могу да допру до неких читалаца у Словенији, Хрватској, деловима Босне и Херцеговине, па чак и у дијаспори, и да би њихови тиражи били још већи када би их штампала латиницом. Али, очување писма је један од оних светих послова где нема места калкулацијама и пребројавањима продатих књига или зараде.

Фото Немања Мараш

* Како видите будућност књижевности у дигиталном добу?

- Уверена сам да књижевност има лепу и просперитетну будућност. Јер, људи никада неће престати да желе и да сањају, да се питају и да траже одговоре, да уче и обогаћују своје душе и умове, да уживају у лепоти и љубави. А све то нуди чаробни свет књига.

* Ове године прославили сте 45 година брака. Како успевате да одржите баланс између успешне књижевне каријере и породичног живота? И, како се брани породица данас?

- Тај јубилеј - 45 година брака обележили смо у цркви Лазарици у Крушевцу једним дивним и дирљивим молитвеним обредом који је специјално за нас саставио отац Драги Вешковац. Вековни сан жена да имају и каријеру и породицу остварујем захваљујући непрестаној подршци коју добијам од мужа и сина. Када им се у својим књигама захваљујем што ме воле онако како ми је потребно, мислим управо на тај труд да ми у свему олакшају рад. Стабилна породица почива на стабилном браку. А стабилан брак почива на љубави, поштовању, оданости, несебичности, верности. И на разумевању суштинских потреба оног другог. Почива на свести да човек ништа лепо и вредно није ни створио ни сачувао ако се томе није посветио. И да сваки однос мора да буде двостран. Да мораш да дајеш оно што желиш да примаш.

Сусрети који дирају срце

* МОЖЕТЕ ли поделити са нама неко искуство током ваше каријере које вас је посебно дирнуло или променило?

- Мења ме рад на књигама. Свака књига коју напишем некако ме дорађује, отвара ми нова сазнања. Утиче на мене као личност, као људско биће, као верника. Чини да зарањам све дубље у бескрајну лепоту православља. Истовремено, обогаћују ме, и понегде мењају сусрети са читаоцима и њихове животне приче које ми поверавају као да смо род рођени. Понекад ме обрадују својом радошћу. Понекад потресу својом несрећом. Понекад не знам шта да им одговорим, занемела пред њиховим болом. Безброј је тих сусрета, све их памтим, и заиста не могу да издвојим ни један, ни пет, ни десет, јер ми се чини да бих се, помињући њих, огрешила о све остале који су ми отворили своја срца и душе.

Препоручујемо

Култура

0 1

НАПОЛЕОНОВА И ПОВЕЉА КРАЉА СУНЦЕ ПРЕД ПОСЕТИОЦИМА САЈМА: Адлигат у сарадњи са Удружењем књижевника и Поштом изложио вредне експонате

21. 10. 2023. у 15:26

Свет

0 6

НЕМА МИРА БЕЗ РЕШЕЊА ПАЛЕСТИНСКОГ ПРОБЛЕМА: Словеначки филозоф подигао Франкфурт на ноге

21. 10. 2023. у 07:26

Друштво

0 0

ХИТ ИЗДАЊА „НОВОСТИ” НА САЈМУ КЊИГА

20. 10. 2023. у 10:59

Култура

0 2

МОЈА МИМСИ ЈЕ ХЕРОИНА ОВОГ ДОБА: Глумица Вања Милачић, поводом премијере "Годишњице" на сцени Мадленијанума

19. 10. 2023. у 15:51

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације