УНИВЕРЗАЛНО СВЕТСКО ПРЕДГРАЂЕ: Пројекат уметника Александра Денића и кустоскиње Ксеније Самарџије представљаће Србију на Бијеналу у Венецији
ЈЕДНОГЛАСНО, за представника Србије на предстојећем јубиларном, 60. Бијеналу у Венецији, изабран је пројекат Exposition Coloniale нашег међународно признатог уметника Александра Денића, чији је кустос Ксеника Самарџија.
Фото Приватна архива
Његов рад нашао се међу 35 пријављених на конкурсу који су у име Министарства културе расписали Музеј савремене уметности у Београду и Фондација МСУБ. Пет није испунило процедуралне услове, а исто толико пројеката прошло је у други степен конкурса, одлуком жирија, односно Стручног савета за припрему наступа Србије на највећој светској смотри савремене уметности, на чијем челу је био председник Радош Антонијевић, вајар, редовни професор и декан Факултета ликовне уметности у Београду.
У образложењу се наводи да је, као одговор на тему Бијенала - "Stranieri Ovunque - Странци свуда", уметничког директора Бијанала Адријана Педросе из Бразила, Денић понудио просторну инсталацију која представља сегмент имагинарног глобалног села, односно универзалног светског предграђа, без његових житеља. Наслов "Exposition Coloniale - Колонијална изложба", указује на глобалне структуре које су саздане на колонијалној политици и актуелизује сам појама геополитике.
- Верујем да је избор Александра Денића допринео да се јавност додатно заинтересује за уметника који долази из света сценографије и чији се рад мери кроз међународна признања на том пољу - истиче, у изјави, за "Новости", кустоскиња Ксенија Самарџија. - Кустоски позив са темом "Странци свуда / Stranieri Ovunque" одговара позицији уметника који ствара монументалне, један према један, реалне архитектонске и просторне елементе у којима читава социјална, политичка и историјска значења, хронично и сам припадајући позицији странца. Отвореност Венецијанског бијенала према различитим читањима, слободи инерпретација у пољу проширених медија, потврђује између осталог и чињеница да је Златни лав у категорији националних селекција претходно припао Павиљону Литваније за перформанс - оперу "Сунце и море (Марина)", који смо имали прилике да видимо и у Београду, или подсећање на награђени кореографски рад уметнице Ан Имхоф, испред Немачког павиљона.
Денић: Учио сам од најбољих
Фото архива Новости
ВИЗУЕЛНИ уметник, филмски и позоришни сценограф импресивне међународне каријере Алекснадар Денић, рођен је 1963. године у Београду. Професионалну каријеру започео је осамдесетих година, а за свој рад добио је и једно од најзначајнијих немачких националних признања "Фауст". У позоришту је сарађивао са неким од најзначајнијих савремених, иностраних и домаћих редитеља, попут Франка Касторфа, Мартина Кушеја, Армина Петраса, Дејана Мијача, Татјане Мандић Ригонат, Ивице Буљана, Бранислава Мићуновића, а на филму са Срђаном Карановићем, Емиром Кустурицом, Гораном Марковићем, Милошем Радовићем, Срђаном Драгојевићем.
- Велика је част да Србију представљам у Венецији, у години јубилеја Бијенала и мог личног јубилеја - рекао је јуче у изјави за наш лист Денић. - Тема Бијенала ми је веома блиска, јер више не постоји место где се не осећам као странац. Чак и код куће. Избачени смо из свих колосека, па смо увек неки странци. Очигледно су се, сами почеци мог стваралачког рада и контакти са људима из СКЦ показали као плодоносни. Било је задовољство учити од највећих, и дружити се са њима.
Како пише у образложењу жирија, Денић "светлом које извире из самих објеката, гради загушену атмосферу филмског призора":
- Овај метод је надограђен ауторовом способношћу да у исту сцену утка сложене, чак потпуно неспојиве наративе, који у коначном резултирају осећајем скоро нерукотворене структуре, која је саму себе изаткала у сложеним међуодносима - што је само утисак. Истина је да се ради о веома истанчаној методи грађења простора, његове атмосфере и његове испуњености. Том методом приповедања, кроз наслојавања наратива и тражења значења у преплитању мноштва, бивамо увучени у суптилну магију Денићевог амбијента - закључио је жири.
За Комесара наступа Србије на 60. Бијеналу уметности 2024. године именована је Маријана Коларић, историчар уметности, директор МСУБ. Иначе, Србија је једна од ретких земаља која има самостални излагачки простор у венцијанским Ђардинима. Налази се на острву Санта Хелена и саграђен је у време Краљевине Југославије, 1938. године.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
РОДНИЈУ ИЗ "МУЋКИ" УМРО СИН (19): Пронашли га мртвог у кући - тек после друге обдукције сазнали шта се десило
У ЧУВЕНОЈ ББЦ серији "Мућке" која је снимана од 1981. до 1991. а онда и кроз специјале до 2003. године, играо је Роднија Тротера. И публика га је заволела у тој улози. Енглески глумац Николас Сајмон Линдхерст има данас 63 године, и живот му је обележила једна трагедија.
25. 12. 2024. у 11:11
Стигла вам је једна 110 година стара порука са фронта
Празници нам стижу. А за један такав, најрадоснији међу Хришћанима, десио се најневероватнији прекид једног рата. И то светског. Ово је прича о томе шта једна фудбалска лопта може. Или, заправо... шта може људска слобода, када реши да је не спутава туђа глупост.
25. 12. 2024. у 15:49
ШТА СЕ ДЕШАВА СА ГРАДИШКОМ? Необичан метео феномен забележен у Републици Српској - около "окови", а код њих чисто (ФОТО)
"МОГУЋЕ је да су локални услови створили баријеру."
25. 12. 2024. у 12:05
УКРАЈИНА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Не може да верује које санкције су управо укинуте Русији
РАТ у Украјини, односно "специјална војна операција" како то Русија назива, поново је за једну од споредних ствари изнедрио и спортски потез. Најновије вести на тему "спортске санкције Русима" стижу из света спортова на леду, за које је досад важила апсолутна забрана за учешће руских екипа, а и појединаца.
25. 12. 2024. у 18:59
ОБРАДОВИЋ ЈЕ БИО НА КОРАК ОД НБА ЛИГЕ: Један човек је све стопирао, ево о коме је реч
Иако је Жељко Обрадовић у неколико наврата говорио да му НБА лига никада није била жеља нити приоритет, сада је откривено да је био на прагу да преузме тамошњи клуб.
25. 12. 2024. у 20:20
ХРВАТСКА ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ: Овако сада изгледа Хрват коме је Србин, саиграч, "сломио кости лица" (ФОТО)
Српско-хрватски сукоб десио се у трофејном спорту, а он је, чак и месец касније, вест дана у Хрватској.
25. 12. 2024. у 19:58
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Најновије из рубрике
НАША СУДБИНА ВЕЗАНА ЈЕ ЗА КОРЕНЕ: Поетска "пречитавања" народне поезије из визуре професорке Лауре Ковач
ЗБИРКА песама "Пречитавања" Лауре Ковач, професорке књижевности и песникиње из Суботице, дијалог је ове ауторке са народном поезијом и мало другачије читање познатих мотива.
26. 12. 2024. у 16:14
ЧАРОБНИЦА НАШЕ СЦЕНЕ: На вест о награди "Радивоје Лола Ђукић" за Љиљану Стјепановић
ТРАГ који је оставила у специфичном, тешком жанру, може да се мери само са светским иконама истог стила, Лајзом Минели, на пример
25. 12. 2024. у 16:45
НОВИ РОМАНИ: Небеска љубав
АКО "смети значи желети, а желети смети", како Ана Атанасковић вели у рано јутро свог новог романа, онда се може рећи да је ауторка дела "Змајева жена" и у свом креативном поступку, а и у свом животу успела да оствари синтезу или, боље рећи, симбиозу смелости и жеље.
25. 12. 2024. у 15:52
ПОД СЈАЈЕМ „СЕВЕРНОГ НЕБА“ : Отворен 37. Чукарички ликовни салон
ЈЕДНОГЛАСНОМ одуком жирија награда „Полексија Тодоровић“ 37. Чукаричког ликовног салона припала је Александру Ђурићу, сликару и почасном председнику удружења „Лада“, за рад „Карта северног неба“.
25. 12. 2024. у 15:03
ДОСЛЕДНА И СВОЈА - ДО КРАЈА: После краће и тешке болести напустила нас је Славица Вучковић, дугогодишњи новинар "Новости"
НОВИНАРСТВО за Славицу Вучковић (1947- 2024), која је највећи део свог професионалног пута прешла у „Вечерњим новостима“ , није било професија, већ начин мишљења, и питање става. А како је писала, не правећи компромисе и не узмичући ни пред чим, тако је и живела- усправно, особено, и до краја доследно.
25. 12. 2024. у 14:49
Коментари (0)