ЈУБИЛЕЈ СРПСКОГ БАРБАРОГЕНИЈА: У Дому Јеврема Грујића 90. рођендан Милића од Мачве обележавају изложбом 60 његових слика (ФОТО)
ЈОШ као гимназијалац Милић од Мачве, изрекао је своју "Сликарску заклетву" пред огледалом: "Ја морам бити сликар! Бићу сликар и од сликарства ћу само живети!" И тако је и било.
Фото Дом Јеврема Грујића
У част јубилеја овог великог српског сликара, рођеног као Милић Станковић, пре 90 година, у пољу кукуруза у селу Белотић на подручју Мачве, од мајке Десанке и оца Радована, у Дому Јеврема Грујића отворена је изложба "Небески Милић". Поставка, како, за "Новости", објашњава Бранка Цонић, директорка овог музеја и коауторка, уз Андреу Милојевић, историчарку уметности, обухвата више од 60 дела и уметничких инсталација, насталих током првих 30 година стваралаштва Милића од Мачве.
Фото Дом Јеврема Грујића
- Ова изложба је посвећена српском Барбарогенију, Тролудаку (како је сам себе прозвао), укротитељу ветрова, чувару духова, градитељу кула и небеских вртова, мачванском племићу, сликару маште, песнику боја, магичару и поетском фантастичару, конструктору и визионару, који у себи крије разбарушеност Далија и свестраност Леонарда - истиче Цонићева. - Посвећена је, али и отворена у име жена - мајки, супруга и ћерки које су га бодриле, подржавале, инспирисале и које и данас настављају да преносе његова дела на наредне генерације, чувањем и излагањем његове богате уметничке заоставштине.
Усхићење и страхопоштовање
TУ ДОМУ Јеврема Грујића, где ће изложба моћи да се погледа четвртком и петком од 15 до 20, односно суботом и недељом, између 11 и 16 часова, кажу да је њено организовање пропраћено са страхопоштовањем, усхићењем и мистичним немиром душе.
Ретроспективу је отворио наш угледни историчар и теоретичар ликовне уметности Ђорђе Кадијевић, који је био присан Милићев пријатељ, али и венчани кум. Према његовом мишљењу, реч је о уметнику који је био специфичан феномен југословенског сликарства, један од ретких академских сликара који је задржао аутентично, изворно осећање начина изражавања својих доживљаја, естетског искуства и лепоте света.
Фото Дом Јеврема Грујића
- Готово ништа од оног најизраженијег у његовом сликарству, није могао научити на академији, имао је то урођено, природно, завичајно осећање света које је умео да пренесе на платно - објашњава Кадијевић, за "Новости". - Волео је да слика толико да је сваки његов дан у потпуности био - радни дан, од јутра до мрака.
Држао се своје линије
БИО је сликар неисцрпне маште, која није била компонована од нечег "споља" наученог, већ је извирала из њега - сасвим изворан у инкарнацији призора властите имагинације - наглашава Кадијевић. - Трансформисао је једно уско уметничко и за уметност везано историјско, човечанско осећање у себи, у оно што ће изразити као сликар природе, људи, религијских тема, или аутобиографских момената. И по овоме се битно разликовао од свих из своје генерације: на њега није утицао снажан импулс одушевљавања модерном уметношћу. Док су се други из његовог нараштаја такмичили шта ће научити и преузети од Немаца, Француза или Италијана, он се држао своје "мачванске" линије.
Био је, како истиче саговореник, сликар великог талента, мада донекле суженог круга интересовања на нивоу општег образовања и високе културе, због чега је за оне који нису волели његово дело остао "сељачки сликар", ипак:
- Милић је био можда једини аутентични представник људског живота онаквог какав он јесте, распет између стварности и фантастике. Истанчане, виртуозне технике, са много смисла за детаљ и врло богатим фигуралним приказима, никада збрканим ни конфузним, већ увек разговетним и упечатљивим - увек се сетим фантастичног приказа његовог мачванског села Белотића, у тренутку када се на друму сусрећу свадбена и погребна поворка, тог изванредног симбола универзалне вредности који алудира на људску судбину, а свака тако почиње и тако се завршава.
Фото Дом Јеврема Грујића
Према Кадијевићевим речима, Милић је сликао са велике близине, због чега његове слике најснажније делују са удаљености од метар до два. Због популарности, пре свега у свету али и код нас, био је у прилици да се од свог сликарства буквално обогати. Градио је куће, виле, замак у Мачви...
- У извесном смислу, Милић је био "најнароднији" сликар у нас после Другог светског рата, али на њему се показала и наша склоност забораву. Врло брзо после смрти популарност му је опала, а данас једва да га ико и помиње, па и ову ретроспективу организује породица, а не нека званична институција. Али, то се не дешава само код нас, и један Вермер пао је у заборав на цела три века. У средини осуђеној на амнезију, "сада и овде" има врло мало места за Милића од Мачве. Но то је привремено, јер ће доћи на своје место - он остаје стабилан, интегрални део југословенске културе и уметности и има загарантовано место у историји не само наше, већ и шире европске уметности - закључује Ђорђе Кадијевић.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
Стигла вам је једна 110 година стара порука са фронта
Празници нам стижу. А за један такав, најрадоснији међу Хришћанима, десио се најневероватнији прекид једног рата. И то светског. Ово је прича о томе шта једна фудбалска лопта може. Или, заправо... шта може људска слобода, када реши да је не спутава туђа глупост.
25. 12. 2024. у 15:49
МУКА СЕЉАЧКА Горштак са Голије поклања земљу - разлог тужан: "И Богу си тешка..." (ВИДЕО)
ВИДУ Луковићу са Голије тешко пада што је у многим селима Србије све мање становника и зато је решио бар своје да оживи. Овај сељак из села Плешини одлучио је да своју земљу поклони, али само онима који желе да дођу да живе и раде на селу.
26. 12. 2024. у 15:41
"УДБА МЕ ПРОГЛАСИЛА ЧЕТНИЧКИМ ПЕВАЧЕМ": Зашто је Тозовац славио 4 славе?
ЛИСТ "ТВ Новости" су још 1992. године писале о крсним славама које славе јавне личности.
26. 12. 2024. у 08:34
"ЛЕКЦИЈА СВИМ МУШКАРЦИМА!" Јанис Тима се убио, а његова прва жена открила шокантне детаље
Јанис Тима, чувени кошаркашки репрезентативац Летоније, пронађен је мртав 17. децембра у једном хостелу у Москви, а Русија и Летонија, поред саме узнемирујуће вести да је он скончао, и то баш на рођендан своје жене од које се недавно развео (у питању је чувена певачица Ана Седокова), сазнали су и нешто прилично важно од његове прве супруге.
26. 12. 2024. у 12:34
ОБРАДОВИЋ ЈЕ БИО НА КОРАК ОД НБА ЛИГЕ: Један човек је све стопирао, ево о коме је реч
Иако је Жељко Обрадовић у неколико наврата говорио да му НБА лига никада није била жеља нити приоритет, сада је откривено да је био на прагу да преузме тамошњи клуб.
25. 12. 2024. у 20:20
ОГЛАСИЛА СЕ ХРВАТСКА ПОЛИЦИЈА: Ево зашто је приведена Гога Секулић
ФОЛК певачица Гога Секулић и њен колега Александар "Xander" Мисојчић 25. децембра заустављени су на граничном прелазу између Босне и Херцеговине и Хрватске, а сада се огласила и хрватска полиција.
26. 12. 2024. у 15:12
ТАЧНО НА ОВОМ МЕСТУ БИ МОГАО ПОЧЕТИ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ: Путин га сматра својом територијом, НАТО трупе већ распоређене
ОВАЈ снегом прекривени гранични мост између две средњовековне тврђаве у делу Естоније где се говори руски, могао би бити место где ће започети трећи светски рат, пише Политико.
26. 12. 2024. у 08:55
ПОЈАВИЛА СЕ ШОК ТВРДЊА: "Руси су оборили авион у Казахстану, погледајте трагове експлозије на репу летелице"
АВИОН Азербејџан ерлајнса, који се 25. децембра срушио на путу за Русију, можда је оборен руском ракетом земља-ваздух, према извештајима руских медија који нису наклоњени Кремљу и руском председнику Владимиру Путину.
26. 12. 2024. у 07:44
А ПОСЛЕДИЦЕ? Кина гради највећу хидроелектрану на свету - иселиће милионе људи, "кешираће" невероватне 35 милијарде долара
ПРОИЗВОДИЋЕ троструко више од 88.2 милијарде kWh, колики је пројектовани капацитет тренутно највеће хидроелектране на свету - "Три кланца" у централној Кини.
26. 12. 2024. у 14:37
Најновије из рубрике
ВЕК БЕОГРАДСКЕ ЛЕПОТИЦЕ: Заборављена историја зграде Врачарске задруге у Крунској улици коју је основала породица Вељковић
ОВЕ године, тихо и неприметно, једно од најлепших београдских здања бележи стогодишњицу свог постојања.
26. 12. 2024. у 08:00
НАША СУДБИНА ВЕЗАНА ЈЕ ЗА КОРЕНЕ: Поетска "пречитавања" народне поезије из визуре професорке Лауре Ковач
ЗБИРКА песама "Пречитавања" Лауре Ковач, професорке књижевности и песникиње из Суботице, дијалог је ове ауторке са народном поезијом и мало другачије читање познатих мотива.
26. 12. 2024. у 07:00
ДЕЦЕНИЈА "БАЈКЕ О ПОЗОРИШТУ": Више од сто извођења представе на сцени Звездара театра
ПРЕДСТАВА "Бајка о позоришту" (по тексту Владимира Ђурђевића и у режији Марка Мисираче) у четвртак, 26. децембра, обележиће десет година од премијере на сцени Звездара театра.
26. 12. 2024. у 06:30
ЧАРОБНИЦА НАШЕ СЦЕНЕ: На вест о награди "Радивоје Лола Ђукић" за Љиљану Стјепановић
ТРАГ који је оставила у специфичном, тешком жанру, може да се мери само са светским иконама истог стила, Лајзом Минели, на пример
25. 12. 2024. у 16:45
НОВИ РОМАНИ: Небеска љубав
АКО "смети значи желети, а желети смети", како Ана Атанасковић вели у рано јутро свог новог романа, онда се може рећи да је ауторка дела "Змајева жена" и у свом креативном поступку, а и у свом животу успела да оствари синтезу или, боље рећи, симбиозу смелости и жеље.
25. 12. 2024. у 15:52
Коментари (0)