УНЕЛА СВЕТЛОСТ У УМЕТНОСТ РИМА: Међународна изложба "Нове тенденције `60" представља у СКЦ-у круг у коме је стварала Мира Бртка (1930- 2014)
ОПУС наше сликарке, вајарке, костимографкиње, модног креатора, аниматорке, редитељке - Мире Бртке (1930-2014) је мост између српске и италијанске културе, о чему би требало да посведочи и изложба "Нове тенденције `60", у београдском Студентском културном центру.
Реч је о поставци која је својеврсни омаж уметничкој сцени у Италији шездесетих година прошлог века, а на којој је, уз Бртку, свој траг оставила и наша Милена Чубраковић. Узвратно, Брткина ретроспектива биће одржана догодине у Националној галерији савремене и модерне уметности у Риму.
- Преко Мире Бртке смо имали живог представника који је дао допринос изузетно важним токовима на светској уметничкој сцени, а то ћемо имати прилике да видимо на изложби "Нове тенденције `60" - истакао је на конферернцији за медије Радована Јокића, помоћника министра културе за савремено стваралаштво.
Донела слободарски дух
ШЕЗДЕСЕТИХ година Мира је дошла у Рим са својим слободарским духом, из југословенске средине у којој су жене већ имале озбиљну улогу, док су у Италију тек 1963. стекле право да буду судије - рекла је професорка Драгана Броз. - Тако да она својим идејама није имала утицај само на тамошњу уметност, него и на друштвену активност.
Поред њега о значају уметничких збивања у Италији, којима је допринела и наша ауторка, говрили су и Франческа Каламара, заменица директора Италијанског института за културу у Београду, Мирослав Родић, председник УО Фондације "Мира Бртка", као и представници Научног савета - професор Франко Пурини (председник), др Лудовика Роси Пурини, др Анђело Букарели и професор Драгана Броз, предавач на Универзитету УНИНТ у Риму.
- Мира Бртка је унела светлост у уметност Рима која педесетих и шездесетих није постојала и отворила је нову димензију коју су многи римски уметници прихватили и приклонили се апстрактном сликарству - истакао је професор Пурини, чувени италијански архитекта, који је одржао и предавање студентима и колегама на београдском Архитектонском факултету.
Према његовом мишљењу, на римској сцени Бртка је извршила и велики утицај током трансформације реалистичне уметничке представе у апстрактну, са изобиљем боја, али је у сликарство унела концептуалну уметности. Како је нагласила Лудовика Роси Пурини, вечерашња изложба показаће велике идеје које су постојала у Риму шездесетих и седамдесетих година, када су постојале велике уметничке страсти.
- Српска и италијанска култура су веома различите, али имају заједничких тачака, за шта је пример и уметност Мире Бртке - тврди историчар уметности др Анђело Букарели. - Она је дошла у Рим шездесетих, када је једна група уметника трагала за новим уметничким изразом. Био сам сведок тог времена, и познавао многе уметнике, не и Бртку, али сам њен рад упознао последњих година. Радимо на томе да однесемо њену ретроспективну изложбу следеће године у Рим.
Излагачи из целог света
НА поставци ће уз дела Бртке и наше Милене Чубраковић бити и радови аутора као што су Нобуја Абе и Шу Такахаши из Јапана, Алдо Шмид, Бруно Конте, Паоло Патели и Антонио Франкини из Италије. Београдска публика ће се упознати и са Генђајем Каспачијем из Турске и Маршом Хафиф из Америке.
А представљање римске сцене шездесетих, у београдском СКЦ, заправо је реконструкција три важне изложбе тога доба - Gencay, Brtka, Franchini (Рим, 1964. године), Forme presenti ("Присутне форме" из 1965. такође у Риму), и Illumination (Тренто, 1967).
КАКО СУ ЕКСПЛОДИРАЛИ ПЕЈЏЕРИ КОД ГОТОВО 3.000 ЉУДИ? Постоје две теорије, а једна је посебно застрашујућа
ОКО 2.800 људи, међу којима и велики број припадника либанског оружаног покрета Хезболах, који подржава Иран, као и лекари, повређени су у уторак након што су им експлодирали пејџери којима су комуницирали.
17. 09. 2024. у 21:06
ОШТРО УПОЗОРЕЊЕ МОСКВЕ БАЈДЕНУ, ШОЛЦУ И МАКРОНУ: Моћније оружје од вашег је спремно
ПРЕДСЕДНИК САД Џозеф Бајден, немачки канцелар Олаф Шолц и председник Француске Емануел Макрон могу испровоцирати сукоб који може довести до неповратних последица, рекао је данас председник Думе Русије Вјачеслав Володин на пленарној седници.
17. 09. 2024. у 17:35
ОСМАНЛИЈЕ СУ УЧИЛЕ СРПСКИ: Које наше речи Турци и данас користе
КАДА се поведе разговор о српском језику често се говори о турцизмима, односно речима које су из турског ушле у наш језик и ту се "одомаћиле" током вишевековне отоманске присутности у Србији. Међутим, мало се зна да су и наша култура и језик имали значајан утицај на турски. Један од показатеља историјског значаја српског језика јесте, између осталих, и његов статус у Османском царству.
21. 09. 2024. у 19:21
Коментари (0)