КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (5): Кад песме постану поезија

ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНИ тренутак у коме настају стихови.

Илустрација Новости

СТОЈАН ЂОРЂИЋ (Београд)

1. "ПОЕТИЧКИ ИЗАЗОВИ И ДРУГИ ОГЛЕДИ", Марко Недић ("Академска књига")

Фото П. Митић

НЕДИЋ прави критичке процене и књижевноисторијске схематизације о писцима, делима и еволутивним процесима наше савремене књижевности, у широком временском распону (од 1950. до данас), али и у вишеструко утемељеном интерпретативном приступу. Игњатовић је један од ретких књижевних критичара који није пристао на постмодерну поетичку опаску да се књижевност ограничи само на свој атар, а да артикулацију колективне егзистенције препусти "позванијима". Шапоња се усредсређује на потрагу за елементарном сензацијом коју добијамо рођењем, а то је првобитно осећање постојања, за шта, привучени свачим другим, губимо сензибилитет. Божовић говори о поетичким темама на основу властите песничке праксе, нe само о томе како пише песме, већ открива како оне постају поезија, то јест, шта значе њему, шта читаоцима, како обележавају егзистенцијални тренутак у коме настају. Јовић у лапидарним стиховима транспонује веристичку перцепцију, од које полази, у несуздржану лирску емпатију, коју засвођује ореолом неизмерне светачке брижности.

* * * * * * * * * * *

АНА ГВОЗДЕНОВИЋ (Краљево)

1. "ХВАТАЊЕ МЕСЕЧИНЕ", Гордана Ђилас (ГБ "Жарко Зрењанин")
2. "ТОБОГАН", Саша Радојчић (КЦ Новог Сада)
3. "АРСЕНАЛ", Јелена Марићевић Балаћ ("Суматра")
4. "КРИТИЧАРСКА АКЦИЈА ЗОРАНА МИШИЋА", Милан Алексић ("Албатрос плус")
5. "КЊИЖЕВНОСТ ИЗМЕЂУ ПОЛИТИКЕ И КУЛТУРЕ: БРАНИМИР ШЋЕПАНОВИЋ И ДАНИЛО КИШ", Весна Тријић (Андрићев институт)

Фото Приватна архива

ПЕСМЕ Г. Ђилас још једном потврђују посебно место ове ауторке на савременој песничкој сцени. Често изграђене у преплитању два гласа, оне пред нама васкрсавају минуле догађаје и личности из интимне прошлости. Саша Радојчић завршава песничким "Вјерују", текстом у коме подвлачи и експлицира властиту поетику: песничка вештина се у значајној мери заснива на умећу аутора да говорећи о ономе што јесте каже понешто и о ономе чега нема. У стиховима Ј. М. Балаћ преплићу се античка и наша усмена, фолклорна традиција, а своје место налази и разноврсна лектира. Алексићева студија представља вредан прилог проучавању историје књижевне критике у нас али и историји наше културе. Аутор најпре скреће пажњу на свеобухватност Мишићевог деловања: (критичарски рад; полемичка залагања за модернизацију српске књижевности и њену аутономију у односу на владајућу идеологију, те истицање значаја традиције у књижевном стварању. Студија В. Тријић истражује личне и поетичке корене сукоба двојице аутора различитих уметничких сензибилитета и стваралачких намера.

* * * * * * * * * * *

ВЛАДИМИР Б. ПЕРИЋ (Крагујевац)

1. "ГДЕ РУЖА И ЛОТОС ЦВЕТА: СЛИКА ИНДИЈЕ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ И КУЛТУРИ 19. И 20. ВЕКА", Немања Радуловић ("Федон")
2. "ЗАПИС НА СТУБУ, ЈЕРУСАЛИМСКОМ", Селимир Радуловић ("Лагуна")
3. "АРСЕНАЛ", Јелена Марићевић Балаћ ("Суматра")
4. "ЛЕДЕНО ДОБА", Горан Јоксимовић (Издање аутора)
5. "DAMNATIO MEMORIAE: КАЖЊАВАЊЕ ЗАБОРАВОМ", Ђура Влашкалић (Издање аутора)

Фото

МОНУМЕНТАЛНА монографија Н. Радуловића о имагинарном индијском пружа нам могућности дубоког сагледавања комплексних интеркултурних веза Индије и Србије. Панхуманизам, кључна реч, показује да је превладавање уских граница националног и окретање ка универзалним спонама међу људима - пут ка светлости. Свети homo viator С. Радуловића реализује снолико путовање Египтом. Поетика плача, усмерена ка блештавом лику Оца, који "гледа на све људе као на једно", позива читаоца на пут где сопство спознаје себе само. Ј. М. Балаћ нам доноси поезију, "густу као смола", која енергично повезује љубав и рањавање. За њу је стварање песама, уоквирених Доситејем и Павићем, слободарско израстање светла из света. Двосферна, збирка Горана Јоксимовића, елијадеовски осцилира између светог и профаног. Доминантни песнички глас, окренут античкој филозофији, емпатично позива на јачање заједништва међу људима. Породични роман Ђуре Влашкалића натопљен је рестауративном носталгијом. У њему писац формира завичајни хроничарски оквир усмерен на Сивац, централни топос приповедања.

* * * * * * * * * * *

СТЕВАН ЈОВИЋЕВИЋ (Београд)

1. "У КОСТРЕТИ", Слободан Јовић ("Чигоја")

Фото приватна архива

ТЕМАТСКО-мотивски и стилско-поетички разнолик, нов поетски рукопис С. Зубановића, представља резиме једног од наших најзначајнијих савремених песничких опуса. Лирске минијатуре С. Јовића значењски увезује хришћански добростив песнички субјект који у немилосрдном и духовно испражњеном актуелном добу трага за аутентичношћу. Веристички уверљиве песме из нове збирке С. Милошевића препознају се по обиљу градских призора које перципира и потом симболизује меланхолична и фланерству наклоњена лирска инстанца. Натопљена милитаристичком и еротском метафориком, нова песничка књига Ј. М. Балаћ издваја се по несвакидашњем споју ерудиције, авангардистичке жестине и поп-фолк културе. У исти мах интимистички топла и ангажована, прва збирка поезије С. С. Милосављевић раскрива злослутна наличја савремене цивилизације и налаже самоосвешћење.

Препоручујемо

Култура

0 5

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (4.): Лирска топографија душе

11. 02. 2024. у 18:00

Култура

0 0

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (3.): Поезија надвисила прозу

10. 02. 2024. у 18:00

Култура

0 2

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (2) : Изазови за пасиониране читаоце

09. 02. 2024. у 13:42

Култура

0 4

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (1): У знаку меда и жучи

08. 02. 2024. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације