ОБЈАВЉЕНА САБРАНА ДЕЛА МИЛОРАДА ПАВИЋА:Издавачки подухват КЦВ Милош Црњански и Народсне библиотеке Србије
ОБЈАВЉИВАЊЕМ књига „Језичко памћење и песнички облик”, „Историја, сталеж и стил” и „Роман као држава и други огледи”, завршен је трогодишњи капитални пројекат објављивања сабраних књижевноисторијских и есејистичких дела Милорада Павића који су реализовали Културни центар Војводине „Милош Црњански” из Новог Сада и Народна библиотека Србије из Београда.
ФОТО: КЦВ Милос Црњански и Википедија
Изузетно значајне књиге из области теорије и историје књижевности Милорада Павића нису објављиване протеклих 40 година, а сада су и први пут свеобухватно објављене. Укупно девет књига, подељених у три кола, сада су доступне јавности.
Прво коло: „Историја српске књижевности барокног доба”, „Историја српске књижевности класицизма” и „Историја српске књижевности предромантизма” (2023);
Друго коло: „Војислав Илић, његово време и дело”, „Гаврил Стефановић Венцловић” и „Војислав Илић и европско песништво” (2024);
Треће коло: „Језичко памћење и песнички облик”, „Историја, сталеж и стил” и „Роман као држава и други огледи” (2025);
ФОТО: КЦВ Милос Црњански и Википедија
Милорад Павић је један од најважнијих српских књижевних историчара 20. века, о чему сведоче његови бројни нови увиди у заборављене писце и епохе наше литерарне баштине који су прихваћени и високо вредновани у науци о српској књижевности. Поновно издање ових радова свакако представља значајан допринос домаћој и европској академској заједници, где они имају статус обавезне (или, сходно предмету, секундарне) литературе, али и комплетнијем увиду у стваралаштво једног од најзначајнијих књижевника последњих деценија 20. и почетка 21. века.
Објављивање „Књижевноисторијских и есејистичких дела Милорада Павића” није подразумевало њихово пуко реиздање већ и приређивање текстова по савременим текстолошким начелима, пратећу научну литературу укључујући и библиографско-рецепцијска изучавања тих дела од њиховог првог објављивања до данас.
Приређивач и уредник „Књижевноисторијских и есејистичких дела Милорада Павића” је Павићев дугогодишњи најближи сарадник на Филозофском факултету у Новом Саду проф. емеритус др Сава Дамјанов.
Откријмо само да књига „Роман као држава” садржи „неколико аутопоетичких записа”, а почиње Павићевим записом „Аутобиографија”:
„Ја сам писац већ две стотине година. Далеке 1766. један Павић је објавио у Будиму своју збирку песама и отада се сматрамо списатељском породицом. Рођен сам 1929. на обали једне од четири рајске реке у 8 и 30 часова...”
Задовољство је сазнати директно од писца да је он до 1984. године и објављивања „Хазарског речника”, био најнечитанији писац у својој земљи, а од те године надаље најчитанији, као и да су му књиге, на његово запрепашћење, до сада преведене око сто пута на разне језике. „Укратко, ја немам биографију. Имам само библиографију”, рекао је Павић.
- антрфиле -
ПРОМОЦИЈА НА САЈМУ КЊИГА
НА предстојећем 68. Међународном београдском сајму књига биће промовисана Сабрана „Књижевноисторијска и есејистичка дела Милорада Павића” на штанду Народне библиотеке Србије, у петак, 31. октобра у 12 сати.
Препоручујемо
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)