СА ДУЧИЋЕВИМ СТИХОВИМА У ДАНТЕОВОМ ГРАДУ: Поставку Мире Маодуш у Фиренци чине и радови из Музеја Херцеговине, посвећени великом песнику
ВЕЛИКА српска уметница српског порекла Мира Маодуш враћа се у Италију са новом изложбом и серијом радова посвећених везама између сликарства и поезије.
Овако италијански лист "Ливорносера" најављује поставку наше сликарке у Фиренци, чије отварање је заказано за 6.март у 12.30, у Палати "Пегасо", уз високе званичнике, попут председника Регионалног савета Тоскане Антонија Мазеа и секретара Франческа Газетија. Нову поставку уметнице рођене у селу Медак код Госпића, у Лици, школоване у Франкфурту, Венецији и Паризу, која више од пола века ствара на релацији Француска-Србија-Јапан, чини двадестак слика. Кустос изложбе "Мира Маодуш, поетика боја" је Силвија Пампалони, а на отварању ће говорити и историчарка уметности Вероника Карпита.
Претходно, у овом делу света Мира Маодуш излагала је пре две године - приређена је ретроспектива њених дела у Музеју "Ђовани Фатори" у Ливорну. Био је то део интернационалног пројекта "У славу Мире Маодуш", који је започео у Београду, у Галерији 73, настављен у Требињу, одакле је наставио даље по свету, са идејом да се где год иду њене слике промовише и поезија Јована Дучића.
Ћирилица - почаст пореклу
ОД ране фигурације, инспирисане немачким експресионизмом, до преласка на апстрактну уметност када долази у Париз, Мира Маодуш била је концентрисана на своја ликовна истраживања хармоније композиције - примећују италијански новинари. - Од средине осамдесетих година, уметница се посветила истраживању поетике писања. Фраза, речи, слова, знакове представљала је читавим скупиом боја које су реферисале на њој значајне експресионисте и фовисте. Укрштајући своје познавање јапанске калиграфије, коју је проучавала седам година, са ћириличним алфабетом, као почаст свом пореклу, Мира посвећује свој уметнички процес истраживању универзалне симфоније знакова.
Тако су и сада њена платна, која се чувају у Музеју Херцеговине, а посвећена су Дучићевој поезији, стигла до Фиренце. Мира Маодуш себи је ставила у мисију да га као уметника представи Италији, где је овај Требињац, у Риму провео део своје дипломатске каријере, као отправник послова. Иако је доста превођен у Великој Британији и Француској, његови стихови су Италијанима потпуно непознати. На поставци ће тако први пут моћи да се прочитају на италијанском, у необјављеној верзији, и преводу Ане Илић. Како сазнају "Новости", сликарка је иницирала и неке разговоре о објављивању Дучићеве збирке.
- Мира Маодуш је одувек била инспирисана поезијом (Артур Рембо, Александар Пушкин, Салваторе Квазимодо, Јован Дучић, Сергеј Јесењин, Габријел Д`Анунцијо, Пол Верлен) - пише италијанска штампа. - Она исказује своја осећања комплексним наносима боје, али и служећи се старим техникама, како би створила нешто налик византијској позадини. Синтеза њене потраге за универзалним је и полиптих "Омаж Дантеу Алигијерију", настао специјално у част града Фиренце.
У најавама ове изложбе подсећа се и веза која постоји између наше уметнице и Амадеа Модиљанија: Мира Маодуш је пола века стварала и живела у последњем атељеу у Паризу славног Тосканца. У његовом дворишту Модиљани је створио неке од својих најзначајнијих скулптура, укључујући и "Каријатиде", које се сада налазе у МоМА у Њујорку. Деценијама се наша уметница борила, пред налетом капитала, да се ово здање на Монпарнасу не пренамени или сруши, и коначно је пре две године француско министарство културе, "Атеље 11", прогласило спомеником културе.
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)