ОВЕКОВЕЧИО ЧИТАВУ ЈЕДНУ ЕПОХУ: Поводом одласка великана југословенске и српске фотографије Томислава Петернека (1933- 2024) (ФОТО)
КАДА вам нешто блесне у оку, то се не пропушта. Тако настају велике фотографије, говорио је Томислав Петернек (1933-2024), великан југословенске и српске фотографије, који се у ноћи између суботе и недеље, у Београду, преселио у вечност, после краће болести.
Говорио је Петернек да је у свом богатом опусу, настајалом током читавих седам деценија, само - сакупљо живот. А успео је да сабере читаво једно време, његову историју, менталитет, ломове, промене, моду, наду, тугу, носталгију... Његовом оку нису промакли ни гледаоци фудбалске утакмице "кроз тарабу", ни уморни музиканти, ни демонстранти који су протестовали против смрти Патриса Лумумбе, као ни суденти - "шездесетосмаши", ни најпопуларнији југословенски саобраћајац Јован Буља, ни светски и домаћи државници,
ратови у бившој Југославији, али и на другим меридијанима (ирачко - ирански сукоб, рат Египта и Израела, револуција у Румунији), ни ајкуле и рониоци у водама Малдива, светла Париза...
Рођен је 1933. године у Винковцима, где је завршио Реалну гимназију и где је листајући старе албуме оца Братољуба заволео фотографију већ са 21 годином. Тада је, 1954. године, имао и своју прву самосталну изложбу. Новинском фотографијом је затим почео да се бави у крагујевачкој "Светлости", где му је уредник био Мића Тадић, брат глумца Љубе Тадић. Каријеру је наставио у Београду, радећи у "Борби", "Спорту и свету", "Младости", "Југословенској ревији", "Економској политици". У том периоду настају његови чувени снимци разорног земљотреса у Скопљу 1963, које је и пола века касније представио у главном граду Северне Македоније.
- Не знам колико сам фотографија урадио у животу, али знам да је за добру фотографију осим оштрог ока најважнији тим - тврдио је Петернек, који је од 1970. до 1993. и одласка у пензију, био уредник фотографије у београдском недељнику НИН. - Ја сам га имао у НИН-у. Поносан сам на око 700 насловних страна које сам урадио за НИН.
Слепи путник у "Плавом возу"
ТИТОВА смрт је Петернека затекла у Београду, али је већ сутрадан, у рану зору аутом кренуо у Љубљану. - Уђем у један од првих аутомобила у посмртној колони, стигнемо на железничку станицу... Схватим да имам још времена да нешто урадим, да буде различито, видим претпоследњи вагон са отвореним вратима. Запалим томпус, уђем у тај вагон. Воз иде даље. Пред Загребом нам се придружује Блажа Мандић који је био шеф кабинета у Маршалату. Знали смо се, пита ме: "Шта ћеш ти овде?" Одговарам: "Па на задње путовање." Сликам како чувају Титов ковчег и све што следи - присећао се фото-репортер како је постао слепи путник у "Плавом возу".Овај импозантан број снимака који су се по квалитету и значају забележеног тренутка толико издвојили да су завредели "насловницу" је, према мишљењу аутора, заправо, представљао један изузетно обиман роман, с малим изузетком - свака страница прича сопствену причу. Упоредо уз рад у фото-журнализму, бави се и примењеном фотографијом, рекламном, модном, подводном. Од 1980. снимао је у Јадранском мору, Карипском мору, Индијском океану, Црвеном мору. Као члан УЛУПУДС-а и удружења новинара Југославије и Србије, учествовао је на многобројним групним изложбама. При Југословенском институту за новинарство покренуо јд образовни смер за фото-репортере 1985. Као ментор одсека, ишколовао је три стотине младих људи, од којих су неки значајна имена наше садашње новинске фотографије.
Прве професионалне батине
ЈОШ док је радио за "Борбу", Петернек је добио своје "прве професионалне батине, током протеста, због убиства првог премијера Конга, Патриса Лумумбе, у чију ликвидацију су, како се тада сматрало, били умешани Белгијанци, као бивши колонизатори. - Видео сам камион на коме је стајао и полицајац. Попео сам се и ја и кренуо да снимам. Полицајац је питао за кога радим. Заустио сам да кажем за "Борбу", стигао сам да изговорим само то Б, а он је помислио за Белгијанце. Опалио ме је пендреком тако да сам слетео са камиона - сведочио је Петернек.Петернек је радио фотографије за разне светске медије и био акредитован при Министарству информисања Југославије као дописник великих фото-агенција, међу којима су Ројтерс, Истлајт, Контраст, Уницеф, Корби Сигм и др. Фотографије су му објављиване у различитим листовима широм света. Његов рад нашао се на поставци кад је, после реконструкције, отваран Музеј савремене уметности на Ушћу. Међу признањима, а добијао их је на изложбама у Берлину, Харкову, Калкути, у Италији, Мађарској, Египту, Азербејџану... најдраже су му биле Награда за животно дело и Награда града Београда, док је по њему име добила награда "Томин шешир". Иза њега је остала и фото-монографија - "Живот с фотографијом".
ТАЧНО НА ОВОМ МЕСТУ БИ МОГАО ПОЧЕТИ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ: Путин га сматра својом територијом, НАТО трупе већ распоређене
ОВАЈ снегом прекривени гранични мост између две средњовековне тврђаве у делу Естоније где се говори руски, могао би бити место где ће започети трећи светски рат, пише Политико.
26. 12. 2024. у 08:55
ПОЈАВИЛА СЕ ШОК ТВРДЊА: "Руси су оборили авион у Казахстану, погледајте трагове експлозије на репу летелице"
АВИОН Азербејџан ерлајнса, који се 25. децембра срушио на путу за Русију, можда је оборен руском ракетом земља-ваздух, према извештајима руских медија који нису наклоњени Кремљу и руском председнику Владимиру Путину.
26. 12. 2024. у 07:44
А ПОСЛЕДИЦЕ? Кина гради највећу хидроелектрану на свету - иселиће милионе људи, "кешираће" невероватне 35 милијарде долара
ПРОИЗВОДИЋЕ троструко више од 88.2 милијарде kWh, колики је пројектовани капацитет тренутно највеће хидроелектране на свету - "Три кланца" у централној Кини.
26. 12. 2024. у 14:37
Коментари (0)