ДОБА КАДА СМО ИШЛИ У КОРАК СА СВЕТОМ: Век надреализма у галерији "Рима"

СВЕТСКОМ јубилеју, обележавању једног века од када је Андре Бретон објавио Манифест надреализма, чиме је у Паризу званично основан један од најутицајнијих уметничих праваца 20. века, на јединствен начин прикључила се и Галерија "Рима" у Београду.

Фото Документација галерије "Рима"

У њиховом простору у Париској улици, на изложби у част стогодишњице чувеног авангардног покрета, премијерно је нашој публици представљено и Бретоново писмо Марку Ристићу и редакцији часописа "Надреализам данас и овде", које је са одговорима на "Анкету о жељи", било упућено 1932. године.

Фото Документација галерије "Рима"

Ова поставка подсећа и да се у Србији, односно Краљевини Југославији, надреализам паралелно и равноправно развијао са оним у Француској и у Европи. Носиоци тих напредних идеја били су тада млади интелектуалци који су после Првог светског рата студирали у Паризу, а потом основали надреалистичку групу - Марко Ристић, Милан Дединац, Младен Димитријевић, Душан Матић, Стеван Ване Живадиновић-Бор, Константин Коча Поповић, Петар Поповић, Радојица Живановић-Ное, Бранко Миловановић, Александар Вучо, Ђорђе Костић, Ђорђе Јовановић и Оскар Давичо.

Сведочанство о заједничком ангажовању српских и француских надреалиста, али и потврда њихове равноправне позиције унутар самог покрета, управо је писмо са седам Бретонових одговора на "Анкету о жељи", објављено у трећем и последњем броју гласила српских надреалиста, заједно са одговорима Ренеа Кревела, Пола Елијара и Салвадора Далија, послатим специјално за то издање штампано јуну 1932. Овом, као и осталим Бетоновим писмима, али и другим вредним документима из заоставштине Марка Ристића, после његове смрти, губи се сваки траг.

- Октобра прошле године, писмо се појавило у Паризу на аукцији Mille nuits de reves VI, заједно са другим куриозитетима из колекције Женевјеве и Жан-Пола Кана - каже, за "Новости", Александар Милојевић, оснивач и власник галерије "Рима", који је овај вредан документ купио и вратио у земљу. - Оно је важно због доприноса сагледавању значаја београдског покрета, који је био један од најважнијих изван Француске, у једном периоду, а помиње се и у каталогу резоне Андре Бретон.

Према Милојевићевим речима, и пре вечерашње премијере, домаћа стручна јавност показала је велико интересовање за ово писмо. Поред њега, међу експонатима на изложби ће се наћи и публикације које су излазиле под ознаком "Надреалистичка издања", а према речима кустоскиње "Риме", Софије Миленковић, представљају јединствену издавачку делатност београдских надреалиста. Објављивали су књиге, проспекте, памфлете и рекламни материјали.

- Осим тога, биће приказани часописи из преднадреалистичке фазе која почиње 1922. и траје све до коначног оснивања групе и отпочињања колективног деловања тринаесторице надреалиста - додаје Миленковићева. - То су часописи "Путеви", "Путеви - Нова серија" и "Сведочанства". Такође, биће изложен и трећи број часописа "Надреализам данас и овде", у којем је објављен Бретонов одговор на "Анкету о жељи", као и други број у којем су постављена питања на поменуту анкету. Ту је и цртеж "Ивицом сна", Душана Матића...

Фото Документација галерије "Рима"

Како наглашава ова историчарка уметности, у тексту који прати поставку, надреалистички покрет је имао интернационални карактер - развијао се у Белгији, Шпанији, Чехословачкој, Енглеској, Швајцарској, Португалији, Немачкој, као и на другим континентима, а од самог почетка присутан је и у Србији:

- Већина покрета изван Француске била је активна тек од 1930, док су се француски и српски надреализам развијали синхронизовано пуну деценију између 1922. и 1932.

После увођења шестојануарске диктатуре у Југославији, обрачуни са левичарским покретима и партијама, и хапшења Костића, Поповића, Јовановића и Давича, под оптужбама за комунистичко деловање, београдска надреалистичка група 1932. је престала да постоји, чиме је окончана и колективна сарадња француског и српског надреализма.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације