РАЂАЊЕ ДЕВЕТ СУНАЦА: Цртежи, слике и "Пећина", академика Тодора Стевановића, пред публиком у Сомбору

ЗА дела академика Тодора Стевановића, која ће се од вечерас наћи на изложби "Генеза", у Културном центру "Лаза Костић" у Сомбору, наша угледна историчарка уметности Љубица Буба Миљковић написала је да су "одраз наизглед неухватљивог и неразумљивог, садржаног у човеку, у друштву, сваком бићу и космосу, покушај да се одгонетне тајна настајања и постојања."

Фото З. Јовановић

Поставку ће чинити цртежи, слике и Тодорова "Пећина", чувени циклус овог уметника из 1993. године. На север Бачке, ови радови стигли су захваљујући Војиславу Р. Вићићу, који предано, породично колекционира дела нашег великог аутора.

У писму које је Тодор упутио посетиоцима вечерашњег свечаног отварања, између осталог, стоји да је село Залужње код Лесковца, где је рођен, корен његовог живота, Београд и Ниш - гране и лишће, а Сомбор - цвет. Јер, у Сомбору је 1967. добио награду Ликовне јесени за слику на изложби "Поетска фантастика", а пет година потом, на истој смотри и награду за цртеж, на изложби Четвртог тријенала југословенског цртежа. Ту је добио и откупну награду кабинета ЈАЗУ, 1988. године, да би круна била награда - "Милан Коњовић" (2016).

- На тој изложби "Поетска фантастика", награду смо равноправно поделили Милан Коњовић, Нивес Кавурић Куртовић из Загреба, и ја - присећа се наш академик свог првог сусрета са славним сликарем чије име је готово синоним за Сомбор. - Био је велики уметник и господин, прави ауторитет. У свом сликарству узбуркао је равницу.

Уз цртеже, којих је највише у Вићићевој колекцији, за десет великих слика, величине два пута два метра, које ће вечерас имати премијеру, уметник тврди како могу да представљају манифест његовог живота.

- То су платна од јуте - објашњава Стевановић, који је ове радове, у знак захвалности за све што је учинио за његов опус, поклонио свом колекционару. - Једно платно остало је празно, док је на осталих девет, по један круг. Једно сунце. То је оно сунце, чији излазак сам у детињству посматрао на истоку. Оно се креће у неком полукругу и на западу се губи. И настаје мрак. Тих девет сунаца представља кретање.

Овај циклус настао је када је пре много година наручио десет блинд рамова, са намером да направи нешто јединствено:

- Када сам преко њих разапео јуту, само то платно ме узбудило. Схватио сам да је то само по себи слика. Јер, пре слике је постојала празнина, а из ње се појавио блинд рам. И он сам је уметничко дело, а преко њега разапето јута платно, имало је чудесну структуру. Онда је из те празнине дошло тих девет сунаца. А зашто их је девет, када је сунце једно? Па, волим број девет. Нема другог објашњења.

Како открива наш велики сликар, ускоро би требало да се појави и монографија посвећена његовим цртежима. У Вићићевој колекцији их је око 200, и управо ће овај колекционар објавити то јединствно издање, у сарадњи са својим сином Лазаром, архитектом и ћерком Милицом, будућом историчарком уметности.

Овај циклус настао је када је пре много година наручио десет блинд рамова, са намером да направи нешто јединствено:

- Када сам преко њих разапео јуту, само то платно ме узбудило. Схватио сам да је то само по себи слика. Јер, пре слике је постојала празнина, а из ње се појавио блинд рам. И он сам је уметничко дело, а преко њега разапето јута платно, имало је чудесну структуру. Онда је из те празнине дошло тих девет сунаца. А зашто их је девет, када је сунце једно? Па, волим број девет. Нема другог објашњења.

Како открива наш велики сликар, ускоро би требало да се појави и монографија посвећена његовим цртежима. У Вићевићевој колекцији их је око 200, и управо ће овај колекционар објавити то јединствно издање, у сарадњи са својим сином Лазаром, архитектом и ћерком Милицом, будућом историчарком уметности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације