ПИСАЦ СТИВЕН ЕРИКСОН У НИШУ И БЕОГРАДУ: Епска фантастика је у корену свих прича
ЈЕДАН од најзначајнијих светских писаца у жанру епске фантастике, Стивен Ериксон, трећи пут се у Србији нашао као гост шестог Фестивала фантастике у Нишу, али и као аутор чије име стоји на већ четрнаестој књизи у издању "Лагуне".
Н. Скендерија
Први том романа "Звон паса", приповест из "Малашке књиге Палих", ново поглавље у том монументалном серијалу који је Ериксона прославио широм света.
После дружења са пасионираним љубитељима фантастике у Нишу, Ериксон је јуче са читаоцима разговарао и у књижари "Делфи" у београдском СКЦ, а потом је, после многих година, одиграо и једну од својих некада омиљених игара "Лагуми и змајеви" - због чега је, како нам је поверио, осећао велико узбуђење и малу бојазан.
Писац из Канаде вели да је свој свет и епску приповест, која се разрасла у безмало два туцета узбудљивих романа, почео да ствара веома давно, још раних осамдесетих. Као неко ко о себи наводи да је, осим студија археологије и антропологије, завршио и курс креативног писања у Књижевној радионици Ајове, Ериксон сматра да се писање учи, у оној мери у којој оно представља занат. Саму причу вам, ипак, неће дати ниједна радионица.
- Археологија је моја велика љубав, она човеку који уме да види даје осећај за дубину времена. Када посматрам неки крајолик, посебно у Европи, видим и слојеве које су људске руке обликовале стотинама хиљада година. Нисмо ни свесни колико су давнашњи догађаји обликовали наш данашњи живот. Када неко ствара фантастичне светове, мора да има осећај за то, проток и значење времена, људске историје.
Сама фантастика, сматра Ериксон, је - уколико књижевност и њену историју видимо као дрво, у самом његовом корену, сазданом од митова и легенди утканих у прве приче попут "Гилгамеша", Веда или "Илијаде", док гране све време посежу ка универзалном, суштинском у људском бићу, ка бити људског постојања.
- Предивно је код епске фантастике што она надилази време, чији је проток за њу ирелевантан - каже Ериксон о жанру који га је прославио.
Жанру, који као читалац, баш као и играње "Лагума и змајева" (које је такође врло налик роману), у потпуности избегава - да не би утицало на оно што сам пише. Стивен чита публицистику, дела у широком распону тема од антрополије до квантне физике, научну фантастику... Највећим живим канадским писцем сматра Маргарет Атвуд - и јуче се веома обрадовао сазнавши да и њена дела на српском читамо у издању "Лагуне".
Н. Скендерија
Ћеле кула
НАГРАДА нишког Фестивала фантастике "ЗмајКон", коју су прошле године понели Питер В- Брет и Адријан Чајковски, припала је ове године стрип аутору Игору Кордеју и Ериксону - који се у Канаду враћа са статуом "Минас Едел", дизајнираном као стилизована Ћеле кула. Пресрећан је због учешћа на конвенцији која му пружа могућност непосредног сусрета са читаоцима, а Нишлије су га одушевиле мноштвом промишљених питања и коментара.
Препоручујемо
ОДЛУКА КОЈА МОЖЕ ДА ПРОМЕНИ СВЕ: Русија разматра Трампову понуду
РУСКО министарство спољних послова, заједно са својим савезницима и партнерима, разматра предлог америчког председника Доналда Трампа за придруживање Одбору за мир, изјавио је данас портпарол Кремља Дмитриј Песков.
09. 02. 2026. у 11:26
ОРБАН ОТКРИО ШОК ДЕТАЉЕ: Одбио сам позив Клинтона да уђем у рат са Србијом 1999. године
МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан изјавио је да је 1999. године, током свог првог премијерског мандата, док су трајали сукоби у АП Косову и Метохији и НАТО агресија, добио позив од тадашњег америчког председника Била Клинтона да Мађарска отвори други фронт и нападне Србију или "бар да пуца из Мађарске преко Војводине све до Београда", али да је одбио такав позив, пренео је данас Телеx.
09. 02. 2026. у 11:13
НАЈВИШИ ЧИН МОНАШТВА У ПРАВОСЛАВЉУ: Ко су Схи монаси?
ОВО пострижење назива се „другим крштењем“, постризавани се очишћује од свих грехова и постаје "син светлости“.
08. 02. 2026. у 09:25
Коментари (0)