ПОДРЖАНА ЉУБАВ МАРИНЕ И УЛАЈА: Голубовић на конкурсу ФЦС добио новац за причу о славном пару, а Драгојевић за официра који је променио пол

ДВОЈЕ љyди који су променили светску уметност путују по Европи у црном, малом комбију, који је позорница за њихов однос - љубав, страст, сексуалност, пријатељство, поверење, блискост.

Фото Архива Новости

Ово би у најкраћем био сиже за остварење "Art is easy - Марина и Улај, љубавна прича", редитеља Срдана Голубовића (продукција "Баш Челик"), које је, на конкурсу за суфинасирање развоја пројеката домаћих дугометражних играних и документарних филмова, Филмски центар Србије подржао са 1,5 милиона динара.

Уз љубавну и професионалну причу Марине Абрамовић и њеног дугогодишњег партнера Улаја (Франк Уве Лајсипен), једног од најславнијих уметничких парова 20. века, из државног буџета ће се 2024, у овој категорији финансирати још седам дела, од 49 колико их се пријавило на конкурс објављен у "Вечерњим новостима", 18. априла (један је у међувремену одустао). То је одлука коју је усвојио Управни одбор ФЦС и потписао њен председник Мирослав Лекић, а на предлог комисије у којој су били Зорана Поповић (председник), Милина Тришић, Срђa Вучо, Немања Војиновић и Мирослав Терзић.

Међу осам подржаних пројеката је и "Majop и Хелена", редитеља Cpђaна Драгојевиhа (продукција Delirium ДОО). То је прича о животу пензионисаног мajopa Војске Србије - Хелене Вуковић, јединог високог официра било које војске у свету који је променио пол, поставши жена у четрдесетој години живота. Комисија га је подржала једногласно и проценила да има "реалне изгледе за добијање неопходног европског финансирања и успешну реализацију". И за развој овог филма је намењено 1,5 милиона колико и за "Двобој" редитеља Уроша Томића ("Адреналин" ДОО), који се границама људске слободе бави кроз причу о заборављеној српској песникињи са почетка 20. века - Лепосави Мијушковић. Став комисије је "да српска кинематографија заслужује дело о једној од пионирки феминизма на овим просторима".

Још два играна остварења добила су по милион и по динара "Нечија ћерка" Сташе Бајац (Digitalkraft) и "Језа" Синише Цветића (Sense protuction доо). Целовечерњи првенац Сташе Бајац је инспирисан стварним догађајем, сведочењима младих глумица које су оптужиле наставника за сексуално злостављање, на основу чега је ауторка написала причу о кустоскињи чијег оца - поштовану и вољену jaвну личност - oптyжују за сексуално узнемиравање. Док је Цветићева "Језа" филм о серији убистава за која се сумња да су дело вампира, а дешавају се унутар имућне српске породице непосредно пре почетка Првог светског ратa.

Подржана су и три дугометражна документарна филма. И то са 800.000 динара "Под сјајем звезда", редитеља Младена Матичевића (Film road production), који се бави историјатом забавне музике у Београду, односно Србији и Југославији, колико је добио и докуменатарац "Последња краљица", редитеља Гордана Матиhа ("Крупни план") посвећен Марији Карађоревић и турбулентном историјском времену у коме је владала. Пројекту "Додир" редитеља Драгана Јовићевића ("Мини филм"), који је претходно порепознат на конкурсу ФЦС за унапређење и развој сценарија, додељено је 900.000 динара.

Међу ауторима чији су се пројекти наши међу 40 одбијених, између осталих су се нашли и Милутин Петровић (играни филм "Убице"), Милорад Милинковић (играни филм "Плава гробница"), Петар Ристовски (играни филм "8 минута и 15 секунди").

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације