СРПСКА УМЕТНОСТ ВАТРЕ: На Међунаром бијеналу керамике на Корзици дела шест наших одабраних аутора различитих генерација и поетика
САВРЕМЕНА керамичка сцена Србије приказаће своја достигнућа на управо отвореном Међународном бијеналу керамике - уметност ватре, у Бонифацију (BIBAF Biennale Internationale de Bonifacio des Arts du Feu).
Фото МПУ
Музеј примењене уметности из Београда један је од партнера на организацији и селекцији учесника за то Бијенале, које на сваке две године представља керамичку сцену неке друге земље. Специјални гости угледне манифестације на Корзици, пре наше земље, били су Француска, Италија, Јапан и Малта.
Нашу стваралачку репрезентацију чини шест одабраних аутора различитих генерација и поетика. Тако су се на актуелној изложби Corso Serbian, заједно са делима корзиканског уметника Занија, нашли и радови Јоване Чаворовић, Љубице Јоцић Кежевић, Јасмине Пејчић, Бојане Ристевски Млакер, Валентине Савић и Велимира Вукићевића.
- Изложба под називом Corso Serbian представља разноликост уметничких дискурса селектованих уметника, који кроз различите наративе успешно репрезентују савремену српску уметничку сцену керамике - истиче виша кустоскиња Музеја примењене уметности Јелена Поповић, која је кустос-сарадник изложбе.
Комесари Бијенала су корзикански керамичар Жан-Франсоа Бађиони (Зани), предузетник, издавач и колекционар са Малте Оливије Плике, док је партнер-координатор Биљана Јотић, директор МПУ. Цео пројекат се реализује уз подршку Културног центра Бонифацио.
Фото МПУ
Међу српским излагачима, двоје су угледни професори Факултета примењених уметности - (1950) и Љубица Јоцић Кнежевић (1973). Професор у пензији, Вукићевић излаже више од 40 година (имао је 18 самосталних изложби у Југославији, Јапану, Немачкој, Француској и Румунији), његови радови су више пута награђиван и део су многих музејских колекција широм света.
Фото МПУ
Ванредна професорка Јоцић Кнежевић специјализовала је керамичку скулптуру и керамичке технике у Јапану, а 2015. je уврштена у 100 најзначајнијих савремених ликовних уметника који су се изразили у керамици.
Од Јапана до "Блатобрана"
У РАДНИМ биографијама Бојане Ристевски Млакер (1985) и Јоване Чаворовић (1985) стоји и да су везане за грнчарско друштво, односно галерију "Блатобран" из Београда, а обе су се и стручно усавршавале у Јапану. Ристевски Млакер је учествовала на бројним изложбама и пројектима, како у Србији тако и свуда у свету, а води и студио "Јуха" у Љубљани. Док је Чаворовићева, уз то што је оснивач и сувласник "Блатобрана", међународну видљивост стекла учешћем на више групних и самосталних изложби широм света.
На ФПУ као доцент ради и Јасмина Пејчић, која је до сада имала 15 самосталних изложби, и учествовала на више од 200 колективних, у земљи и иностранству. Добитник је домаћих и иностраних признања за дела која се налазе у колекцијама у Србији, Јапану, Кини, Тајвану, Француској, Финској, Ирској и Словенији. Након што је дипломирала, магистрирала и докторирала на ФПУ, Валентина Савић (1970) је била стипендиста грчке владе за специјализацију на Факултету ликовних уметности у Атини, на одсеку вајарства. И овој награђиваној уметници радови се налазе у многим јавним и приватним колекцијама широм света.
Препоручујемо
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)