ЂУКИН ПОДВИГ: Представа "Искра" Маје Колунџије Зорое посвећена мајци Николе Тесле, у Београду и Смиљану

НИСМО под истим небом рођене, већ под истим облаком! - каже глумица Маја Колунџија Зорое, уочи претпремијере монодраме "Искра" посвећене Ђуки, мајци Николе Тесле, у Театријуму.

фото Википедија

Живот ове неписмене жене која је одгајила научника - јунака, постала је тема представе коју је на основу Мајиних истраживања и сугестија написала драматуршкиња Ружица Васић, а београдска публика ће је видети у недељу, 25. августа, у Капетан Мишином здању. А само четири дана касније и у Николином Смиљану!

- Ђука се помињала помало и узгред, али се нико њом није на сцени озбиљније бавио. Питала сам се како је то могуће, изгледа је мене чекала - објашњава глумица која је пунолетство као избеглица дочекала 5. августа у колони, склањајући се од пошасти "Олује". - С посебним емоцијама предала сам се овој представи. Јер, обе смо са личког поднебља, Ђука из Томингаја, 40 километара удаљеног од места у којем сам рођена. Само нас два брда деле. Веома ми је блиска, истог смо менталитета. У нашем крају мајке су патријархалне, посвећене деци и веома штедљиве. Јер, тамо се све рађа из камена и то мало ограђене земље. Тесла је за мајку говорио "што оком - то руком". Па и да завеже три чвора на трепавици.

Како објашњава, и сам назив је симболичан: "Искра" као искра живота, као место рођења сваке емоције, и наравно, као искра Николиног открића и светлости коју је подарио човечанству.

фото Д.Миловановић

- Дочекала је мајка Ђука откриће струје и, што је важније, сина на самртничкој постељи. Била је на танкој линији између живота и смрти, ипак, издржала је све док није стигао у Смиљане, априла 1892. године. Патила је што се Николе није нагледала, али је рано осетила да га не сме везати уз скуте. Стегла је срце и спаковала га још као дечака у Карловац, код сестре, да учи вишу реалку. Тамо је добио маларијску грозницу и три године није долазио кући, а пошто је у Смиљану владала колера нису му ни дали да дође. Постоји прича да је упркос забрани, кренуо кући и то пешке...

Текст представе, истиче глумица, заснован је на непобитним чињеницама. Није непознаница да је Ђука била натпросечно интелигентна, мада неписмена. Знала је цео "Горски вијенац" и епске јуначке песме напамет. Сваку ноћ их је казивала потомству не би ли им остале у памћењу. Али, Ђука није била само мајка својој деци. Као најстарије дете у породици и ћерка Николе Мандића и Софије Будисављевић, рано је остала без мајке и подигла браћу и сестре.

- Отац Никола, по којем је унук добио име, био је потомак чувеног Томе, свештеника. Иначе, преци генија из Смиљана, и по оцу и по мајци, вековима су били свештеници. А колико је његов деда Тома био значајан за цео крај говори и податак да је и село добило име Томингај - објашњава Маја Колунџија. - Ђука је,свакако, била најзначајнија за Николино одрастање, потпуно предана и пуна љубави. И брак са његовим оцем, попом Милутином, заснован је на чистој љубави! Родитељи је нису "обећали", будућег мужа бирала је сама. Срели су се на црквеном збору, заљубила се на први поглед, говорећи "шта ме снађе, гром ме погоди"... Ђука је имала разигран ум, развијала је машту и код деце. Ангелина је била најстарија, затим се родио Дане који је са 14 година погинуо на коњу, па Милка, Никола и, на крају, Марица. Та неписмена свезналица разбуктавала је дечју радозналост и жељу за образовањем. Сви су се потомци школовали, а од петоро Ангелининих наследника - само једно није стекло докторат.

Наша глумица представу "Искра" извешће између Теслине куће и Цркве Светих апостола Петра и Павла, где се мали Никола крстио на исти дан када се родио, 10. јула. У овој богомољи је и његов отац служио, а будући научник растао.

- Данас у Смиљану не живи ни један Србин. Пре неколико година умро је последњи... Очекујем да ће на представу доћи мештани из околних места. Нека их буде двадесет, срце ће ми бити пуно. Ма, и да играм само за наше свештенике, довољно је. Јер, ова "Искра" је мисија.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације