СПОМЕНИЦИМА ЈОШ ВЕЋИ ЗНАЧАЈ: Одлуке Владе Србије о Манасији, Ариљу, Царичином граду...

М.Краљ

23. 08. 2024. у 15:41

ОДЛУКАМА Владе Србије, на јучерашњој седници, манастири Манасија и Ариље, археолошко налазиште Царичин град, мађарско гробље Дворина, у селу Бања и археолошко налазиште Мора Вагеи у Михајловицу, на територији Неготина, добили су нови, виши степен заштите.

СПОМЕНИЦИМА ЈОШ ВЕЋИ ЗНАЧАЈ: Одлуке Владе Србије о Манасији, Ариљу, Царичином граду...

Фото С. Бабовић

Тачније, ови споменици добили су статус непокретног културног добра од изузетног културног и историјског значаја, и то на основу одлука владе које се односе на утврђивање мера заштите, граница заштићене околине и мера заштите заштићене околине споменика културе, односно археолошког налазишта, као непокретног културног добра од изузетног значаја.

Задужбина деспота Стефана Лазаревића, манастир Манасија (Ресава), подигнута је 1407-1418. године и током прве половине 15. века била је књижевно средиште у коме радила позната ресавска школа чији су се утицаји осећали далеко изван граница Србије. Комплекс се састоји од цркве (посвећена је Св. Тројици, има план развијеног уписаног крста комбинованог са триконхосом, и припада моравској архитектонској школи), остатака старе библиотеке, конака и утврђења са 11 кула и донжона, међу којима се истиче својом висином и изгледом Деспотова кула. У припрати цркве очуван је јединствени мозаични под од разнобојних камених плочица, а упркос тешким оштећењима, живопис Манасије је једно од најзначајнијих остварења српског средњовековног сликарства.

За непокретно културно добро - споменик културе, Манасија је први пут утврђена одлуком Завода за научно проучавање споменика културе Београд 1948, а за културно добро од изузетног значаја одлуком Скупштине Социјалистичке републике Србије 1979.

Подигнута крајем 13. века, тачније 1283. године, изнад ушћа Рзава у Моравицу, на остацима манастирске цркве коју је Свети Сава 1219. године прогласио средиштем моравичке епископије, црква посвећена Светом Ахилију, у оквиру манастира Ариље је задужбина је српског средњовековног краља Драгутина. Издваја се како белином и виткошћу своје архитектуре, тако и галеријом драгоцених фресака, и налази се под републичком заштитом, као споменик културе од изузетног значаја, још од 1979. године.

Кинотека, српска и југословенска

ВЛАДА је јуче донела и одлуку о промени назива Југословенске кинотеке у Државни аудиовизуелни архив Србије Југословенска кинотека. Кинотека је утврђена као централна установа заштите и очувања филмског и осталог аудиовизуелног наслеђа за територију Србије и у њеној надлежности је вођење централног регистра културних добара, као и регистра културних добара од изузетног и великог значаја у нашој земљи.

Археолошко налазиште Царичин град представља једини утврђени град који је у првој половини 6. века, као задужбина рановизантијског императора цара Јустинијана (527-565), изграђен из темеља у византијској провинцији из које је цар потекао. Истражени остаци утврђења и објеката на овом налазишту упућују на изванредан архитектонски пример ранохришћанске цивилизације настале на тлу северног Илирика, а почетком ове године у Републичком заводу за заштиту споменика културе је формиран стручни тим за израду номинационог досијеа за упис "Археолошког налазишта Царичин град - Иустиниана Прима" на Унескову Листу светске баштине.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)

НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)

УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.

25. 02. 2026. у 12:25

НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА: Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.

24. 02. 2026. у 09:43

Коментари (0)

ХИТНО МОРАШ ДА НАПУСТИШ УКРАЈИНУ Амерички председник упозорио Зеленског: Владимире, постоји претња