СПОМЕНИЦИМА ЈОШ ВЕЋИ ЗНАЧАЈ: Одлуке Владе Србије о Манасији, Ариљу, Царичином граду...

ОДЛУКАМА Владе Србије, на јучерашњој седници, манастири Манасија и Ариље, археолошко налазиште Царичин град, мађарско гробље Дворина, у селу Бања и археолошко налазиште Мора Вагеи у Михајловицу, на територији Неготина, добили су нови, виши степен заштите.

Фото С. Бабовић

Тачније, ови споменици добили су статус непокретног културног добра од изузетног културног и историјског значаја, и то на основу одлука владе које се односе на утврђивање мера заштите, граница заштићене околине и мера заштите заштићене околине споменика културе, односно археолошког налазишта, као непокретног културног добра од изузетног значаја.

Задужбина деспота Стефана Лазаревића, манастир Манасија (Ресава), подигнута је 1407-1418. године и током прве половине 15. века била је књижевно средиште у коме радила позната ресавска школа чији су се утицаји осећали далеко изван граница Србије. Комплекс се састоји од цркве (посвећена је Св. Тројици, има план развијеног уписаног крста комбинованог са триконхосом, и припада моравској архитектонској школи), остатака старе библиотеке, конака и утврђења са 11 кула и донжона, међу којима се истиче својом висином и изгледом Деспотова кула. У припрати цркве очуван је јединствени мозаични под од разнобојних камених плочица, а упркос тешким оштећењима, живопис Манасије је једно од најзначајнијих остварења српског средњовековног сликарства.

Подигнута крајем 13. века, тачније 1283. године, изнад ушћа Рзава у Моравицу, на остацима манастирске цркве коју је Свети Сава 1219. године прогласио средиштем моравичке епископије, црква посвећена Светом Ахилију, у оквиру манастира Ариље је задужбина је српског средњовековног краља Драгутина. Издваја се како белином и виткошћу своје архитектуре, тако и галеријом драгоцених фресака, и налази се под републичком заштитом, као споменик културе од изузетног значаја, још од 1979. године.

Археолошко налазиште Царичин град представља једини утврђени град који је у првој половини 6. века, као задужбина рановизантијског императора цара Јустинијана (527-565), изграђен из темеља у византијској провинцији из које је цар потекао. Истражени остаци утврђења и објеката на овом налазишту упућују на изванредан архитектонски пример ранохришћанске цивилизације настале на тлу северног Илирика, а почетком ове године у Републичком заводу за заштиту споменика културе је формиран стручни тим за израду номинационог досијеа за упис "Археолошког налазишта Царичин град - Иустиниана Прима" на Унескову Листу светске баштине.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације