ПОШТО ЈЕ ОТПЕВАО СВЕ НА ЗЕМЉИ, ПРИХВАТИО СЕ НОВИХ ЗАДАТАКА: Емир Кустурица о Бори Ђоревићу

НАШ прослављени редитељ Емир Кустурица, опростио се од Боре Ђорђевића на странама гласила „Искра“ Андрићевог института, чији је оснивач.

Андрићев институт

- Нико није знао да простоту претвори у поезију као наш Бора, није било песника који се више трудио да стихови не страдају у подрумима издавачких кућа. Сви смо певали његове рефрене, учили како се од досадног дана прави спектакл.

Нико као Бора није тако успјешно спустио небо на земљу и доводио анђеле да нам се исповеде. Није било песника који нас је подсећао да су и два динара неке паре, све је учинио да поезија на којој је настао српски народ преживи.

Сада се Бора, пошто је отпјевао све што је требало на земљи, прихватио нових задатака које ће обављати горе високо изнад нас а ми ћемо слушати његову поезију и повремено поглед дизати према небу… - записао је Емир Кустурица.

Из архиве „Новости“, овим речима прослављеног редитеља, додајемо и успомене из Вишеграда: био је Видовдан 2018. године, када је Бора Ђорђевић и формално ушао у друштво у коме је, захваљујући својој генијалности, оличеној у поезији, провео цео живот.

У Андрићевом институту, догодио се тог дана културолошки преврат: рокенрол песник примио је „Велику награду Иво Андрић“, резервисану до тада за нобеловце, академике или представнике високе културе попут Петера Хандкеа, Душана Ковачевића, Матије Бећковића, Милована Данојлића, Драгослава Михаиловића, Ју Хуа…

Ђорђевић је признање примио за књигу поезије „Пусто острво”, објављену у издавачкој кући „Арте” из Београда. Кинески писац Ју Хуа је истог дана награђен за Великом наградом „Иво Андрић” за животно дело. Ову одлуку, тог дана саопштио је новинарима Емир Кустурица, оснивач Андрићевог института, и председник жирија за доделу вредне књижевне награде у коме су били и Мухарем Баздуљ и проф. др Јован Делић.

- Жири ће и убудуће уважавати писце са различитих меридијана, али и оне који пишу а стижу рецимо из рокенрола - казао је Кустурица новинарима.

Председник Управног одбора Андрићевог института, песник и академик Матија Бећковић, рекао је да сви окупљени присуствују крупном превратничком догађају.

- Пошто је реч о рокенрол звезди требало би о Бори Ђорђевићу да говорим необавезно. То је немогуће, све када би и хтео да тако нешто учиним. Ђорђевић има велики дар. Чачак је дао много великих песника и Бора Ђорђевић се појавио у свету песника, када нико није желео ни да чита ни да слуша поезију, ако није компонована и певана. Ту је Бора Ђорђевић испредњачио - казао је Бећковић.

Бећковић је нагласио, да је Ђорђевић написао неколико песама које припадају антологији наше поезије

- Његова песма „Погледај дом свој анђеле“ постала је химна млађих нараштаја. Та песма је за млађе била исто што и за моју генерацију роман „Погледај дом свој, анђеле“. Да није ништа друго испевао, истоимена песма Боре Ђорђевића била би довољна да му обезбеди место у врховима српског песништва. Бора Ђорђевић се на енглеском каже Боб Дилан, а Боб Дилан на српском Бора Чорба - рекао је Бећковић.

Јавност у региону се поделила, покренуо се дневнополитички, медијски фестивал злурадости, да би се, ако је икако могуће, Ђорђевићу испод ногу измакло место у врху српске културе.

Ови злудари напори, махом непотписани и безимени, нису се успели подићи на ниво књижевне полемике, остали су заробљени у жутој штампи.

- Стицајем околности, награду сам добио ја. И онда су се плаћеници и паћеници побунили. Неки од тих великих мислилаца калибра „писма читалаца“, написали су да се Иво Андрић преврће у гробу. Ево ко се још преврће: Владислав Петковић Дис, Бранко Радичевић, комшија из Чајетине Михајло Чуповић и многи други велики писци – рекао је тада Бора Ђорђевић.

Додајемо још, имена које је Бора Ђорђевић навео, имена су и песничких награда које је добио.

Културолошки преврат, догодио се далеко од моћи разумевања и сумњивих интереса критизера, на месту које се рачуна – у стиху, у антологијским песмама Боре Ђорђевића.

У Андрићевом инстутуту, на Видовдан 2018. године овај Дилановски преврат, уписан је у историју српске књижевности, за изучавање будућим студентима. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације