ТРАГАЊЕ ЗА СВЕТЛОШЋУ МЕЂУ ЈАВОМ И СНОМ: Добривоје Добри Стојановић, добитник награде за уметност Вукове задужбине

М.Краљ

09. 10. 2024. у 12:52

СВОЈ живот не могу да замислим без сликања. Сликарству нису потребне дефиниције, оно је само себи довољно, јер је и поезија и лепота и светлост.

ТРАГАЊЕ ЗА СВЕТЛОШЋУ МЕЂУ ЈАВОМ И СНОМ: Добривоје Добри Стојановић, добитник награде за уметност Вукове задужбине

Фото Народни музеј Врање

Ово тврди ветеран наше ликовне сцене Добривоје Добри Стојановић, ком је у Свечаној сали Вукове задужбине, уручена награда за уметност ове институције, а  додељена му је за „изузетне  резултате којима улази у ред великих вуковаца и прегалаца српске културе и уметности“. За Стојановића је ово признање које додељује установа која чува  нашу темељну баштину, потврда која га мотивише да насатви даље, и додаје:

-Доста давнно, након што сам се вратио са специјализације у Белгији, био сам ангажован да урадим сценографију за Вуков сабор у Тршићу. И од 1973. датира нека моја посвећеност и блискост са оим што нам је Вук оставио.

Свечано уручење

НАГРАДА Вукове задужбине за науку, додељена је Новици Милићу, за књигу „ГОЗБЕ. Мишљење и певање у антици и ренесанси“ (I Антика и II Ренесанса), чији је издавач Мост арт Југославија.  О лауреатима су говорили проф. др Слободан Грубачић, дописни члан САНУ, председник Одбора за науку Задужбине, академик Светислав Божић, председник Одбора за уметност, као и проф. др Бошко Сувајџић, председник Скупштине Вукове задужбине, који је уручио признања, уз др Бранка Златковића, председника УО Вукове задужбине и Видоја Петровића, градоначелника Лознице.

У центру његових уметничких интересовања је, каже човек, који му јеинспирација:
-Он стуб постојања и  живљења. Човек је можда најсавршеније биће које егзистира на овој планети и треба се дивити његовој перфекцији- сматра лауреат.  - У овим мојим сликарским сећањима лебде жене, животиње, птице, чудновата митолошка бића или личности из маште, из прича и легенди, као и необични детаљи отргнути из заборава, попут разних пејзажа, биља, плодова. Због тог поетског момента, моје сликарство је независно од тренутка припадности. Нема ту печата моде као спољне озбаке епохе и страсти. Више је усмерено ка интроспекцији, него ка декларисању било ком правцу.

Пре више више од три деценије велики Мића Поповић, забележио је о радовима нашег саговорника: „Добри се не двоуми; њему је сопствени ликовни знак сигурно полазиште и једини ауторитет који признаје. У филозофском погледу се Добријево дело налази (и добро сналази) у великој и сложеној породици надреалиста...“

Фото Галерија Мостови Балкана

 

-Моји радови имају исто порекло у сновима и присећањима где се преплићу елементи надреалног и фантастике – објашњава Стојановић. - То је поетско схватање човека. И можда реалнији свет од оног око нас. Тако, моје слике налазе исходиште између сна и јаве, могућег и немогућег, подсвесног и свесног, ирационалног и рационалног, логичког и халуцинативног.

Усамљени свет који ишчекује

МИ не мможемо поуздано да утврдимо где престаје мисао, где се смењује сан и када почиње живот- тврди саговорник. -То је свет напуштен, усамљен, заборављен, намучен, узнемирен...Свет који нешто ишчекује, нада се и пита: где сада, куда даље?

Догодине би, још према жељи и препоруци великана чији се ликовни свет, такође, сместио између јаве и сна- Љубе Поповића, овај сликар требало да одржи изложбу у ваљевској Модерној галерији, а потом би највероватније гостовао и у Савременој галерији у Суботици. За излагање његових радова заинтересоване су и друге институције.

-Већ дуго ме преокупира светлост, без које човек не би могао да постане. Она је врло важна, значајна, посебно за слику. Сваки човек трага и за неком својом, сопственом светлости, али и светлости божанској- закључује Стојановић, који и дае верује у мисао Достојебског да је: „дошло време да само лепота може спасити свет...“

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ХАГ ДОНЕО НОВУ ОДЛУКУ О ШЕШЕЉУ: Незвани гост долази у Србију?