ОВИ тренуци кад је наше сећање на смрт далеко мање савршено него наслов његовог романа, чини нас свесним да је и он, наш Вава, прешао у сећање, а позната нам је велика крхкост тих осећајних предела. Ево, већ говоримо о Радославу Петковићу у прошлом времену. "Крај се пута не може избећи, сам сам, тоне све у фарисејство, није живот што и поље прећи". Цитирам овај стих, разговарам с Вавом као што је он разговарао са својим јунацима, јер знам да је волео и овог песника и овај стих из песме "Хамлет".

Коментари (0)