УВЕК ЈЕ БИЛО ВАЖНО БИТИ ЧОВЕК И ИМАТИ МОРАЛ: Немачка уметница Марија Ајнхорн, била гост 60. Октобарског салона

МЕЂУ гостима јубиларног, 60.Октобарског салона, који je завршен у недељу, доделом признања, била је и веома угледна немачка уметница Марија Ајхорн, која је пре две године запажено представљала своју земљу на Бијеналу у Венцији.

Марија Ајнхорн и Лоренцо Барби Фото Владимир Опсеница

А под слоганом „Шта остаје?“ у последња два и по месеца, наше Београдско бијенале је у три ауторска концепта и девет изложбених простора, представило 40 уметника и уметничких група.

У Дворани Културног центра Београда, Марија Ајнхорн промовисана је њена књига „Зграда као власништво без власника (2017–)“ , у оквиру програма "Траг", иза кога стоје историчарка уметности Добрила Денегри и директор Музеја модерне уметности у Болоњи (МАМбо), Лоренцо Балби. Друга два програма Салона била су - "Естетике сусрета", чији су кустоси Матје Лелијевр из Музеја савремене уметности у Лиону и Маја Коларић, директорка МСУБ, и "Нада је дисциплина", кога су осмислиле Лина Џуверовић, са Челси колеџа у Лондону и Емилија Епштајн и Ана Кнежевић, кустоскиње у Музеју афричке уметности .

Фото Владимир Опсеница

Књига немачке уметнице својеврсна је презентација њеног рад настаолог за потребе изложбе савремене уметности Документа 14, одржане у Атини 2017. Тако су у разговору о њој, поред кустоса програма „Траг“, учествовали Адам Шимчик, кустос и уметнички директор изложбе савремене уметности Документа 14, Константина Теодора, архитекта и урбаниста . У основи рада Марије Ајнорн била је куповина некретнине у Атини, која временом треба да добије статус имовине без власника, да би се ту створио слободан простор, без утицаја глобалног капитализма.

Како је открила за „Новости“ њена идеја није још у поптуности реализована, јер од тренутка када је направљен први корак и откупљено то парче земље, променила су се два министра културе, па се читав процес одужио. Трернутно је у фази када је власништво промењено, да би после тога могло да буде укинуто. А на питање колико је ово њено дело представља утопију, одговара да је пре свега реч о уметничком раду:

-Овај рад има везе са утопијом, али много више са истраживањем дубоких корена власништва. Капитализам се и заснива на идеји о приватном власништву.У Атини, у њеној урбаној матрици, осећа се утицај тог међународног капитализма. А готово у сваком граду постоји слична урбанистичка ситуација- каже ауторка.

Фото Владимир Опсеница

Реакције на њену идеју о промени власништва су свуда где је представљала ово дело, тврди -позитивне, јер многи људи мисле да је добро, за почетак макар мало имовине склонити из руку спекулатора, који је купују јефтино, продају скупо:

-Мој рад је уметнички начин да се покаже, како је то могуће. И сви то могу да ураде, да нешто купе и претворе у невласничку имовину. Као и уметност, која мора да припада свима, а не само богатим колекционарима, и власништво би могло да припда свима. Тако сам ја то парче земље у центру Атине препустила јавном интересу, оно је постало јавно место, где свако може да прође.

На овај покушај да се из тог капиталистичког круга узме бар један малецки део имовине, али и потребу да се власништво укине, у различитим деловима света би, како сматра уметница, људи различито реаговали:

-У САД би вероватно милсили да је идеја немогућа, а не би им био јасан ни сам појам не- власништва. Не само људи из различитих земаља, већ и из друштвених групља, и поља деловања, на то другчије гледају. Причала сам са многима о том преузимању власништва и сви виде проблеме које то са собом повлачи, до министарстава, државни апарат, институције...Мислим да је, ипак, могуће да једног дана заживи заједничко власништво, власништво заједнице. Али до тога је дугачак пут. То ће можда моћи да се промени у неких 200 година.

На 59. Бијеналу савремене уметности 2022. Марија Ајхорн је скидањем делова зидова и темеља у павиљону Немачке, упечатљиво разоткрила историјске слојеве и њихова значења:

-Када уђете у ту грађевину схватате да се она састоји из две зграде. Прва зграда која је ту постојала, остала је готово сакривена, јер су је нацисти дограђивали када су дошли на власт. Зато сам желела да тај немачки павиљон повежем са историјом, у којој су нацисти како знамо- убијали људе. Али, тај рад је имао и многе друге слојеве.

У данашњим турбуелнтим временима, потврђује немачка уметница, важно је бавити се темама везаним за хуманизам и етику:

-Увек је било важно бити човек и имати морал. На човека поред себе морамо да гледамо као на пријатеља, а не као на нерпијатеља. Данас је посебно важно да будемо пријатељски расположени према свима, ма колико то било тешко- закључује Марија Ајнхорн.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације