ТИГРИЦА СА БАРШУНАСТИМ КАНЏАМА: У МПУС Изложба "Мира Траиловић - ново доба српског позоришта"
У МУЗЕЈУ позоришне уметности Србије вечерас се отвара изложба "Мира Траиловић - ново доба српског позоришта", поводом сто година од рођења једне од најзначајнијих личности нашег театра 20. века.
фото: Монографија "Мира Траиловић, госпођа из великог света"
Иза ње остале су три велике тековине које су обликовале културни живот целе некадашње земље: Атеље 212, БИТЕФ и истоимени театар.
Савременици сведоче да је успевала да оствари шта год да је наумила, ширећи око себе заразни оптимизам. Гвоздена дама, донкиховски борац, тигрица са баршунастим канџама, позоришна лавица, дипломата, булдожер у визону - само су неки од епитета којима су је с дивљењем описивали најближи сарадници.
Ћерка архитекте и преводиоца Андрије Милићевића и Радмиле,професорке француског језика, рођена је 22. јануара 1924. у Краљеву. Ученица Друге женске гимназије у Београду, завршила је средњу музичку и глумачку школу, потом и Музичку академију. По жељи оца уписала је архитектуру, али је одустала после два семестра. Студирала је и технологију и историју уметности (коју је напустила уочи дипломског испита), а онда 1950. завршила Високу филмску школу.
Шест година касније стекла је звање редитеља на данашњем ФДУ. Ипак, ни сва претходна учења нису била узалудна, јер су налазила "примену" у њеном богатом позоришном опусу.
Монографија "Мира Траиловић, госпођа из великог света"
Упркос угледном грађанском пореклу које је радо истицала (деда Милан Симић био је управник Народног позоришта, баба Катарина дворска дама краљице Наталије), успевала је да се савршено сналази у комунистичким временима, па је још 1946. успела да стигне до Радио Београда, а касније постане и уредник Драмског програма у овој кући. Режирала је око 70 радио-драма, у Хиландарској је срела и животног сапутника Драгољуба Гуцу Траиловића - тада спикера, касније дописника "Политике" из Париза.
Њеном концертном режијом "Фауста" 12. новембра 1956. у сали са 212 столица у згради "Борбе" отворено је ново, авангардно позориште Атеље 212. Мира је режирала тридесетак значајних наслова, међу којима су "Иза затворених врата" Сартра, Јонескове "Столице", Камијев "Неспоразум", Крлежино "У агонији". Током њеног управниковања Атеље је гостовао у петнаест земаља (Европе, Северне и Средње Америке, Јужне Америке и Азије), па је с покрићем важио за "путујуће позориште".
Монографија "Мира Траиловић, госпођа из великог света"
Са Јованом Ћириловим основала је у доба хладног рата Битеф (Београдски интернационални театарски фестивал), на чијем се челу налазила од 1967. до смрти 1989. године.
- Прави, велики политичар међу позоришним људима. Њена способност да прави компромисе била је равна њеној вештини завођења. Ако је то било потребно њеном позоришту, седала би за сто и са политичарима за које се знало да их не подноси - сведочио је Јован Ћирилов. - Слушала је и духовите и глупе анегдоте са истом пажњом. Знала је да заигра валцер са најлепшим момком у граду или са знојавим градоначелником, и да се смеје својим заразно звонким смехом.
Београд је у "њеном" времену био место сусрета Истока и Запада, а његови гости најславнија имена тога доба: Жан-Пол Сартр, Семјуел Бекет, Питер Брук, Боб Вилсон, Пина Бауш, Гротовски, Ла Мама... У Атељеу изведена је и прва европска премијера мјузикла "Коса" (у Мириној режији), а на истој сцени играле су се и њене "Акробате", "Конак", "Лулу", "Чудо у Шаргану".
Почетак осамдесетих најавио је многе промене у земљи које нису заобишле ни позориште. Отишла је у пензију 1. јануара 1983, пре краја скраћеног мандата. Овај ненадани ударац створио јој је непреболну рану. Мада већ смртно болесна успела је 1989. да оснује Битеф театар и режира своју последњу представу, Нуренове "Демоне". Преминула је 7. августа у Београду. По сопственој жељи, у кругу породице и најближих сахрањена је на Новом гробљу у Београду.
Грађанин света
КАДА су Ежена Јонеска 1971. питали шта је видео у Београду, кратко је одговорио: "Миру Траиловић. Зар то није довољно?"
Ова реченица најбоље сведочи о њеној репутацији у позоришном свету, а о њој (уз домаћа признања) сведоче и награде које су стизале са свих страна: Италијански витешки орден који јој је уручио председник Италије Ђузепе Сарагат, Орден легије части(предао јој француски министра културе Жак Ланг), признање Удружења америчких позоришних уметника, Међународног института за позориште...
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ПОПОВИЋ ЋУТАО О СВЕМУ Са хемиотерапије право на "Грандова" снимања: "То је била тотална финансијска немоћ"
ЗА њен проблем тада је на послу знао само Саша Поповић.
24. 12. 2024. у 08:04
Стигла вам је једна 110 година стара порука са фронта
Празници нам стижу. А за један такав, најрадоснији међу Хришћанима, десио се најневероватнији прекид једног рата. И то светског. Ово је прича о томе шта једна фудбалска лопта може. Или, заправо... шта може људска слобода, када реши да је не спутава туђа глупост.
25. 12. 2024. у 15:49
ОВО СЕ ДЕСИЛО ПРВИ ПУТ У ИСТОРИЈИ: Српски кошаркаши у Партизану без поена у "вечитом дербију"
КОШАРКАШИ Црвене звезде победили су Партизан у другом овосезонском вечитом дербију. Црвено-бели су у 13.колу АБА лиге тријумфовали са 89:84 (23:26, 27:25, 23:21, 16:12).
24. 12. 2024. у 09:55
"МОЛИЛИ СМО ГА, НИСМО УСПЕЛИ" Зашто Лука Дончић не игра за Србију? По оцу Србин, али мајка пресудила: "Дете је одрасло у Словенији"
ДА је тада некако успео да му промени мишљење, сигурно би било занимљиво видети тандем Дончић - Јокић.
24. 12. 2024. у 08:51
СТИЖЕ ПОЛИТИЧКИ ПОТРЕС? Ево ко води у анкетама за новог немачког канцелара
АЛИС Вајдел, лидерка десничарске странке Алтернатива за Немачку (АфД), према последњим анкетама, преузела је вођство испред Фридриха Мерца, лидера Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).
24. 12. 2024. у 12:17
УКРАЈИНА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Не може да верује које санкције су управо укинуте Русији
РАТ у Украјини, односно "специјална војна операција" како то Русија назива, поново је за једну од споредних ствари изнедрио и спортски потез. Најновије вести на тему "спортске санкције Русима" стижу из света спортова на леду, за које је досад важила апсолутна забрана за учешће руских екипа, а и појединаца.
25. 12. 2024. у 15:59
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Најновије из рубрике
ПРЕМИНУЛА ИВАНА ДЕДИЋ: Позориште "Бошко Буха" опростило се од свог дугогодишњег члана
У БЕОГРАДУ је јуче изненада преминула Ивана Дедић (1964 - 2024), дугогодишњи члан Позоришта "Бошко Буха".
25. 12. 2024. у 13:54
РАНО САМ СЕ НАВУКАО НА МАГИЈУ ПОЗОРНИЦЕ: Интервју Јоаким Тасић, глумац
МЛАДОМ глумцу Јоакиму Тасићу недавно је припала престижна награда "Милош Жутић" Удружења драмских уметника Србије за улогу Вертхајмера у представи "Губитник". Стални члан Југословенског драмског, тако је "придружио" ово признање осталим наградама које су му донеле неки од наслова на репертоару куће ("Лимени добош", "Сирано", "Натан Мудри", "Тит Андроник", "Едип"), а од 27. децембра гледаћемо га и у култном Ковачевићевом комаду - "Свети Георгије убива аждаху", у режији Милана Нешковића.
25. 12. 2024. у 06:30
МАТИЈА ЈЕ ЊЕГОШ НАШЕГ ДОБА: У Матици српској представљена одабрана дела великана српског песништва (ФОТО)
ЋЕРАЋЕМО се још, Кад будем млађи, Рече ми један чоек, Вера Павладољска...
24. 12. 2024. у 22:21
"КРАТКЕ ПРИЧЕ СУ ИСКУШЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ 21. ВЕКА": Срђан Тешин - Верујем да сви данас осећамо мањак емпатије и солидарности
БЕОГРАДСКА промоција збирке прича "Црна Анђелија" Срђана В. Тешина, овенчана ове године Андрићевом наградом, одржана је у Музеју Иве Андрића, 10. децембра, на дан када је славном писцу уручена Нобелова награда за књижевност 1961. године.
24. 12. 2024. у 20:58
ЛАУРЕАТИ БАКОВИЋ И ДРАГИЦА СТОЈАНОВИЋ: Додељено признање "Алексије Везилић"
ПЕСНИЦИ Драгица Стојановић и Благоје Ваковић овогодишњи су добитници награде „Алексије Везилић.“
24. 12. 2024. у 18:28
Коментари (0)