ПОД СЈАЈЕМ „СЕВЕРНОГ НЕБА“ : Отворен 37. Чукарички ликовни салон

Миљана Краљ

25. 12. 2024. у 15:03

ЈЕДНОГЛАСНОМ одуком жирија награда „Полексија Тодоровић“ 37. Чукаричког ликовног салона припала је Александру Ђурићу, сликару и почасном председнику удружења „Лада“, за рад „Карта северног неба“.

ПОД СЈАЈЕМ „СЕВЕРНОГ НЕБА“ : Отворен 37. Чукарички  ликовни салон

Александар Ђурић Карта северног неба. Галерија 73

На отварању ове традиционалне манифестације у Галерији 73, додељене су и две специјалне награде: професоору ФПУ Владимиру Перићу Таленту, за дело „Циркуларно писмо“ и визуелном уметнику Николи Павковићу.

Ови радови су одабрани међу 26 дела аутора, које је Уметнички савет Галерије 73, позвао да учествују на смотри. Овогодишњи излагачи су припадници различитих поетика и генерација присутних на домаћој сцене. Између осталих то су Селена Вицковић, Никола Вукосављевић, Љубомир Вучинић, Габриел Глид, Владимир Комад  , Миодраг Пантовић, Саво Пековић, Милена Путник, Славољуб Цаја  Радојчић, Зоран Тодовић, Иван Шулетић...

Фото Галерија 73

Владимир Перић Талент, Циркуларно писмо


-Ми који смо у Галерији радили преко тридесет година желели смо још у почетку рада да организујемо једну репрезентазивну изложбу која би била отворена не само за сликаре Београда, општине Чукарица, него и читаве Србије- истиче наш угледни историчар умености и ликовни критичар Ђорђе Кадијевић, оснивач ове галерије и члан овогодишњег жирија. - Тако је остало и до данас. Број одазваних уметника је увек био импозантан и довољан. У срећна времена ту су излагали најбољи и највећи српски уметници као што су Иван Табаковић, Миодраг Б. Протића као и бројни други.

Прва школована сликарка


ПОЛЕКСИЈА Тодоровић је прва школована српска сликарка, кћерка Матије Бана родоначелника Бановог брда и супруга сликара Стеве Тодоровића. Додељивањем награде која носи њено име,  наша  институција културе указује на важност ове традиционалне ликовне смотре као и подсећање на великане који су својим стваралаштвом унапредили  уметнички живот на Бановом брду- каже Мирела Пудар, директорка Галерије 73, додајући да је манифестацију и награду (састоји се од новчаног дела и плакете) помогла општина Чукарица.

Општи утисак овогодишње излагачке сезоне, је сматра Кадијевић, је да више  нема доминантих праваца који су је некада били карактеристични:

- Данас Салон има нешто другачију слику. Види се да су уметници који учествују у овој манифестацији  махом упућени на то да се у недостатку доминантног стила, што не важи само за нашу средину, већ за читав корпус европског и светског ликовног стваралаштва, опредељују за индивидуални израз за сопствене ауторске светове са индивидуалном митологеном. Виде се трагови некада доминантнијих праваца, а нарочито то важи за оживљену фигурацију, за једну регресију концептуализма који је у периоду краја 20. и почетком 21. века имао једну ескалацију, а сада је нема .То је главна ознака општег утиска које ова изложба даје. 


Према оцени жирија, у коме су поред Кадијевића били професое Јерко Денегри, сликарка Ирена Пауновић , прошлогодишња победница, првонаграђени рад Александра Ђурића,  “Карта северног неба”, је монументална слика са снажном мисаоном и духовном симболиком. За рад Николе Павковића који је добио специјално признање, жири сматра да је ефектан, односно „субјективан, независтан од било каквих других утицаја“, док за истим признањем овемчано дело Владимира Перића, које у металу има уписанут  поетско литерарни садржај, истичу да се издваја по „изванредно прецизној пластичкој и ликовној артикулацији“. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
АМЕРИКАНЦИ ОБЈАВИЛИ МАПЕ СА РАТИШТА: Русија наставља продор дубље у Украјину, враћа територију у Курској области (ФОТО)

АМЕРИКАНЦИ ОБЈАВИЛИ МАПЕ СА РАТИШТА: Русија наставља продор дубље у Украјину, враћа територију у Курској области (ФОТО)

РУСИЈА наставља да продире дубље у Украјину и враћа сопствену територију у Курској области, показују најновије мапе са украјинског ратиша које је објавио Институт за проучавање рата (ISW).

09. 01. 2025. у 20:45

Коментари (0)

АЕРОДРОМИ БУДУЋНОСТИ: Како одрживе праксе обликују ваздухопловство