ОД НАМЕШТАЈА У ОРИЈЕНТАЛНОМ СТИЛУ, ДО - ЦИЛИНДРА: Легат Бранислава Нушића постављен у Завичајном музеју Жаркова

ЗБОГ велике посећености, изложба легата Бранислава Нушића, у Завичајом музеју Жаркова, која је требало да траје до минулог Богојављења, када се навршило 87 година од смрти највољенијег српског комедиографа, продужена је до даљег.

Фото Завичајни музеј Жарково, Музеј града Београда

Ово интересовање не изненађује, јер је први пут, на једном месту као целину, Музеј града Беогрда, поводом Нушићевог 160 рођендана и века од чувене "Аутобиографије", представио вредан поклон који му је још 1958. предала његовa ћеркa Гитa Предић-Нушић.

Реч је о 490 експоната из Нушићеве радне собе, који су, сем повемерених позајмица за тематске поставке, стајали у депоу, све док се, обновљени и угланцани, од чувене турске собе, па до мастионице, нису нашли на десетодневној поставци у фоајеу треће галерије Народног позоришта, прошлог октобра, током обележавања јубилеја. Потом је изложба "Бранислав Нушић - случај једне собе", са изабраним предметима примењене и ликовне уметности, фотографијама, рукописима, документима, преписком, ордењем и лични стварима писца, прешла у Жарково, где изазива велику пажњу, не само публике из овог дела града.

Фото Приватна архива

- Кроз ове његове предмете, што је и суштина излагања легата, свако ко дође, непосредно се упознаје са Нушићевом свакодневицом - истиче кустос Данијела Одабашић, за "Новости". - Људи који га познају углавном као непревазиђеног комедиографа, задивљени су ширином интересовања и сложеношћу његове личности, али и значајем који је имао за културу и историју ових простора. Ово је вишеслојна прича о његовом капацитету да буде и новинар, и песник, и драмски писац, дипломата, патрон уметности, утицајна јавна личност... Чак је на војној академији питомце подучавао реторици.

Према речима ове историчарке уметности, Нушић је не само својим комедиографским духом, већ и свестраношћу, актуелан и данас и превазилази и своје време, и овдашњи простор. Специфичност његовог карактера види се и кроз то што је у својој соби чувао сопствене карикатуре, њих педесетак, од којих је тек неколико издвојено за поставку.

Фото Мизеј града Београда

- Већ у "Аутобиографији" видљив је тај духовит однос који је имао према себи - наставља саговорница. - Тако му је и зид са карикатурама у његовој соби био омиљени. Његов лик представљали су сликари и писци, од којих су му већина били пријатељи, као што је Бета Вукановић, Пјер Крижанић, Марко Мурат, Брана Цветковић.... На свима је карактеристичан тај нос, не само што карикатура појачава поједине црте лице, већ што су тиме аутори наглашавали како Нушић има нос да нањуши дешавања у друштву и прикаже их кроз своја дела. Савременици су га представљали са пером као копљем, али и као свеца, и као кловна.

У Нушићевом радном простору, израђеном у раскошном дуборезу у ораховини, у оријенталном стилу, са интарзијама од седефа, на радном столу и сточићима, изложени су његов писаћи прибор са наливпером, печат, породичне фотографије, табакера у стилу сецесије, наменски за њега прављена. Био је страствени пушач, али и картарош, па је ту и омиљени шпил са којим је играо.

- Себе је волео да зове Ага, па је знао да пита: "А шта Ага да вам донесе са путовања?" - прича Одабашићева. - А са разних дестинација, доносио је свашта, до егзотичних папагаја, а једном, чак и - мајмуна, који је завршио у Зоолошком врту.

У легату је и његов цилиндар, који одаје да га је често носио, а као највреднији експонат колекције, саговорница издваја оригинални рукопис "Власти". Много је и личних фотографија: од најранијих, па гимназијских, као и из времена рата са Бугарском 1885. када је као добровољац, под командом тада мајора Радомира Путника, заслужио чин каплара. Поставка не заобилази ни робију "заслужену" песмом "Два раба" (због критике династије Обреновић), ни женидбу у Битољу са Даринком Ђорђевић, трговачком ћерком (изложена је њихова позивница за венчање, на француском језику). Изродили су троје деце Маргиту, Оливеру (умрла као двогодишњакиња) и Страхињу Бана, који је погинуо у бици код Пожаревца, као један од 1.300 каплара (тој породичној трагедији посветио је чувено дело "1915").

У једној витирини изложене су фотографије праизведби његових најзначајнијих комада, а куриозитет међу експонатима је и позивница француског листа "Фигаро", који га, док је био у Паризу, позива да му приреди рођенданску забаву. Легат прати се и његову дипломатску каријеру, од Приштине, Битоља, Солуна...

- У време док Балкан ври, он је био на местима која су била жаришта - објашњава саговорница, указујући и на вредну збирку ордења, међу којима се истичу онај Светог Саве, Легије части, Белог орла... - Оно што се мање зна, је да се током дипломатских мисија бавио и прикупљањем етнографског материјала, скупљао обичаје нашег народа са Југа, писао путописе. Ипак, највећи је и непревазиђен као - комедиограф.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације