ОТКРИВЕНА ТАЈНА ИКОНЕ СТАРЕ ТРИ ВЕКА: Научно-уметнички тим из Новог сада осмислио методу за анализу скривених слојева слике (ФОТО)

ШТА се све крије испод горњег слоја боје иконе, пре више од три столећа насликане јединственим зографским стилом? Икона „Свети Теодор Тирон и Свети Георгије“ коју је непознати аутор насликао за истоимену цркву у Иригу, ући ће у анале као прво дело које је успешно подвргнуто дубинској анализи у експерименту започетом пре готово дванаест година.

ГМС и Приватна архива

Тим истраживача,укупно њих тринаесторо из света науке и уметности, предвођених Проф.др Оливером Клисурић,редовним професором на Департману за физику ПМФ-а у Новом Саду,предано је радио на разоткривању најситнијих детаља иконе из богате збирке зографских дела које чува Галерија Матице српске у Новом Саду.

Foto: ГМС и Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Коришћењем савремених техника, попут ултраљубичастог и инфрацрвеног осликавања, компјутеризоване рендгенске томографије, спектроскопских анализа и електронске микроскопије, открили су скривене слојеве, подцртеже, пигменте, структуру дрвене подлоге...Све детаље недоступне људском оку загледаном у уметничко дело.

Икона димензија 95,5 X 65 цм настала је непосредно после Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, када се знатан део српског народа, из разних српских области под турском влашћу, преселио у северне и западне крајеве под влашћу Хабзбуршке монархије и Млетачке републике.

- У том времену мешају се утицаји традиционалног поствизантијског стила и нових барокних трендова централноевропске уметности. Овај аутентичан уметнички израз ослањао се на славну прошлост моћне средњовековне српске државе, визуелизовану у зидном сликарству манастира, и инспрације „новим“ естетским идејама барокног сликарства – открива нам професорка Клисурић.

Ликови светаца, велико-мученика Светог Теодора Тирона – заштитника регрута, оних који први пут одлазе у рат и због тога су у великим искушењима, физички, морално и животно и Светог Георгија највећег заштитник војника. Ова два свеца су приказана са тужним, али одлучним и мирним лицима, док су њихова копља дефиантно подигнута, што значи да су под Божијим вођством и смерницама.

Голим оком је видљиво и да је платно залепљено за даску, а потом прекривено припремним слојем или препаратуром, који је дебео и равномерно испуцао по површини. Видимо и низ урезаних линија, које дефинишу главне контуре композиције. То је део припремног цртежа.

- Експеримент је почео пре дванаест година када је икона била део изложбе у Перуђи.Делимично сликовну дијагностику  урадили су италијански стручњаци, а касније су колеге из Института за нуклеарне науке Винча применили спектроскопске методе које дају резултате о пигментима којима је икона осликана.Икону смо затим вратили у Галерију матице српске – наводи наша саговорница редослед корака у овом јединственом експерименту.

Професоркин тим одлучио се на, до тада ,незабележен корак -урађен је ЦТ у Институту за радиологију односно компјутеризована томографија што је као на длану показало све детаље иконе ,недоступне људском оку. У дрвету на који је залепљено платно, нађена су два ексера за која се није знало да постоје. Лепо се видело да платно у неким деловима има  "закрпе" што је важан детаљ за каснији рад конзерватора.

-Узорке смо однели  на електронску микроскопију у Београд код професора Владимира Павловића са Пољопривредног факултета. Добили смо податке о томе да је подлога за бојни слој направљена углавном од калцијум карбоната,калцијум сулфата и од тзв церузита.И пигменти су се могли видети помоћу електронске микроскопије , што је још једна метода коју омогућава електронски микроскоп – набраја професорка Клисурић,наводећи и податак да је ЦТ снимање трајало свега 12 секунди.

Истиче  професорка и да ће ова метода убудуће конзерваторима знатно поједноставити посао.Први пут код нас,а верује се и у свету, примењена је двоенергетска компјутеризована томографија за карактеризацију пигмента управо на икони „Свети Теодор Тирон и Свети Георгије.“

   Научни рад о двоенергетској компјутеризованој томографији прошао је рецензију и чека се  његово објављивање у часопису  "Journal of Cultural Heri" једном од најбољих научних часописа за области културног наслеђа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације