КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (9): У лавиринту емоција
РЕЗУЛТАТИ гласања Великог жирија биће саопштени у понедељак 24. фебруара (12.00) у Вуковој задужбини.

Илустрација Новости
ВАЛЕНТИНА ПИТУЛИЋ (Косовска Митровица):
1. "СОНЕТИ О ЗЕМАЉСКОЈ ЉУБАВИ", Ненад Грујичић ("Бранково коло)
3. "СРЕЋНА ВОДА", Ненад Шапоња ("Прометеј")
4. "МЕТОХИЈСКИ СФУМАТО", Душица Филиповић ("Прометеј")
5. "ПЛАТНО", Анђелко Анђушић (Јавна библиотека "Данило Киш")
Н. Грујичић пева о идеалној и недостижној драгој и у стилу романтичарске поезије, на нов начин, пева о љубави, успостављајући лирски дијалог са Мином Караџић, Ленком Дунђерски и писцима романтичарима. У стилу поетике 19. века уз ритам лирске народне поезије, на нов начин, пева о љубави, чежњи и тражењу смисла. Песничко, суптилно око С. Јовића зарања у свакодневни свет из којег на светло дана износи све оно што на први поглед није видљиво, а чини суштину човековог постојања.

Фото printskrin jutjub
Песник Н. Шапоња промишља о световима у којима се зачиње живот, о могућој срећи коју налази у срећној води која, као у народној традицији, оживљава семе, а којој у савременом добу треба пуно среће да оживи зрно туге "које на земљу падне". У књизи Д. Филиповић говоре народно предање, вез, запретани језик у тајни бајалица и сеоске туге. Аутор нас води у лавиринт историјских збивања који пред читаоца ставља судбине људи одређене етнопсихолошке заједнице у којој се збивају ратови, љубави, али и уметност која надилази несрећу. Вештином лирског талента А. Анђушић транспонује елементе поетике српских писаца у средину која припада другим временима. Симбол платна, позајмљен из народне традиције, за песника постаје мапа по којој се исписују догађаји, људи и емоције.
* * * * * * * * * *
МИРОСЛАВ СТАЈИЋ (Нови Сад):
1. "КОТАО", Јовица Аћин ("Лагуна")
3. "БРАТ", Војислав Милутин (Фондација група Север)
4. "ДЕСЕТ ПОРТРЕТА И ДЕСЕТ РАЗГОВОРА", Миливоје Павловић ("Службени гласник")
5. "СРЕЋНА ВОДА", Ненад Шапоња ("Прометеј")
"Рекао сам све што сам имао да вам кажем", пише Ј. Аћин при крају овог романа, којим, напротив, овај маестрални приповедач показује да и те како још има џебане у његовом имагинаријуму. Поигравајући се структуром трилера, нуди нам и књижевну раскош и интелектуалну провокацију. Кроз пет циклуса, које заокружује епилошка песма "Мора да нешто има", успиње се поетско трагање С. Грабовца за метафизичким пропланком.

Фото novosadski dnevnik
Разбокорену романескну структуру В. Милутин умешно гради на историјским темељима, истовремено посвећујући велику пажњу унутрашњим световима својих јунака. У капиталној "књизи за читање и слушање" М. Павловић кроз узбудљиве гласове Меше, Црњанског, Киша, Ћосића, Ћопића, Чолаковића, Куленовића, Матића, Витошевића и Мирољуба Тодоровића указује, уз све остало - а тога је прегршт - и на корелацију између позиција у друштву ових великана и њихове литературе. Дубоко промишљеним интертекстуалним везама Н. Шапоња вешто плете лирску мрежу између љубавних мотива и самоспознајних рефлексија, водећи читаоца кроз интимни простор властитих (да ли?) успомена.
* * * * * * * * * *
НЕБОЈША ЛАЗИЋ (Београд):
1. "ПАСЈА ЗИМА", Душко Бабић (ЈП Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Ново Сарајево)
2. "ЗЛА ДОЛИНА", Божидар Зејак ("График центар")
3. "ПРИЧЕ И ОЖИЉЦИ", Милан Ружић ("Лагуна")
4. "ЉУБАВНИ РЕГИСТАР", Драган Лакићевић ("Партенон")
5. "МЕТОХИЈСКИ ЦФУМАТО", Душица Филиповић ("Прометеј")
Књига поезије Д. Бабића меланхолични је осврт на, по песниковом схватању, неодвојивост поезије и живота. Стога аутор у низу песама користи као мотив познате српске песнике или им посвећује своје песме и стихове. Зејаково прозно казивање се попут поетске пене надноси над митолошким призорима из имагинарне Веље горе, прикривајући онтолошку дубину где почива судбина појединца и колектива. М. Ружић својим кратким увидима у светове детињства и светове одраслих наговештава како је танка опна између очаја и наде, невиности и искуства.

Фото приватна архива
Стапајући два наизглед неспојива литерарна рода, прозу и поезију, Д. Лакићевић успева да понови оно што је давно чинио велики Црњански у најбољим делима. Роман Д. Филиповић је необична књига. Али у најбољем смислу те речи. Сиже романа немогуће је пренети. Стога је за читаоца можда бољи пут који води изокола, наиме, да прво прочита изузетан поговор Марије Јефтимијевић Михајловић.
* * * * * * * * * *
МИЛАН АНЂЕЛКОВИЋ (Београд):
1. "ШТА О НАМА МИСЛЕ АНЂЕЛИ", Томислав Маринковић ("Архипелаг")
2. "НОЖ ДО КОСКУ", Мирослав Цера Михаиловић
(НБ "Стефан Првовенчани")
3. "ВРСТЕ ЉУДИ", Драган Марковић (НБ "Стефан Првовенчани")
4. "БРЗА ПОШТА", Слободан Јовић (СКЗ - НБ "Стеван Раичковић")
5. "ОГЛЕДИ ИЗ КЊИЖЕВНЕ МОРФОЛОГИЈЕ",
Радивоје Микић ("Албатрос плус")
У лирским расправама о људској пролазности и неухватљивости јасне основе постојања, Т. Маринковић, непатворено, а на моменте у меланхоличном тону, исписује једну рилкеовску исповест и истину о свету. Ц. Михаиловић успева да на дијалекту пева о многим важним темама, а снага тог израза сведочи о аутентичном гласу који врши племениту функцију очувања матерње мелодије. Поводом књиге Д. Марковића, несумњиво би се могло говорити "о једној грани српског симболизма", а богатством звука, брижљивом композицијом и многим вештинама, аутор је потврдио зрелост и таленат.

Фото приватна архива
Лирски субјект Јовићеве књиге проноси по(р)уке које произилазе из загледаности у детаљ, а сведеним изразом остварује идеал о пространости мисаоних аспеката песме. Проистекли из сусрета уметности и умећа тумачења, огледи Р. Микића откривају смисао и унутарње устројство облика и представљају драгоцен допринос савременој науци о књижевности.
Препоручујемо

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (6): Свет лирског минимализма
19. 02. 2025. у 07:15

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (5): Између илузије и стварности
18. 02. 2025. у 11:45

ДРЖАВА ОДРЕДИЛА ОГРОМАН ПОРЕЗ ЗА КУЋУ ЖЕЉКА МИТРОВИЋА: Ево колико мора да плаћа
ДРЖАВА је одредила огроман порез за кућу Жељка Митровића.
01. 04. 2025. у 14:12

ПРОЦУРИО ПОВЕРЉИВИ ДОКУМЕНТ ИЗ ПЕНТАГОНА: Европа нек се брани сама у случају руског напада, друга држава је главна претња
СУПРОСТАВЉАЊЕ руској агресији, некада једна од кључних тачака Националне одбрамбене стратегије из 2022. године током администрације Џозефа Бајдена, три године касније више није међу најважнијим приоритетима Сједињених Америчких Држава.
01. 04. 2025. у 12:17

ЈЕДАН РАКИЈА, А ДРУГИ... Нећете веровати КАКО се зову пси новог амбасадора САД у Србији Марка Брновића
МАРК Брновић је увек поносно истицао своје порекло, уосталом ћерке му се зову - Милена и Софија.
31. 03. 2025. у 19:31
Коментари (0)