СВЕТСКА НАУКА НА СРПСКОМ СКУПУ ОД РАСА ДО НИКЕЈЕ: Повод - 850 година од рођења Светога Саве и 1.700 година од Првог васељенског сабора

МЕЂУНАРОДНА научна конференција "Од Раса до Никеје", поводом 850 година од рођења Светога Саве и 1.700 година од Првог васељенског сабора, одржаће се у Константиновом Нишу и немањићком Расу, Дежеви и Новом Пазару, од 30. маја до 1. јуна.

Фото: Б.Субашић

 Учествоваће 80 научника из 21 државе а главни део манифестације одржаће се на Универзитету у Нишу поводом 60 година од његовог оснивања.

Водећи организатори су из Ниша: Центар за црквене студије, Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу и Међународни центар за православне студије, уз Центар за историјска истраживања Филозофског факултета у Новом Саду и Историјски архив "Рас" у Новом Пазару.

фото: Б.Субашић

Иако се очекивало да ће већина научних радова бити посвећена општехришћанском Првом васељенском сабором у Никеји, православни и римокатолички научници су једнаку пажњу посветили Светом Сави! Он се међу Србима доживљава као отац нације који је привео свој народ Богу као што је то учинио Мојсије са библијским народом Израиља, али шта је мотив интересовања за Саву код људи других поднебља и верских традиција?

фото: Б.Субашић

- Може заиста деловати као изненађење око 40 пријављених тема о Светоме Сави и то што се њиме баве научници других верских припадности. Римокатолици се, на пример, баве класичним православним темама као што су однос Светог Саве и крсне славе, мисао оца Јустина Поповића о Светом Сави итд. Интересовање за живот и дело првог српског архиепископа може се објаснити чињеницом да је он непрестана инспирација научника широм света, не само Срба који у њему често виде оно што други народи у својој историји нису имали. Пријављене теме потврђују тезу да Срби Саву сматрају "заједничким претком" и да без паралеле између Мојсија и Светога Саве није могуће замислити Србе као "нови Израиљ" и "савршени народ", нити је могуће разумети нашу историју и опстанак - каже проф. др Драгиша Бојовић, управник Центра за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу и председник Међународног центра за православне студије.

Фото: Б.Субашић

Он указује да је научни скуп "Од Раса до Никеје" плод истрајног рада.

- Углед који имају нишки центри, као и укључивање два суорганизатора из Новог Сада и Новог Пазара, учинили су да окупимо велики број научника. Ниш је на најрепрезентативнији начин, више него други универзитетски центри и институције, успео да обележи четири велика јубилеја: 1.700 година Миланског едикта, осам векова аутокефалности СПЦ, 1.700 година од Првог васељенског сабора и 850 година од рођења Светога Саве. Истакао бих допринос Одељења за светосавске студије Центра за црквене студије које окупља 60 научника из земље и иностранства и које управо завршава рад на пројекту "Свети Сава у српској духовности и култури". Научни скуп "Од Раса до Никеје" је велико финале пројекта. У Министарству културе и Граду Нишу разумели су значај ове велике међународне научне конференције и биће њени покровитељи - каже др Бојовић.

Фото Ј. Ћосин

Сава је рукоположен за првог архиепископа српске националне цркве у Храму Свете Софије у Никеји где се одиграо и Први васељенски Сабор на коме је успостављена, први пут, јединствена православна хришћанска црква и канонско учење. Та случајност, ако случајности постоје, даје посебан ореол рађању "цркве у Срба" и стварању националног идентитета.

- Цар Константин је, чини ми се, дао већи допринос победи хришћанства Првим васељенским сабором него Миланским едиктом. Победа правоверних епископа над онима који су сматрали да Христос није Бог и није предвечни син Божји је један од највећих тријумфа правоверја. И због тога се Никејски сабор може сматрати преломном тачком у историји хришћанства. Свакако да нема случајности у томе што су политичке прилике довеле до тога да васељенски патријарх не буде у Цариграду већ у Никеји, па је пут Саву одвео у место одржавања Првог васељенског сабора. Оба догађаја, и сабор и рукоположење, представљају тријумф православља. На једној страни, победа над Аријевом јереси, а на другој страни стварање нове православне цркве, која и данас, упркос свему, представља оазу правоверја. Нажалост, нови аријанизам је дошао са 11. веком а последице осећамо и данас. Свест о потреби враћања хришћанском предању је најмање изражена у оном делу света, који називамо Европом, што је синоним за нешто што се назива Европском унијом. Без истинске духовне обнове засноване на Символу вере, чији је основ у Никејском символу, нема повратка Европе сопственој традицији - каже др Бојовић.

Фото: Б.Субашић

Он наглашава да прича о истраживању Савиног живота, иако траје скоро два века, никада неће бити заокружена.

- То би значило да је престало интересовање Срба и српске науке за своју најзначајнију историјску личност. То је немогуће. Мислим да ће даља истраживања бити усмерена према архивима и библиотекама, које потенцијално крију непознате податке. На другој страни, још увек се чека једна савремена монографија о Светом Сави - закључује др Бојовић.

Фото: Б.Субашић

РОДНО МЕСТО НАШЕ КЊИЖЕВНОСТИ

ИЗУЗЕТНО је важно одржавање дела конференције у Савином завичају, Дежеви и Новом Пазару, каже проф. др Драгиша Бојовић:

- Први пут у историји имаћемо део научног скупа у месту његовог рођења. Рас је језгро српске државе и родно место српске књижевности. Може ли нешто бити значајније? Средњовековна Рашка је изродила прве српске књижевнике, у њој су настала прва наша житија, молитве и записи, Срби су имали своју епископију овде и пре стварања аутокефалне цркве.

Фото: Б.Субашић

СА ТРИ КОНТИНЕНТА

НА конференцији "Од Раса до Никеје" учествоваће научници из Србије, Аустралије, Канаде, Русије, Словеније, Северне Македоније, Румуније, Грчке, Шпаније, Литваније, Немачке, Малте, Мађарске, Финске, Републике Српске, Пољске, Црне Горе, Италије, Аустрије, Хрватске и Сан Марина.

Фото: Б.Субашић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације