ХУМОР КАО ПРЕЧИЦА ДО ИСТИНЕ: Две деценије од смрти редитеља, глумца, писца, педагога Мирослава Беловића (1927 - 2005)

МИСЛИМ да ће 21. век бити у знаку науке и уметности. Ми само треба да уђемо у њега из овог последњег круга Дантеовог пакла.

фото Архива ЈДП

Овако је крајем деведесетих "прорицао" редитељ, писац, глумац, педагог Мирослав Беловић (1927-2005), који је преминуо на данашњи дан пре две деценије, не слутећи да ће свет потонути још дубље и да пакао нема дно, па ни последњи круг. Свестан свог скорог одласка, на питања пријатеља шта ради, одговарао је да чека да се спусти завеса. Уметник је био свестан да све има крај, само што се за разлику од позоришта, у животу после спуштања завесе не чује аплауз...

Први пут је Беловић заиграо у Омладинском дому у Чаплиновој улици, у представи по једној Чапековој приповеци. Редитељ је био наш преводилац Драгослав Андрић. Било је то новембра 1944.

- Аница Савић Ребац увела ме у чудо античке трагедије и лепоту хорова. Затим сам радио у Народном позоришту, отишао на студије у Лењинград, уследиле су студије на нашој академији, онда су ме послали у Енглеску, у Стратфорд на Ејвону, потом сам цео живот провео у Југословенском драмском - говорио је о свом позоришном путу Беловић. - Тридесет пет година радио сам три сеансе: ујутру пробе у ЈДП, пола сата одмора за ручак, па часови на позоришној академији по подне. Увече опет у позориште, Академско, где сам био руководилац 30 година. А "Бошко Буха" је моја љубав: сматрао сам - какав нам је театар за децу, такав ће бити и театар за одрасле.

фото Архива ЈДП

Беловић је део каријере провео и као управник Југословенског драмског (1961-1965), аутор је четрнаест књига поезије, есеја, афоризама, рефлексија. Како је сведочио проф. Светозар Рапајић, многе од његових представа остале су у колективном сећању као значајни тренуци нашег позоришта. Велику пажњу поклањао је запостављеним делима југословенске драмске баштине (Крлежа "Салома и Маскерата", Марамбо "Наши синови", Стефан Стефановић "Смрт Уроша Петог"), док се са посебном радошћу враћао Нушићу и Кости Трифковићу.

- Можда сам режирао чак више од седамдесет комедија. Смех је чистилиште, хумор је пречица до истине - говорио је Беловић. - Сатира је средство против трулежи: екологије има и у уметности. После смеха, човек се лакше и храбрије враћа на поприште живота које је пуно противречности.

фото Википедија

Велику наклоност гајио је према руској литератури и театру, па су се у његовој биографији нашли и Гогољева "Женидба", Чеховљев "Вишњик", "Оклопни воз" Иванова, "Стеница" Мајаковског, "Обична прича" Гончарова, "Злочин и казна" Достојевског. Волео је и западни (класични и модерни) репертоар Шекспира, Бихнера, Оскара Вајлда, Бернарда Шоа.

Био је један од ретких људи који је у својој уметничкој младости посећивао дом Исидоре Секулић на Топчидерском брду. Позоришно умеће учио је од Бојана Ступице и Мате Милошевића. Овај други, о њему је рекао:

- За Беловића је позориште шах душе, режија и глума су аритметика, алгебра, геометрија, у својим врхунцима теорија релитивитета. У својој писаној речи Беловић је, као и у својим режијама, увек у некој интензивној и треперавој тачки у којој се укрштају филозофија и поезија.

Веровао је да је позориште магични квадрат који чине поета писац, глумац, редитељ и публика. Да је театар "шума различитог дрвећа које ипак мора јединствено да дише, али и да је продор такозваног редитељског позоришта (у смислу самопоказивања седамдесетих година) агресија мизансцена која је избацила из позоришта песника, глумца и сценску реч на трећи колосек".

Од Беловића се, како је писао Јован Ћирилов, могао научити и прави однос према театру. То је називао позоришном етиком, појмом који је волео и Станиславски. С радошћу је радио с младим људима, драматурзима и асистентима режије, дајући им пуни значај и достојанство. У свом стану и уз подршку супруге, глумице Маје Димитријевић, са њима је проверавао сопствене идеје, ослушкујући како дишу они чије време тек долази.

Међу његовим најзначајнијим режијама на сцени ЈДП издвајају се Плаутов "Хвалисави војник", Бихнерова "Дантонова смрт", Мрожеков "Танго", Држићев "Дундо Мароје", Нушићев "Мистер Долар", "Омер и Мерима". Већ на заласку каријере, поредећи театар у који је дошао и онај из кога одлази, рекао је:

- У позоришту често владају људи јаких гестова, они који се намећу. Постоји и читав низ глумаца тихих "трансформатора". Требало би, као Десанка, тражити разумевање и "помиловање" за тихе, интровертне, збуњене, оне који се склањају и који су, кад се заврши премијера, већ код куће. Међутим, живот воли параде, фијесте, ревије. А кад видим оне ревије у Југословенском драмском, ја сам болестан пет дана. Шта је остало од прометејске мисије тог позоришта, од дивних дискусија у салону где су седели Исидора Секулић, Иво Андрић, Крлежа, Аница Савић Ребац, Милан Дединац, где смо разговарали с једним Лоренсом Оливијеом и Вивијан Ли? То је био салон у који се долазило сат раније да се разговара о позоришту...

Написао је Беловић и неколико драмских текстова, драматизација и сценских адаптација. Његове драме и драматизације извођене су на сценама Београда, Приштине, Ужица, Крагујевца, Ниша, Пирота, Зрењанина, Лесковца, Вршца, Зајечара и Шапца. Режирао је широм земље, али и у Москви, Лењинграду, Софији, Трсту. Последња његова режија у ЈДП била је представа "Балада са Зејтинлика", 1992. године. О ономе какав је био и шта му дугујемо, својевремено је, у неколико речи, сумирао Ћирилов:

- Нису га мимоишле награде, премда није сматран легендом као Ракитин, Ступица, Мата Милошевић. Можда и зато што никада није имао, нити глумио ексклузивност. Понашао се као обичан човек, а наша средина воли мистификације. Беловић, који је имао велики дар за театар, није био довољно талентован за позориште - око позоришта.

Препоручујемо

Култура

0 1

КЛАСИЦИ НИСУ ПОРНОГРАФИЈА: Федерални судија укинуо одредбе закона које забрањују књиге у школским библиотекама

29. 03. 2025. у 09:56

Култура

0 1

РАСПИСАН КОНКУРС ЗА НАГРАДУ „ВАСКО ПОПА“: Збирке песама слати до 27. априла, додела у јуну у Вршцу

27. 03. 2025. у 16:03

Додатак Култура

0 1

ЗНАЊЕ О БОЛУ: Из предговора за књигу "Моћ бола"

27. 03. 2025. у 05:00

Додатак Култура

0 0

ПОСЛЕДЊИ БАНАТСКИ ВИТЕЗ: Сећање на Радивоја Шајтинца (1949-2025), песника и прозног писца

27. 03. 2025. у 05:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације